Zapadni Balkan: Zdravije okruženje zahteva promene
Više od 74 odsto građana zapadnog Balkana (ZB) zagađenje vidi kao problem, što nije iznenađujuće. Region ima najzagađenije gradove na svetu, jer se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. To je i osnov za sumornu statistiku da 16 termoelektrana na zapadnom Balkanu proizvode više zagađenja od 250 elektrana u EU. Takođe, i da je za jednu od pet prevremenih smrtnih slučajeva u 19 gradova zapadnog Balkana direktno odgovorno zagađenje vazduha. Ovi i još mnogi uznemirujući pokazatelji predstavljeni su već na otvaranju 5. ministarskog sastanka o zaštiti životne sredine i klimatskim akcijama na Zapadnom Balkanu. (foto: Pixabay)
Moramo se promeniti da bismo imali zdravije okruženje, čistiji vazduh, sačuvali svežu i pitku vodu, zdraviji život, rekla je generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu na današnjem otvaranju 5. ministarskog sastanka o zaštiti životne sredine i klimatskim akcijama na Zapadnom Balkanu.
Ovakav stav, pored mnogih uznemirujućih podataka, ona je potkrepila i time da se u mnogim gradovima zapadnog Balkana ispuštaju otpadne vode bez prečišćavanja, a stopa recikliranja u regionu je ispod tri odsto, dok je u Evropskoj uniji prosek 44 odsto.
"Ugrožene su i kristalno čiste reke na Zapadnom moru i biodiverzitet, a krajnje je vreme da se aktivira primena Zelene agende za Zapadni Balkan", rekla je Bregu.
Smatra da će sprovođenje Zelene agende, koju su lideri Zapadnog Balkana usvojili prošlog meseca u Sofiji, oblikovati našu budućnost i promeniti način na koji proizvodimo i koristimo proizvode kao i naše neodgovorno ponašanje prema prirodi, promeniće način na koji koristimo energiju i svakodnevni život. „Neće biti lako, ali združenim snagama regiona i uz velikodušnu podršku pomoć EU kroz investicioni plan od 9 milijardi evra, mogli bismo imati šansu ako delujemo sada“, dodala je Bregu.
Direktorka za Zapadni Balkan u generalnom direktoratu za proširenje i susedstvo Henoveva Ruiz Kalavera rekla je da je Zelena agenda korisna za građane EU u celini, jer zagađenje i pretnja životnoj sredini nemaju granicu.
"Zelena agenda za Zapadni Balkan će otključati potencijal kružne ekonomije u regionu, a to znači otvaranje radnih mesta i rast," rekla je Kalavera.
Ministri zapadnog Balkana koji se bave životnom sredinom i klimatskim promenama okupljeni na ovom sastanku zaključili su da postoji spremnost za regionalnu saradnju i odlučnost za zajednički rad na primeni Sofijske deklaracije o zelenoj agendi.
Savet za regionalnu saradnju nastaviće da podržava vlade zapadnog Balkana u njihovim naporima u procesima vezanim za zaštitu životne sredine i klimu, u bliskoj saradnji sa regionalnim partnerima.
Od 2021. godine, RCC, zajedno sa partnerima iz regiona, započinje rad na Akcionom planu i mapama puta za sprovođenje Zelene agende, uključujući uspostavljanje odgovarajućeg sistema praćenja.
Inače, region je tokom Samita o zapadnom Balkanu održanom u Sofiji, 10. novembra ove godine, dostigao važnu prekretnicu podržavajući Deklaraciju lidera o Zelenoj agendi koja je u skladu sa Zelenim sporazumom EU. Deklaracija predstavlja podršku i ubrzanje promena i procesa u regionu sa sveobuhvatnim ciljem rešavanja klimatskih promena.
Izvor: Savet za regionalnu saradnju (RCC)
