Stop za one koji krše pravila pri izgradnji malih hidroelektrana

BM

Republika Srpska želi da korišćenje prirodnih resursa bude isključivo u funkciji njenog razvoja a da kršenje pravila vodi do obustave projekta, rekao je ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, komentarišući skupštinsku raspravu o koncesijama na gradnju malih hidroelektrana.

Nakon što je na zasedanju Narodne skupštine Republike Srpske Klub poslanika SNSD-a predložio četiri zaključka na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o koncesijama, među kojima je zatraženo da bude sačinjen predlog mera kojima će se preispitati svi ugovori o koncesijama i status aktivnosti predviđenih ugovorima o izgradnji malih hidroelektrana oglasio se ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić, koji je, za Glas Srpske rekao da Srpska želi da korišćenje prirodnih resursa bude isključivo u funkciji njenog razvoja a da kršenje pravila vodi do obustave projekta.

U Republici Srpskoj do sada je izgrađeno 29 malih hidroelektrana, u toku je izgradnja još sedam, od čega bi polovina trebalo da bude završena do kraja ove ili početkom naredne godine, a ukupna vrijednost ulaganja u tih 36 objekata je 352 miliona maraka, kaže ministar energetike i rudarstva RS Petar Đokić ističući da to nisu male investicije, da su kroz izgradnju tih objekata prošle stotine radnika, a brojne firme iz republike Srpske su stekle reference da mogu da grade takve objekte i na nekim drugim područjima.

„Republika Srpska do sada je dobila oko 107 megavata instalisane snage. To nije malo sa stanovišta ukupnih bilansa koje ima RS, posebno što imamo obavezu da povećavamo obim energije proizvedene iz obnovljivih izvora“, kaže Đokić.

Komentarišući raspravu koja je vođena na sednici Narodne skupštine RS o izmenama i dopunama Zakona o koncesijama Đokić je rekao: „Reč je o sitnim promenama zakona, zato što nam otehnička pravila ne dopuštaju obimniju promenu i morali bismo ići u predlaganje novog zakona, a za to još nismo u potpunosti spremni. Cilj ovih izmena je da unapredimo postupak davanja koncesija i da resursima kojima raspolaže Republika Srpska upravljamo na najracionalniji način i s ciljem daljeg razvoja Republike“.

Đokić ističe da je rasprava pokazala da su koncesije ozbiljna i važna tema, jer koncesije nisu samo ekonomsko, već društveno pitanje. Kako je rekao „razumljivo je da građane interesuje kako se upravlja njihovim resursima, kako se oni daju na upravljanje, kako oni koji dobiju koncesije koriste resurse, da li je to u interesu razvoja, da li utiče na životnu sredinu, da li je u funkciji podrške lokalnoj zajednici i još mnogo, mnogo toga“.

Govoreći o zahtevima da bude obustavljena dodela koncesija za gradnju malih hidroelektrana Đokić je rekao da razume takve zahteve, da se moraju ozbiljno shvatiti sve primedbe koje dolaze od građana, nevladinog sektora ili institucija u kojima se upozorava da je došlo do devalviranja prirodne okoline na mestima gde su izgrađeni neki objekti.

„Na svakom mestu gde se desi tako nešto potrebno je sprečiti i zaustaviti razvoj tog projekta“, poručio je Đokić ističući da se „koncesije dodeljuju na bazi realnih procena i kroz studije o opravdanosti, koje se kasnije moraju poštovati pri izgradnji tih objekata. Ako se sve to dosedno poštuje, onda ne bi trebalo da bude problema, ali ako se odstupa od studija i glavnog projekta, onda nastaje problem. Moguće je da je toga negde bilo i da je to izazvalo reakciju građana i, ponoviću, da na svakom mestu gde se desi tako nešto, to treba da bude sprečeno i zaustavljeno“.

Komentarišući poređenja koncesione politike Republike srpske sa zakonodavstvom Federacije je rekao: „Mi želimo da korišćenje prirodnih resursa bude isključivo u funkciji razvoja Srpske i to je suština i naših i aktivnosti drugih institucija kojima je to posao. Srpska ima dobro uređen koncesioni postupak, ali uvijek je potrebno raditi na njegovom poboljšanju i jačanju nadzora kroz Komisiju za koncesije i inspekcijske organe. S druge strane, u FBiH se koncesiona aktivnost sprovodi kroz kantone, tako da imate deset različitih koncesionih politika, što izaziva brojne reakcije“.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...