Razvojne banke “stroge” tek prema uglju

Kao izvor finansiranja mnogih velikih infrastrukturnih projekata, uključujući i energetski sektor, institucije za javni razvoj su ključne za napore da se finansiranje usmeri od fosilnih goriva ka nisko-ugljeničnim projektima. Svake godine ulažu oko 2,3 biliona dolara, što predstavlja 10 odsto svih globalnih investicija iz javnih i privatnih izvora.

Na „zelenom” finansijskom samitu koji je organizovala francuska vlada, 450 svetskih razvojnih banaka se izjasnilo da će „povećati tempo i pokrivenost“ ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i čiste tehnologije. Međutim, nisu se obavezale da će postupno ukinuti investicije u fosilna goriva, kao što je prošle nedelje najavila manja grupa evropskih razvojnih banaka, dok se Razvojna banka Azije (ADB) uzdržala od potpisivanja deklaracije.

Banke su se izjasnile da će raditi na usvajanju oštrijeg stava po pitanju ulaganja u ugalj, koji je odgovoran za veliki udeo svetskih emisija ugljenika, i da će to učiniti do sledeće runde globalnih klimatskih pregovora u Škotskoj 2021. godine.

„Razmotrićemo obim ulaganja u fosilna goriva u našim portfeljima, kako bismo izbegli neodržova davanja, a radićemo i na primeni strožih kriterijuma ulaganja, kao što su eksplicitne politike za izlazak iz finansiranja uglja u perspektivi COP26“, navela je grupa u svojoj deklaraciji, u koju je Rojters imao uvid.

Remi Riju (Remy Rioux), izvršni direktor Francuske razvojne agencije (AFD), rekao je za Rojters da bi konačna deklaracija - prva takva zajednička izjava svetskih razvojnih banaka - trebalo da bude odskočna daska za više akcija.

„Zalagali smo se za najambiciozniji tekst i mislim da su rezultati fantastični“, rekao je Riju za Rojters.

Iako se očekivalo da će se banke zalagati za pooštravanje mera, izvori sa kojima je razgovarao Rojters rekli su da one „razvodnjene” u poređenju sa prethodnim nacrtom iz jula.

Taj nacrt je uključivao jasniju posvećenost „razvoju eksplicitnih politika za izlazak ili smanjenje investicija u fosilna goriva“, što je obuhvatalo sva fosilna goriva - uključujući naftu i gas - dok se u konačnoj verziji govori samo o uglju.

Ovakva formulacija je delimično rezultat pritiska azijskih zajmodavaca, saznaje Rojters iz druga dva izvora. Neki su, kao i Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), čak bili zabrinuti zbog jezika u dogovorenoj deklaraciji.

Portparol JICA odbila je da se pozabavi tim pitanjem, ali je rekla da se pregovara u skladu sa nedavnim zalaganjem zemlje da će biti bez štetnih emisija do 2050. godine i da će potpisati deklaraciju.

ADB je rekao da neće potpisati sporazum.

„ADB podržava mnoge elemente Deklaracije samita, ali je neće potpisati, jer sadrži obaveze koje odbor ADB-a još nije razmatrao“, rekao je Vučong Um (Woochong Um), generalni direktor Odeljenja za održivi razvoj i klimatske promene ADB-a.