Švedski vetropark bez dotacija
Švedski energetski koncern Vatenfol - peti prozvođač električne energije u Evropi, planira da najkasnije od 2050. proizvodi svu električnu energiju bez emisija CO2. Ali, taj cilj bi se mogao ostvariti i ranije.
Švedski energetski koncern Vatenfol (Watenfoll), čiji je većinski vlasnik država, planira da najkasnije 2050. ostvari eko-energetski san – prozvodnju električne nergije bez ikakvih emisija CO2. Ali, taj cilj bi se mogao mogao ostvariti i ranije, izjavio je nemačkom dnevniku Di velt (Die Welt) šef ove kompanije Magnus Hol (Hall) i dodao da to znači punu orijentaciju na energiju iz vetra bez ikakvih dotacija i na nuklearnu energetiku.
Vatenfol, koji osim u Švedskoj, ima značajne kapacitete u Nemačkoj, V. Britaniji, Danskoj, Finskoj, Holandiji i Poljskoj mogao bi, prema Holu, da "san snova" eko-energetike - struja bez ikakvih emsija, ostvari tokom jedne generacije, tj između 2040. i 2045. godine.
"To je, u stvari, naš pravi cilj. Kada deca koja se sada rađaju budu imala svoju decu, mi ćemo biti Vatenofol bez emicija C02", kaže Hol.
Hol šefuje Vatenfolom četiri godine i za to vreme je izvršio značajne promene u ovom, petom po veličini, proizvođaču električne energije u Evropi. Koncern se od tada "ratosiljao" termocentrala na ugalj u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj (prodao ih češkom energetsko-industrijskom holdingu EPH) i orijentisao na obnovljive izvore. U Severnom i Baltičkom moru izgrađeno je već mnoštvo parkova vetrenjača. Vatenfol je u Švedskoj vlasnik niza hidrocentrala i nuklearnih reaktora.
Hol o nuklearnoj energetici govori kao o "ključnom sektoru", koji će osigurati stabilne isporuke električne energije - uporedo s povećanjem udela energije iz vetra.
"Masivno smo investirali u modenizaciju nuklearki Ringhals i Forsmark, kojima smo tako obezbedili životnost od 60 godina", istakao je Hol navodeći da Vatenfol namerava da do kraja ove decenije proda i još nekoliko preostalih termoblokova na ugalj u Nemačkoj i Holandiji.
Do 2020. ovaj koncern investiraće u parkove vetrenjača 5,2 milijarde evra.
A kako treba da izgleda budućnost energije iz vetra pokazaće projekat "Holandse Kust Zuid". Na tender se prijavio Vatenfol, čiji je šef siguran da vetrenače mogu biti rentabilne - i bez dotacija. Upravo se to zahteva od učesnika od ovog tendera.
Vatenfol ima konkurente u nemačkom EnBW-u i danskom Orstedu. Prvi park vetrenjača koji će električnu energiju proizvoditi bez ikakvih dotacija treba da bude postavljen 2021. godine. To će sigurno biti prekretnica u istoriji elektro-energetike.
