Struja iz vetra nadomestiće kilovate iz uglja

M.L.

Učešće vetra u energetskom miksu povećaće se tokom narednih deset godina sa 11,6 na 20 odsto i biće veće od uglja.

Fatih Biroli, direktor međunarodne energetske agencije (IEA) tvrdi da će energija iz vetra u roku od 10 godina postati, umesto uglja, najvažniji izvor električne energije. Udeo uglja će sve više padati, a 2040. biće svega pet posto. Mada se firme koje grade vetrenjače susreću sa sve većom otporom lokalnog življa, posebno u Nemačkoj i Danaskoj, Birol je, kako prenosi AFP, na Global Wind Summitu u Hamburgu, najavio da će, ipak, ovaj energetski izvor u energetskom miksu u EU 2027. biti ispred uglja.

U svetu raste udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije ali to još, po rečima Birola, ne dovodi so smanjivanje emisija CO2. U prvih osam meseci ove godine globalni obim emisija je rastao. Nisu se ispunile prognoze da će između 2014. i 2016. godine doći do promene trenda i da će padati obim emisija. U poslednje tri godine njihov obim je stagnirao ili bio u manjem padu.

Vetar, koji postaje najveća nada zaštile klime, sada u energetskom miksu u EU učestvuje sa 11,6 odsto, a 2027. biće iznad 20 procenata. Ugalj ima sada učešće od 22, a do 2040. pašće na svega pet odsto. Udeo energije iz nuklearnih centrala smanjiće se sadašnjih 25 na 16 procenata. Osim vetra, rašće u energetskom miksu i udeo korišćenja bio-mase, kao i solarne energije sa četiri na 10 odsto.

Birol je ukazao da rast udela obnovljivih izvora, posebno eolskih i solarnih, moraju pratiti investicije u prenosnu mrežu, kako bi se osposobila da primi svu tu eneregiju. Problemi sa izrazito neravnomernom produkcija struje iz vetra, mogli bi se u dobroj meri rešiti time što bi se viškovi usmerili u hidrolizu i proizvodnju vodonika.

Torsten (Thorsten) Herdan, koji je šef odseka za energetiku u nemačkom Ministarsvu energetike, upozorio je da sektor eolske energetike ulazi fazu u kojoj postaje bitno kako ovaj izvor bezbedno intergrisati u prenosne sistema. U Hamburgu se već diskutuje o prvim projektima vetrenajča, koje bi u Severnom moru proizvodile vodonik. Nemačka, inače, ima u Evropi daleko največe instalisane kapcitete eolske energetike.

Instalisani kapaciteti vetrenjača u svetu (u GWH) krajem 2016.

Kina          148,6

SAD           81,4

Nemačka   49,6

Indija          28,7

Španija      23,2

V.Britanija  16,2

Svet          467,4

Obnovljivi izvori su krajem 2016. u gobalnom elektro-energetskom miksu imali udeo od 23,8 odsto. Dominirao je ugalj sa 39,2 odsto, prirodni gas je činio 23,6 procenta a atomska energija 10,6 odsto. Od 1990. raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora po godišnjoj stopi od 3,7 odsto, a proizvodnja električne energije u celini za 2,9 procenta.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...