U EU više energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja

Deutsche Welle

U Evropskoj uniji je prošle godine po prvi put proizvedeno više struje pomoću vetra, sunca i biomase nego u elektranama na fosilna goriva. Ali, ipak nije smanjena emisija ugljen-dioksida.

U Europskoj uniji se sada oko 30 odsto struje proizvodi iz obnovljivih izvora energije a pre sedam godina taj udeo je bio oko 20 odsto.

Prema studiji koju su u Briselu predstavile think tank organizacije Agora Energiewende i Sandbag, proizvodnja energije iz biomase i snage vetra i sunca u EU je od 2010. godine porasla sa devet na 20,7 odsto u 2017. godini. Udeo proizvodnje struje pomoću kamenog i mrkog uglja iznosio je 20,6 odsto a količina električne energije iz nuklearki i hidroelektrana u proteklih sedam godina je ostala konstantna, piše Deutsche Welle.

Uprkos tome raste zagađenje

I pored ovih pozitivnih rezultata u proizvodnji električne energije u Uniji nije smanjena emisija štetnih gasova. Analitičar Sandbaga Dejv Džouns je objasnio: "Proizvodnja struje pomoću snage vode je, pre svega zbog manje padavina, u celoj Evropi znatno pala."

To je uticalo i na ukupni rast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Osim toga, atomske elektrane su proizvodile manje struje, a istovremeno je potrošnja u EU porasla za 0,7 odsto. Proizvodnja za povećanu potrošnju je potom nadoknađena u elektranama na fosilna goriva.

Kako bi se pojačala zaštita klime, "države moraju pojačati svoje napore na području energetske efikasnosti", rekao je Jones i dodao da su mnoge članice EU još daleko od tog cilja.

Sandbag i Agora polaze od toga da je emisija ugljen-dioksida u EU prošle godine ponovo porasla. Kao uzrok navode, pre svega, veću potrošnju nafte i gasa za grejanje i u saobraćaju. Oni predviđaju porast emisije za oko jedan odsto.

Danska na prvom mjestu

Obnovljivi izvori energije u Europi su proteklih godina u porastu i to, pre svega, proizvodnja struje iz energije vetra, a tek onda slede proizvodnje pomoću biomase i sunca. U Danskoj je prošle godine već 50 odsto struje proizvedeno u vetroelektranama - to je rekord u Evropskoj uniji. Zajedno s energijom iz biomase (21%) i fotonaponskih ćelija (3%) udeo obnovljivih izvora energije u Danskoj iznosi 74 odsto. Višak struje iz vetroelektrana koristi se za toplane, čime se smanjuje i potrošnja energije iz fosilnih goriva i biomase, pa tako i s time povezana emisija ugljen-dioksida.

 oie

Vetroelektrane i solarni paneli u mestu Büttel u Nemačkoj se povremeno moraju isključivati jer proizvode previše energije

U Danskoj je 80 odsto uređaja za obnovljive izvore energije u vlasništvu samih građana.

"Lokalno prihvatanje je vrlo važna. Ako nema učešća građana dolazi do protivljenja i vetroelektrane se ne grade. Nisu poželjni strani ulagači, koji samo postave uređaje i ostvaruju profit", objašnjava u razgovoru za DW Preben Maegard, danski pionir na području korištenja vetra u proizvodnji energije.

Neophodni su veći napori

Prema procenama Agore i Sandbaga, članice EU idućih godina moraju znatno povećati svoje napore ukoliko do 2030. žele ostvariti ciljeve za zaštitu klime i obnovljive izvore energije. Kao posebno perspektivne izvore energije oni navode vetar i sunce. Jer, kako pojašnjavaju, zbog znatnog smanjenja cena uređaja troškovi proizvodnje su mali, a u poređenju sa biomasom, proizvodnja je, takođe, održivija.

"Kada bi se sve evropske zemlje jednako angažovale bilo bi moguće do 2030. godine povećati udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 35 odsto", uveren je Matias Bak, šef odseka Evropske energetska politika u Agori.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...