Čista energija za sve u JIE još samo cilj

BM

Energetska unija i zakonodavni paket „Čista energija za sve Evropljane“ je okvir u kojem se taj cilj može ostvariti u zemljama Jugoistočne Europe kroz optimalno koriščenje potencijala obnovljivih izvora energije, poručeno je sa istoimene konferencije održane u Briselu prošle nedelje.

Zemlje Jugoistočne Europe imaju veliki potencijal za obnovljive izvore, a prema poslednjim sprovedenim studijama cela regija mogla bi zasnivati svoju energetsku budućnost - gotovo 100% na obnovljivim izvorima bez ugrožavanja sigurnosti i snabdevanja energijom do 2050. godine. Energetska unija i zakonodavni paket „Čista energija za sve Europljane“ je okvir u kojem se taj cilj može ostvariti kroz optimalno korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije, zaključeno je na prošlonedeljnoj konferenciji, koju su pod ovim imenom organizovali predstavnici Zelenih/ESS-a.

Posebno je istaknut regionalni pristup u novom zakonodavnom paketu, koji podstiče države članice na operativnu saradnju, uspostavu regionalnog tržišta i izradu zajedničkih planova razvoja. Prilikom otvaranja konferencije zastupnik u Europskom parlamentu i član Odbora za industriju, istraživanje i energetiku Davor Škrlec osvrnuo se na tri vrlo važna izazova za koja se moraju pronaći održiva rješenja.

„Prvi izazov odnosi se na političku volju. Većina država u regiji nalazi se pri vrhu liste zemalja s korupcijom na svim nivoima vlasti. Uobičajeni pristup u sprovođenju energetskih strategija i planova je traženje rešenja koja se mogu sprovesti za vreme mandata od četiri godine, bez sagledavanja problema na duži rok. Za uspostavljanje regionalne saradnje potrebno je više međusobnog poverenja i solidarnosti, a kako se izbori u regionu često dobijaju na račun međusobne netrpeljivosti, očito je potreban dodatni napor iz EU, kako bi se dogodile promene. Drugi izazov je društveno uslovljen. Region je u nizu projekata i analiza prepoznat po izraženom problemu energetskog siromaštva“, rekao je Davor Škrlec u izjavi koju prenosi Croenergo.eu.

Škrlec je istakao da je teško približiti politiku EU u kojoj se građani nalaze u središtu energetske tranzicije i proizvođači su energije, kad se svakodnevno bore za preživljavanje.

Poslednji, treći izazov je finansijske prirode. Građani teško dolaze do jeftinog kapitala, kojim mogu finansirati svoje projekte obnovljivih izvora energije ili energetske efikasnosti, državna pomoć je podložna parcijalnim političkim interesima i ne podstiče se kolektivna proizvodnja energije kroz energetske zadruge.

„Za veće projekte obnovljivih izvora energije cena kapitala je za istu vrstu projekta dva do tri puta viša nego u Nemačkoj ili Belgiji. Naravno da je razlog tome i politička nesigurnost u tim zemljama, iako bi one trebale ne samo prihvatati već i sprovoditi energetsko-klimatski okvir politika EU. Ako to ne napravimo uspešno i ne osiguramo održivu tranziciju energetskog sektora u Jugoistočnoj Europi za period posle 2020. godine, ugrozićemo klimatske ciljeve EU i ciljeve za koje smo se obsvezali Pariskim sporazumom“, rekao je Škrlec.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...