Biogas i biomasa - najznačajniji resurs OIE

BM

Predviđeno je da se u Srbiji izgradi 30 megavata kapaciteta u elektranama na biogorivo, a do danas je napravila 21,2 megavata, a u procesu izgradnje i dobijanja dozvole su projekti čija je ukupna instalisana snaga 24,7 megavata, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

„Do 2016. godine, kada je Vlada Sbije donela određena podzakonska akta u toj oblasti, bilo je jedva nešto više od četiri megavata instaliranih kapciteta, iako biomasa i biogas predstavljaju najznačajniji resurs kada je reč o obnovljivim izvorima energije. Iz godine u godinu, iz dana u dan, pravimo sve ozbiljnije korake kako bi Srbija postala zemlja „zelene energije”, sa sve većim brojem obnovljivih izvora, rekao je Antić na otvaranju konferencije "Razvoj i uticaji mera na održivi razvoj biogas sektora u Srviji".

Ovaj stručni skup organizovali su Biogas udruženje Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i program Nemačko-srpske razvojne saradnje koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Srbija, inače, raspolaže sa oko 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnjeg potencijala proizvodnje energije iz obnovljih izovra. Biomasa i biogas su dominantni sa potencijalom od oko 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte. Novim merama i prema ackionom planu za ostvarivnje ciljeva iz obnovljivih izvora energije predviđeno je da se u Srbiji izgradi maksimum 30 megavata iz postrojenja na biogas. Do danas su izgrađeni kapaciteti od 21,2 megavata, a u procesu izgradnje i dobijanja dozvole su projekti čija je ukupna instalisana snaga 24,7 megavata.

Komentarišući da će tih predviđenih 30 megavata značajno biti prevaziđeno Antić konstatuje da će „po tom osnovu biogas biti jedini segment koji će apsolutno dostići ciljeve koje smo planirali u našoj strategiji. A razvijati projekte na biogas je najkompleksnije pošto moraju da imaju zaokružen sistem od sirovine do tehnologije“.

Antić je istakao da je u protekle dve godine, u 2017. i 2018. godine, iz obnovljivih izvora u Srbiji pušteno u proizvodnju više od 500 megavata proizvodne snage, a od toga je 400 iz snage vetra.U iskoršćavanju energije vetra Srbija je apsolutni lider u region i među prvih deset u Evropi,a biomasa jedno od područja gde je ostvaren najveći napredak.

Govoreći o tome da Srbija ulaže velike napore da popravi svoj energetski miks, pošto je bila najviše oslonjena na ugalj kao energent, Antić je rekao da smo tek pre nekoliko godina napravili prve pionirske iskorake ka zelenoj energiji i poručio da će Srbija do kraja 2020. dostići ili se dosta približiti cilju od 27 odsto potrošnje iz obnovljivih izvora energije.

Kada je reč o vetru i solaru, Antić je kazao da će se ići na izmenu regulative koja će definisati da se ide na akcijski model, tako da više neće biti klasičnog fidin modela, već će se ići na model koji će omogućiti državi da u jednog utakmici oni koji razvijaju projekte najpovoljnim cenama se izbore za podsticajne mere ukoliko ih bude bilo.

„Naša očekivanja za velike projekte iz vetra i solara koji se budu razvijali od 2021. i 2022, a dođu na mrežu 2024. i 2025. godine, jeste da će premija biti verovano nula, uz otvoreno pitanje balnsne ogovornosti koju sada razmatramo sa eksperima međuarodnih organizacija“, naveo je Antić ističući da se ne planiraju aukcije za biogas.

U ovoj oblasti će se nastaviti sa klasičnim merama podsticaja, pošto u toj vrstu utakmice nisu u mogućnosti da se takmiče sa solarom i vetrom.

„Biogasna postrojenja rešavaju jedan od ključnih problema – metan, koji je opasan element zagrađenja. Analiziraćemo i podsticajne tarife, sagledaćemo sva iskustva - od Nemačke do ostalih relevantnih zemalja, koje takve projekte podržavaju i izaći sa konkretnim paketom mera, koji će definisati naše nove cilje, ali i podsticajne tarife koje će biti ekonomske biti bazirane i omogućiti razvoj takvih projekata“, rekao je Antić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...