EU SKRIVALA NEPOVOLJAN IZVEŠTAJ O BIO-GORIVIMA
Bio-goriva izazivaju često znatno veće štetne emisije od standardnih goriva
Bio-goriva iz ratarskih kultura mogu stvarati čak četiri puta veće emisije štetnih gasova nego standarna goriva od nafte, kao što su benzin i dizel. To se navodi u dokumentu koji je EU morala učiniti dostupnim javnosti pošto ju je na to, na osnovu Zakona o slobodi informacija, prinudila agencija Reuters.
EU je utvrdila cilj da 2020. dobija 10 procenata pogonskih goriva iz obnovljivih izvora ali sve više istraživanja pokazuje da korišćenje bio-goriva ne vodi nikakvom bitnom smanjivanju emisija štetnih gasova, pre svega C02; čak naprotiv, indirektno dovodi do njihovog povećanja. Dobijanje novih obradivih površina za gajenje kultura za bio-goriva ide često na štetu šuma i močvara što potire sve koristi od korišćenja bio-goriva u automobilskim motorima.
Analiza koju je Evropska komisija (EK), na čudjenje promatrača, odstranila iz nedavnog sumarnog izveštaja o bio-gorivima i nije je objavila, utvrdjuje da se zbog produkcije bio-nafte iz repice indirektno u atmosferu oslobadja 150,3 kilograma CO2 na jedan gigadžul, a kod bioetanola iz evropske šećerne repice 103,3 kgr. To je osetno više nego 85 kilograma koliko se oslobadja iz nafte odnosno benzina.
Najveći nepovoljni uticaj ima, prema ovoj analizi, bionafta iz američke soje gde indirektne emisije zbog promena u korišćtenju zemljišta čine 339,9 kg CO2 na jedan gigadžul. Samo malo niže nego kod naftnih goriva jesu emisije kod produkcije bioetanola iz šećerne trske u Latinskoj Americi i palminog ulja u jugositočnoj Aziji. 
Izostavljanje ove kritičke analize dovelo je do toga da se od izveštaja EU delimično distancirala nemačka konsulatanska kuća Fraunhofer koja je radila na toj studiji. EK je izjavila da izveštaj nije kratila zato da bi sakrila dokaze protiv bio-goriva nego da bi omogućila dublju analizu problema. Navodno, u odstranjenom delu izveštaja se koristi metodologija koju mnogi, prema EK, smatraju neodgovarajućom...
Na nastojanja Brisela da sakrije kritička otkrića sve više upozoravaju oni eko-aktivisti koji su prvobitno forsirali bio-goriva ali su se potom od njih distancirali. Pri tome ističu da je promena korišćenja zemljišta najvažniji faktor koji odredjuje da li bio-goriva imaju smisla ili nemaju.
Minulog meseca EK je objavila izveštaj prema kome bi više od 5,6 procenata udela bio-komponente u pogonskim gorivima moglo zbog promene namene zemljišta škoditi životnoj sredini i potkopati ekološku opravdanost bio-goriva. Ima zemalja koje su, medjutim, utvrdile već sada veće obaveze od toga, na primer Češka se obavezala da će ove godine u pogonskim gorivima imati udeo bio-goriva od minimalno 5,75 posto.
Bio-goriva su se našla pod kritičkom lupom još 2008. posle obaveznog uvodjenja u SAD i EU. Tada su ih kritičari, na čelu sa ekonomistima iz Svetske banke, označili za glavni uzrok tadašnjeg naglog rasta cena žitarica i krize hrane u siromašnijim zemljama sveta. Istraživanja su još tada počela ukazivati da bio-goriva, ako se na problem gleda celovito, nikako ne doprinose smanjivanju emisija štetnih gasova što je bio glavni smisao uvodjenja. Zbog promena u korišćenju zemljišta i uopšte dotične sredine, u tom pogledu nisu povoljni izgledi ni bio-goriva druge generacije, proizvedenih iz drveta i trave.
