ČISTA ENERGIJA U SRBIJI
Srbija ima solidan potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije - vetra, sunca, hidropotencijala (malih hidroelektrana) i biomase - i dobrodošli su investitori zainteresovani da, uz mogućnost korišćenja potsticajnih mera Vlade Srbije, ulažu u kapacitete za proizvodnju čiste energije, zaključak je s okruglog stola internet časopisa Balkanmagazin
„Srbija u obnovljivim izvorima energije raspolaže potencijalom koji je jednak godišnjem ekvivalentu potrošnje 4,3 miliona tona nafte. Od te količine energije 63 odsto bi moglo da se dobije iz biomase, 14 odsto iz hidropotencijala, 14 odsto iz sunčeve energije, pet iz vetra a četiri iz biotermalnih izvora. Vlada Srbije je 20. novembra, usvajajući potrebne uredbe stvorila preduslove za ulaganje u ovu oblast,” rekao je prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije na okruglom stolu internet časopisa Balkanmagazin, pozivajući investitore da ulažu u izgradnju malih hidroelektrana, vetroparkova i u proizvodnju električne i toplotne energije, korišćenjem solarne i geotermalne energije, biomase i otpada jer je, kako je naglasio, „država stvorila sve potrebne preduslove”.
Podsećajući da je Evropski parlament prošle godine doneo zaključak da je neophodno, u odnosu na devedesete godine, u proizvodnji električne energije obezbediti učešće od 20 odsto proizvodnje na bazi obnovljivih izvora energije i doneti zakonski okvir da bi se resursi mogli racionalno i efikasno iskoristiti, Škundrić ističe da je Srbija uradila sve što se od nje očekivalo.
„Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Srbije pokušavaju da odgovore zahtevima savremenog trenutka i usaglase energetsku politiku sa politikom razvijenih zemalja i zemalja Evropske unije. Sada očekujemo od investitora, koji su dobili dozvole, da počnu realizaciju tih projekata. U narednih pet godina u Srbiji možemo očekivati nekoliko milijardi evra investicija u izgradnju pogona za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora,” rekao je Škundrić.
Ističući da je Vlada Srbije odobrila još 10 dozvola za podizanje malih hidroeketrana, Škundrić je predstavio Uredbu o izmenama i dopunama Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije, korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije i u septembru usvojenu Uredbu o sticanju statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Ovim setom dokumenata Vlada Srbije je zaokružila pravni okvir za razvoj te oblasti i propisala uslove za ostvarvanje prava korišćenja fid-in tarifa (Feed-in tariff) - državnih stimulacija za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Fid-in tarife, zapravo, neće ići iz državne kase već će, prema Uredbi, Elektroprivreda Srbije (EPS) biti dužna da struju proizvedenu iz obnovljivih izvora otkupljuje po višim, garantovanim cenama koje je odredila Vlada. Ta cena na kraju će biti u računima koje plaćaju potrošači struje u Srbiji, dakle, privreda i građani ali, Škundrić je istakao: „Ulaganja u obnovljive izvore u Srbiji neće značajno uticati na promenu komercijalne cene energije u zemlji u naredne četiri godine. Kad sve bude realizovano, cene će se povećati 1,8 odsto, ali će biti smanjena emisija štetnih gasova 10 odsto."
Garantovane cene po kilovatčasu električne energije dobijene iz obnovljivih izvora kretaće se od 7,8 do 23 evrocenti po kilovat času za period od 12 godina od početka proizvodnje. Trenutna cene električne enegije u Srbiji je oko četiri evrocenta po kilovatčasu.
Govoreći o interesovanju inostranih investitora, Škundrić podseća da su značaj obnovljivih resursa Srbije procenjivale zemlje EU, a da je najveći interes pokazala Italija.
„Sa italijanskom vladom potpisan sporazum o iskorišćenju dela hidropotencijala i vetra i dogovoren je izvoz čiste energije. Italijani su zainteresovani da oko 1.000 megavata bude okvir za proizvodnju čiste energije”, naveo je Škundrić ističući da su „vođeni i razgovari s nemačkom kompanijom RWE o strateškom partnerstvu i iskorišćavanju hidropotencijala Đerdapa 3”.
Naglašavajući da Srbija treba da računa i na mogućnost korišćenja uljanih škriljaca i proizvodnju električne i toplotne energije iz komunalnog i tehnološkog otpada, Škundrić kaže: „Srbija ima uljane škriljce koje nemaju okolne zemlje. Ali, oni nisu obuhvaćeni uredbama. A komunalni i tehnološki otpad u akciji "Očistimo Srbiju" moći će da bude pretvoren u čistu energiju.”
