Ekološki zahtevi koče norveški bum vetroelektrana
Zbog protesta građana da se njihovom okruženju postavljaju vetrogeneratori Norveška priprema propise koji će pooštriti uslove za gradnju kopnenih vetroparkove.
Zbog javnih poziva da se zaštiti priroda i okolina prilikom odobravanja lokacija za razvoj kopnenih vetroparkova Norveška planira pooštravanje propisa za gradnju vetroelektrana, koji se odnose i na visinu turbina i kraće vremenske rokove projekta, piše SeeBiz.
Norveška vlada predložila je nova pravila krajem prošle nedelje, koja, da bi postali deo zakonodavstva mora odobriti parlament.
Novi propisi verovatno će uticati na razvoj kopnenih vetroelektrana, koji proživljavaju procvat zadnjih godina.
“U budućnosti ćemo omogućiti ograničeni i umereniji razvoj energije vetra nego što to trenutno vidimo. To ne znači da će razvoj vjetroelektrana stati”, rekla je ministarka nafte i energetike Tina Bru na konferenciji za novinare, koju prenosi Reuters.
Norveška, najveći proizvođač nafte iz zapadne Evrope, počela je prošle godine preispitivati svoj regulatorni okvir za kopnene i morske vetroelektrane, podstaknuta protestima protiv instalacija vetroturbina u nekim delovima zemlje.
Norveški sektor vetroelektrana na kopnu, u kojem su strane firme vlasnici oko polovine postrojenja, trebao bi do kraja ove godine da udvostruči instalisani kapacitet. Ali, nakon 2021. godine, zbog novih propisa u vezi s novim razvojnim projektima moglo bi doći do zaustavljanja snažnog razvoja norveških kopnenih vetroelektrana.
Norveško regulatorno telo za energiju NVE, u aprilu 2019. godine je uvelo moratorijum na nova odobrenja za kopnene projekte vetroelektrana.
Protesti protiv gradnje vetroagregata na ostrvu Froeja kod Trondheima doveli su do obustave građevinskih radova već u maju prošle goidne. Ovo je dokaz da građani nisu baš toliko “zeleni” kada je reč o gradilištima u njihovim dvorištima.
Dok preispituje pravila za razvoj vetroelektrana na kopnu, Norveška je prošle nedelje otvorila dva morska vetroparka - Utsira Nord i Sorlige Nordsjo II.
Vetroelektrane čine gotovo četiri odsto norveškog kapaciteta za proizvodnju električne energije, a hidroelektrane 96 procenata ukupnog instalisanog kapaciteta.
