Obnovljivi izvori u Evropi se moraju utrostručiti

Energija dobijena iz obnovljivih izvora je tokom 2020. godine premašila proizvodnju iz fosilnih goriva, što je dovelo do „prekretnice“ u procesu koji se naziva energetskom tranzicijom (nem. Energiewende) navodi se u petom godišnjem izveštaju klimatskih organizacija Ember iz Londona i Agora energetski zaokret iz Berlina (Agora Energiewende) koje prate evropsku tranziciju električne energije.

Izveštaj upućuje na relevantne pokazatelje promena do kojih je došlo. Tokom prošle godine obnovljivi izvoru su u evropskom energetskom miksu bili zastupljeni sa udelom od 38,2 odsto, nasuprot 36,97 odsto električne energije dobijene iz fosilnih goriva.

Ovi pokazatelji ukazuju na rast udela obnovljivih izvora od 4 odsto u odnosu na 2019. godinu, pri čemu je proizvodnja energije iz vetra porasla za 9 odsto, dok solarna energija beleži rast od 15 procenata.

Ta dva izvora zaslužna su za ukupan rast električne energije dobijene iz obnovljivih izvora na evropskom kontinentu, jer je rast biogoriva zaustavljen, a u pogledu hidroenergije se ne beleži pomak.

Napredak, ali spor

Obnovljivi izvori su 2020. godine ostvarili primat u Nemačkoj, Španiji, a Velika Britanija je čak zabeležila najzeleniju godinu ikada, sa mnogim postavljenim rekordima, u pogledu proizvodnje čiste energije iz različitih izvora.

Međutim, ova detaljna analiza stanja evropskog elektroenergetskog sektora takođe pokazuje da, uprkos prošlogodišnjem napretku energetska tranzicija ipak suviše sporo teče da bi se ostvarili postavljeni ciljevi.

U tom smislu se ocenjuje da bi proizvodnja električne energije iz vetroparkova i solarnih elektrana morala skoro da se utrostruči da bi Evropa mogla da ostvari smanjenje emisija ugljen-dioksida od 55 odsto do 2030. godine, odnosno da do 2050. godine postane klimatski neutralna.

Emisije ugljen-dioksida (Izvor: Pixabay)

Zahtev za 100 teravat-časova iz OIE

Izveštaj Ember i Agora takođe pokazuje da je između 2010. i 2020. godine prosečan rast energije dobijene iz obnovljivih izvora iznosio 38 teravat-časova, a da bi trebalo da poraste na 100 teravat-časova godišnje tokom naredne decenije, ako Evropa želi da ostvari ciljeve koje je zacrtala.

Istovremeno se navodi da je tokom prošle godine ostvarena proizvodnja od 51 teravat-časova, električne energije iz obnovljivih izvora, što je znatno iznad proseka za prethodni period.

Potrebno je da evropske države redefinišu planove za naredni period, jer ovi, sada aktuelni samo upućuju na novih 72 teravat-časova iz energije sunca i vetra godišnje, ocenjuje se u izveštaju.

Dejv Džons, viši analitičar za električnu energiju u organizaciji Ember, smatra da je na početku decenije globalne klimatske akcije, važno što je Evropa dostigla “trenutak” koji predstavlja prekretnicu u proizvodnji električne energije, prenosi britanski portal Karent (Current).

Kaže da je brzi rast solarne i energije vetra smanjio zastupljenost uglja, ali da je to tek početak novog trenda.

“Evropa se oslanja na vetar i solarnu energiju ne samo da bi prestala sa korišćenjem uglja do 2030. godine, već postupno ukinula i proizvodnju gasa, zamenila kapacitete nuklearnih elektrana pred zatvaranjem i zadovoljila rastuće potrebe električnih automobila, pumpi za grejanje i elektrlizatora za električnom energijom”, ocenio je Džons.

Obnovljiva energija (Izvor: Pixabay)

Ugalj beleži drastičan pad

Korišćenje uglja kao energenta je prepolovljeno u odnosu na 2015. godinu, a tokom 2020. godine beleži najdrastičniji pad do sada od 20 odsto, pokazuje istraživanje organizacija Ember i Agora.

U prošloj godini, Velika Britanija je doživela svoj najduži period bez korišćenja uglja, koji je trajao gotovo 68 dana, između 10. aprila i 16. juna, što se ne beleži još od industrijske revolucije.

Polovina pada potrošnje uglja u 2020. godini bila je uzrokovana manjom potražnjom električne energije zbog pandemije korona virusa, dok je preostali deo posledica rasta korišćenja obnovljivih izvora, odnosno solarne i energije vetra.

Gas je takođe zabeležio negativan trend, ali u mnogo manjoj meri, jer je proizvodnja pala za 4 odsto, i to zbog cene ugljenika koja ga još uvek čini pristupačnim energentom. Sem toga, kako se navodi, pad proizvodnje nuklearne energije je doprineo da se gas održi u električnoj mreži.

Nuklearna energija (Izvor: Pixabay)

Sve manje nuklearne energije

Istovremeno, proizvodnja električne energije iz nuklearnih centrala prošle godine je smanjena za 10 odsto, što je verovatno najveći pad ikada, konstatuju u organizaciji Ember.

Ocenjuje se takođe da je se u Velikoj Britaniji smanjuje kapacitet svih, sem jednog reaktora, od ukupno 15 koliko ih u zemlji ima, ali je plan da se rad svih njih obustavi do 2030. godine.

Jedina nova nuklearna elektrana u Velikoj Britaniji je “Hinklei Point C”, ali izgradnja kasni i zahteva dodatnih 500 miliona funti sredstava iz budžeta.

Ove promene u proizvodnji električne energije su doprinele tome da je tokom prošle godine Evropa koristila 29 odsto “čistije” energije nego što je to bio slučaj 2015. godine.

Takođe, smanjena je zastupljenost ugljen-dioksida je na 226 grama po kilovat-času, u poređenju sa 317 grama, samo pet godina ranije.

Međutim, Patrik Grajčen, direktor organizacije Agora Energievende ocenjuje za britanski Kurent, da uprkos tome što je rast korišćenja obnovljivih izvora sad evidentan nema baš osnova za prevelik entuzijazam.

„Evropski Zeleni dogovor, kao naš odgovor na klimatsku krizu, zahteva oko 100 teravat-časova godišnje iz obnovljivih izvora energije, što znači da je potrebna dvostuko veća brzina primene od one koja se beleži prošle godine”, istakao je Grajčen.

To je i razlog što, kako ocenjuje, programi oporavka nakon pandemije moraju ići paralelno sa ubrzanom klimatskom akcijom.