Kina: Rekordna proizvodnja iz obnovljivih izvora
Kina pojačava fokus na obnovljive izvore energije, o čemu svedoči podatak kineske vlade da se tokom prošle godine beleži rekordna proizvodnja električne energije iz solarnih i vetroelektrana, u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav pravac, potvrđuje nastojanje Pekinga da smanji zavisnost od konvencionalnih izvora, a emisije ugljen-dioksida svede na minimum do kraja decenije. Međutim, ne odustaje se ni od fosilnih goriva, a grade se i nove termoelektrane. (ilustracija: Obnovljivi izvori energije, South China Morning Post)
Kina, najveća zemlja na azijskom kontinentu i donedavno najmnogoljudnija država na svetu je već više od decenije globalni lider po obimu štetnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Za kineske vlasti to je i razlog za veliki zaokret u energetskoj politici, sada već evidentan. Prošle godine, ova država kao najveći potrošač energije na globalnom nivou je proizvela 71,67 gigavata električne energije iz snage vetra, što je trostruko više nego 2019. godine i ujedno najveća količina električne energije ikada pre dobijena iz ovog izvora, objavila je Nacionalna uprava za energiju (NEA) u sredu.
Na ovaj način, Kina je premašila ranije postavljeni cilj o godišnjoj proizvodnji od 60,4 gigavata električne energije dobijene iz vetra, potvrđuju i pokazatelji Globalnog saveta za energiju vetra, a prenosi Rojters.
Indikativno je da je do rasta proizvodnje došlo posle odluke Pekinga da će ukinuti subvencionisanje projekata koji se odnose na izgradnju kopnenih vetrenjača počev od 2021. godine.
Međutim, prošle godine proizvodnja solarne energije je takođe zabeležila rast dostigavši 48,2 gigavata, i to posle dve godine uzastopnog pada. I ovaj pokazatelj nadmašuje ranije prognoze o godišnjem maksimumu od 40 gigavata energije dobijene iz ovog izvora.
Solarni paneli u Kini (izvor: Asia.nikkei.com)
Kina se ranije obavezala da će do 2020. godine povećati udeo obnovljivih izvora na 15 odsto u svom energetskom miksu. U ovaj poduhvat se krenulo 2005. godine kada je učešće obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije iznosilo samo 6,8 odsto. Kineski predsednik Si Điping je prošlog meseca istupio sa još ambicioznijim ciljem o 25 odsto udela električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine.
Predsednik je takođe najavio da će ta zemlja do kraja decenije povećati ukupnu instalisanu snagu svih solarnih i vetroelektrana na 1.200 gigavata, na šta upućuju podaci kineske Nacionalne uprave za energiju.
„Rekordi koje je postavila Kina u pogledu proizvodnje električne energije iz vetroelektrana i nastavak snažnog rasta u produkciji solarne energije čine tu zemlju najpoželjnijom destinacijom za strana ulaganja koja se odnose na projekte ‘čiste‘ energije”, rekla je Žanet Bergan, izvršna direktorka najvećeg norveškog penzijskog fonda KLP.
Grafički prikaz proizvodnje električne energije u Kini:
Izvor: Nacionalna uprava za energiju (Kina)
Termoelektrane u punom kapacitetu
Rekordna proizvodnja iz obnovljivih izvora, ipak ne znači da se Kina odriče fosilnih goriva i termoelektrana. Naprotiv. Grade se novi termokapaciteti i to veće snage od postojećih. Prema podacima Nacionalne uprave za energiiju, tokom protekle godine je ostvaren obim od 56,37 gigavata što se ne beleži još od 2015. godine. Uprava za energiju ipak nije precizirala koliko je učešće uglja, kao ni gasa u produkciji energije iz termosistema.
Analize pokazuju da je Kina u prvoj polovini prošle godine završila nove termosisteme na ugalj ukupnog kapaciteta od 11 gigavata, uz plan da iz projekta koji se odnosi na izgradnju novog gasovoda obezbedi dodatnih 53 gigavata, što predstavlja 90 odsto globalno definisanog maksimuma, prenosi Rojters.
„Kina bi trebalo da zaustavi izgradnju termoelektrana što je pre moguće. To je u skladu sa ciljevima klimatske neutralnosti i smanjenja finansijskog rizika koji se odnosi na termoelektrane”, ocenjuje Zou Ji, direktor fondacije Energy China.
Stručnjaci ukazuju na to da je prosečno vreme korišćenja termoelektrana u Kini sada manje od 4.000 sati, što je znatno ispod planiranog nivoa od 5.500 sati, prenosi Rojters.
Udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu Kine je svakako u porastu, što je u skladu sa globalnom planom i energetskom politikom koju ta zemlja sprovodi već nekoliko godina unazad.
Ostaje da se vidi kakvom dinamikom će se sprovesti plan o ugljenično neutralnoj Kini do 2060. godine, što je deo energetske strategije ove velike zemlje. Septembra prošle godine, na to je podsetio i predsednik Si Điping tokom obraćanja na Generelnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kada je takođe rekao da će Kina povećati svoja zalaganja kako bi do kraja ove decenije smanjila emisije štetnih gasova i izgubila neslavno prvo mesto na listi najvećih zagađivača. Sudeći prema dosada postignutim rezultatima, čini se da nije nerealno, ali su izazovi zbog potreba ove zemlje za energijom i dalje veliki.
