Snaga vetra i u EPS-u
Još mnogo studija potrebno za pripremu projekta gradnje vetroparka EPS-a u Kostolcu, gde je moguće izgraditi vetropark od 20 turbina ukupne instalisane snage od 50 do 60 megavata. Radni vek vetoparka projektovan je na 20 do 25 godina, a karakteristike terena ukazuju na veoma povoljan odabir lokacije. Zemljištem, koje je svojina Republike Srbije, upravlja EPS, odnosno ogranak TE-KO Kostolac, pa ne postoji problem vlasništva.
Izrada studije opravdanosti za izgradnju vetroparka u Kostolcu je u toku i završetak se očekuje u oktobru. Pred Elektroprivredom Srbij“ je, nakon toga, još čitav niz aktivnosti.
Predrag Đorđević, glavni rukovodilac projekta u Sektoru EPS-a za ključne investicione projekte, kaže da su te aktivnosti deo stvaranja tehničkih uslova za izgradnju vetroparka. Nakon dokazivanja opravdanosti izgradnje i izrade generalnog projekta sledi izrada tenderske dokumentacije za nabavku opreme i radova.
Srbija ima značajnu proizvodnju električne energije iz hidropotencijala, ali ostali vidovi obnovljivih izvora energije su veoma slabo zastupljeni. Zbog toga je upotreba obnovljivih izvora energije za EPS u daljoj proizvodnji značajan iskorak u proizvodnji električne energije.
Na pitanje šta je sve do sada urađeno, Đorđević kaže da su to izbor lokaliteta i pozicioniranje vetroturbina. Na lokaciji je urađen višegodišnji proces istražnih radova i detaljnih proračuna na osnovu kojih se radi najefikasnije konfigurisanje vetroelektrane.
Do sada je urađena studija „Monitoring ptica i slepih miševa na lokaciji izradnje vetroparka Kostolac“. Studija predstavlja prikupljene i analizirane rezultate jednogodišnjeg monitoringa ptica i slepih miševa, koji je završen novembra 2015. godine. EPS je prihvatio princip preventivnog planiranja u funkciji zaštite ptica i slepih miševa. Ovaj princip podrazumeva rano identifikovanje potencijalnih konflikata između izgradnje i rada planirane vetroelektrane i očuvanja i opstanka ptica i slepih miševa i pravovremeno reagovanje. Studija je pokazala da su sve pozicije vetrogeneratora definisane aktuelnim planom potpuno podobne za izgradnju i rad. Studija je rađena po standardima Evropske unije.
Predviđeno je da vetropark bude u istočnoj Srbiji, na prostoru Kostolačkog basena uglja, na oko 90 kilometara od Beograda.
Potencijalni lokaliteti za izgradnju vetroparka u kostolačkom basenu su napušteni rudarski objekti i spoljna odlagališta jalovine, koja su formirana prilikom otvaranja površinskih kopova Ćirikovac (1967) i Drmno (1979), kao i prostori zatvorenih površinskih kopova Ćirikovac (2010) i Klenovnik (2009).
Prema prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom izgradnje vetroparka u Kostolcu, ukupna potencijalna površina vetroparka je oko 50 kvadratnih kilometara. Parcijalne površine konkretnih lokacija vetroparka znatno su manje. Kreću se u granicama od 1,5 kvadratnih kilometra (na prostoru spoljnih odlagališta Drmna i Petke), pa do 10 kvadratnih kilometara (Požarevačka greda na prostoru bivših kopova Ćirikovac i Klenovnik).
Đorđević kaže da su rezultati prethodne studije opravdanosti pokazali da je na ovom prostoru moguće izgraditi vetropark od 20 turbina ukupne instalisane snage od 50 do 60 megavata. Radni vek vetoparka projektovan je na 20 do 25 godina, a karakteristike terena ukazuju na veoma povoljan odabir lokacije. Zemljištem, koje je svojina Republike Srbije, upravlja EPS, odnosno ogranak TE-KO Kostolac, pa ne postoji problem vlasništva.
„Zbog značaja koji izgradnja vetroelektrana ima u pogledu iskorišćenja obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne energije, projekat je svrstan na listu projekata koji se razvijaju u okviru pregovora o razvojnoj saradnji između vlada Srbije i Nemačke održanih u periodu od 2011. do 2015. godine. Do konačnog utvrđivanja načina finansiranja ima još dosta posla“, naglašava Đorđević.
