EU: Drastičan rast zagađenja podiže cene taksi na C02

Autor:   N.P.

Cena dozvola za emisije ugljen-dioksida na tržištu Evropske unije dostigla je rekordni nivo u prvim danima godine, podižući troškove za zagađivače. Istovremeno, EU priprema nove mere za dodatno smanjenje emisija. Rigidnija evropska politika nije tek posledica nedavno proklamovanog cilja Evropske unije o smanjenju emisije štetnih gasova za 55 odsto, već veoma ozbiljnog upozorenja naučnih krugova da će do polovine ove godine doći do povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego što je bio u predindustrijskom periodu. (foto: Pixabay)

Ljudski faktor će ove godine uzrokovati rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego što je bio pre industrijske revolucije, procena je koju je sredinom meseca predočila  Meteorološka kancelarija Velike Britanije (Met Office).

„Trebalo je 200 godina da koncentracija poraste za 25 odsto, a sada, samo 30 godina kasnije, približavamo se povećanju od 50 odsto“, rekao je Ričard Bets, klimatolog Met Ofisa.

Zagađenje veće nego u predindustrijskoj eri

Emisije štetnih gasova nastale sagorevanjem fosilnih goriva i seče šuma će uticati na to da se količina ugljen-dioksida u atmosferi dodatno uvećava tokom 2021. godine, a očekuje se da će koncentracija po prvi put premašiti 417 čestica po milionu (ppm) i to za nekoliko nedelja, između aprila i juna.

Upravo je to razlog za poređenje sa periodom koji se odnosi na kraj 18. veka. Početkom industrijske revolucije taj nivo je dostizao 278 čestica po milionu (ppm) dok je sada za 50 odsto viši u odnosu na taj period, saopštili su u Met Ofisu.

Pad štetnih emisija treba očekivati posle juna, kada biljke koje rastu na severnoj hemosferi počnu da apsorbuju ugljen-dioksid, kažu u Met Offisu, ali upozoravaju da bi već od septembra, trebalo očekivati novi rast emisija ugljen-dioksida, sa očekivanom prosečnom godišnjom koncentracijom od 416.3 čestica po milionu (ppm).

CO2
Carbon Reduction Institute, noco2.com.au

Više cene emisija kao rešenje

Sistem za trgovanje emisijama (ETS) je glavni alat Evropske unije za smanjenje emisija gasova koji uzrokuju klimatske promene. Funkcioniše tako što obavezuje industrijske sisteme, ali i avio kompanije koje lete u okviru EU da kupe dozvolu za svaku tonu ugljen-dioksida koju emituju, efektivno plaćajući cenu za  zagađenje vazduha.

Evropske dozvole za proizvodnju ugljenika su dostigle cenu od 34, 25 evra po toni u ponedeljak, 4. januara, što je najviši nivo od pokretanja tržišta 2005. godine. Cene su delimično pale u utorak, ali se i dalje kreću  oko 33 evra po toni.

Skoku cena je doprinelo hladno vreme, zbog povećanja potražnje za energijom i grejanjem, kao i odlaganje ovogodišnjih aukcija za dozvole.

Analitičari smatraju da je zastupljenost emisija ugljen-dioksida u dugoročnom rastu, što prati politika sve strožijih evropskih mera protiv klimatskih promena.

Cena emisionih dozvola je porasla za 12 odsto od samita EU u decembru, kada su evropski lideri postigli dogovor o još ambicioznijem cilju od dosadašnjeg. Reč je o smanjenju emisije štetniih gasova sa dosadašnjih 40, na najmanje 55 odsto do 2030. godine.

„Toliko toga je prepreka strožijoj politici koju svi očekuju“, kazao je Trevor Sikorski, vođa istraživanja prirodnog gasa i ugljenika u konsultantskoj firmi Energy Aspects.

Brisel najavljuje novi paket mera u junu

Da bi se emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte smanjila  za 55 odsto do 2030. godine, Brisel će objaviti paket mera u junu kako bi ograničio štetne emisije u svim sektorima.

To će značiti i reorganizaciju Sistema za trgovanje emisijama (ETS) kako bi se dodatno ograničio broj emisionih dozvola na tržištu, što je pritisak na ponudu za koji analitičari očekuju da će uticati na dalji rast cena u narednim godinama.

Analitičari kompanije Refinitiv, koja analizira globalna finansijska kretanja očekuju da će evropska emisiona dozvola koštati 89 evra po toni ugljen-dioksida do 2030,  sa novim ciljem smanjenja emisija za „najmanje 55 odsto“.

To je daleko više od 23 evra po toni, što se očekivalo uz prethodni plan smanjenja emisija za 40 odsto.

„To je ogromno povećanje. Takva ambicija se jako odražava na ETS“, kaže analitičar Refinitiva, Ingvild Sorus.

Strožiji cilj smanjenja emisija do 2030. godine predstavlja šok za evropske cene ugljenika, ocenjuje i Tom Lord, vođa odeljenja za trgovinu u konsultantskoj firmi za životnu sredinu Redshaw advisors.

Timermans

"Ako drugi ne budu išli u istom smeru, moraćemo da zaštitimo EU od narušavanja konkurencije“, rekao je izvršni potpredsednik EK Frans Timermans na onlajn skupu konsultantske kuće Global Counsel.
[PES Communications / Flickr]

Prekogranični mehanizmi   

Evropa nastoji da 2050. godine postane prvi klimatski neutralni kontinent i zato uvudi restriktivne mere za svoju industriju. Međutim, tu se javljaju dva problema. Prvi se odnosi na mogućnost da evropske kompanije, u cilju smanjenja troškova zbog cene emisije ugljen-dioksida, prebace svoju proizvodnju u neku drugu zemlju sa fleksibilnijim ograničenjima za emisije štetnih agenasa, pre svega po ceni.  To otvara drugi problem, a reč je o narušavanju konkurencije, jer nije rešenje da emisije nastaju na nekom drugom mestu, a da se u Evropi koriste proizvodi. Ovo se odnosi na evropske i neevropske kompanije, koje na evropskim tržištu plasiraju proizvode.

To je i razlog što se očekuje da Evropska komisija, u set klimatskih zakona koji se najavljuju, uvrsti predlog o prekograničnom mehanizmu prilagođavanja ugljen-dioksida.

Prekogranična taksa na emisije ugljen-dioksida će se primeniti na sve zemlje koje se ne obavežu na smanjenje svojih emisija, izjavio je Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor.

EU na ovaj način želi da zaštiti svoju privredu i spreči da kompanije presele svoju proizvodnju u druge delove sveta gde se ne oporezuju emisije štetnih agenasa.

Do narednog klimatskog samita UN, koji će se održati u novembru u Glazgovu (COP 26) skoro 200 zemalja bi trebalo da se obaveže na veće smanjenje emisija sa efektom staklene bašte.

Ukoliko se to ne dogodi EU će unilateralno uvesti prekograničnu taksu na ugljen-dioksid, ocenio je Timermans.

“Što više zemalja usvoji sisteme za oporezivanje ugljen-dioksida, to će biti manja potreba za uvođenjem prekograničnog mehanizma, i to je ono čemu težimo”, ocenio je Timermans.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor je objasnio da se plan oporavka EU dobrim delom zasniva na Evropskom zelenom dogovoru što podrazumeva investicije u transformaciju industrije. Taj posao će, kako je dodao, biti težak i skup, uz rizik da kompanije presele svoju proizvodnju izvan EU, što je i razlog da se preduzmu neke mere.

“To je pitanje opstanka naše industrije. Ako drugi neće da idu u istom pravcu kao mi, onda ćemo morati da zaštitimo Evropsku uniju od narušavanja konkurencije i od odlaska kompanija”, objasnio je Timermans.

Timermans je izrazio nadu da će i drugi glavni emiteri, poput EU, uskoro usvojiti mehanizme za oporezivanje ugljen-dioksida. Naveo je da je Kina postavila cilj da do 2060. bude klimatski neutralna i da je nova američka administracija najavila da će ponovo pristupiti Pariskom sporazumu.

Izvor: euractiv.com


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...