Nemačka ograničava podsticaje za zelenu energiju

Državne subvencije kompanijama koje proizvode energiju iz vetra, sunca i bio otpada dovele su do izuzetnog rasta kapaciteta za proizvodnju energije iz alternativnih izvora širom Nemačke. Masivni projekat energetske tranzicije, koji je počeo nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine trenutno košta nemačke poreske obveznike oko 25 milijardi evra godišnje, što je dramatičan rast u odnosu na 883 miliona evra iz 2000. godine. Državne subvencije dovele su do toga da je tržište preplavljeno električnom energijom, a da su tradicionalne energetske kompanije E.ON i RWE upale u egzistencijalnu krizu pošto se bore sa značajno umanjenim prihodima i vladinom naredbom da ugase nuklearne elektrane do 2022. godine.

Subvencije su postale toliko popularne da nemačka danas proizvodi mnogo više električne energije nego što troši, čak i više nego što može da proda. Nedavno je ministar ekonomije i energije Zigmar Gabriel rekao parlamentu da su brojne elektrane na obnovljive izvore energije koje proizvode 4.600 gigavat sati skinute sa mreže zato što energija nije mogla biti transportovana do potrošača na jugu Nemačke, kojima je bila potrebna.

Većina vetroturbina je izgrađena na vetrovitom severu, ali prosperitetni južni region Bavarska je suštinski blokirala nameru federalne vlade da izgradi visokovoltažnu liniju sever-jug kako bi se struja transportovala tamo gde je potrebna. Vlada se povinovala zahtevu Bavarske da se kablovi polože podzemno, ali ogromni troškovi koje ovaj projekat nosi će odložiti izgradnju ove linije u daleku budućnost. U međuvremenu, Vlada je odlučila da uspori izgradnju proizvodnih kapaciteta dok infrastruktura za distribuciju ne bude gotova.

“Plaćamo za struju koja se ne koristi”, rekao je Gabriel članovima Bundestaga. “Ovi troškovi trenutno iznose 1,1 milijardu evra. Ako ne budemo ništa uradili ovi troškovi će porasti na četiri milijarde evra”.

S

Nemački energetski pejzaž stalno se menja: Reuters

Odluka donesena u kabinetu kancelarke Angele Merkel će se odraziti na realizaciju njenog ambicioznog programa alternativne energije, barem dok prenosna mreža ne bude gotova. Krajem leta ova odluka bi trebalo da bude pretočena u zakon.

“Vlada više neće podržavati svaku elektranu, što znači da kapaciteti više neće rasti bez kontrole”, rekao je Tilo Šefer, koji predvodi istraživački tim i kelnskom Institutu za ekonomska istraživanja.

Ekspanzija kapaciteta je bila toliko brza da je ministar ekonomije procenio da bi obnovljivi izvori energije mogli dostići udeo od 40 odsto ukupne proizvodnje električne energije već 2020. godine, pet godina pre roka. Prošle godine obnovljivi izvori su činili 30 odsto ukupne proizvodnje struje u Nemačkoj.

Kako bi usporila ekspanziju vlada Angele Merkel je odlučila da od sledeće godine uvede limit na broj projekata alternativne energije koje će subvencionisati.

Vladajuća stranka je odlučila i i da promeni sistem subvencija, kako bi naterala proizvođače alternativne energije da snize cene. To znači da će se subvencije dodeljivati na bazi aukcijskog sistema, gde će samo ponuđač sa najnižom cenom dobiti podršku da izgradi elektranu.

U postojećem sistemu investitori koji instaliraju vetro ili solarni park dobijaju garantovanu cenu od vlade od devet evrocenti za svaki kilovat sat struje ubačene u mrežu u narednih 20 godina.

Merkelin prethodnik, Gerhard Šreder formalno je započeo podršku obnovljivih izvora energije 2000. godine, a subvencionisanje je pojačano kada je Merkelova, nakon katastrofe u Japanu, odlučila da pogasi nuklearke do 2022. godine. Nemci podržavaju ekološke ciljeve vlade, ali neki potrošači kritikuju uvećane cene računa za struju.

Godišnji računi za struju krajnjih potrošača su se udvostručili na oko 1.000 evra u poslednjih 15 godina zbog prebacivanja naknada za obnovljive izvore na potrošače, kako bi se finansirali solarni paneli i vetrogeneratori. Sistem je namešten tako da računi rastu automatski sa rastom subvencija.

Neki analitičari sumnjaju, međutim, da će najavljene promene smanjiti troškove poreskih obveznika. Dok će možda Nemačka graditi manje vetroturbina ili solarnih parkova, ova zemlja tek počinje sa projektom izgradnje prenosne infrastrukture, uključujući veoma skupu liniju do Bavarske.

“Kada bi elektrane mogle da rade sa manjim državnim subvencijama to bi usporilo rast troškova za obnovljive izvore. Međutim, to ne znači da će struja biti jeftinija za potrošače, jer će troškovi za proširenje elektromreže, takođe, biti preneti na krajnje potrošače”, rekao je Šefer.

Vlada Angele Merkel je prošle godine odlučila da izgradi dve visokovoltažne linije od severa ka jugu, koje bi išle ispod zemlje, umesto iznad. Podzemne linije koštaju od tri do osam milijardi evra više od četiri milijarde, koliko je ranije procenjeno u studiji ministarstva ekonomije.

Frank Peter, konsultant u istraživačkoj firmi Prognos ocenio je da nije verovatno da će taksa na obnovljive izvore, koju plaćaju krajnji potrošači i preduzeća biti smanjena u skorije Vreme, jer će nekoliko vetroelektrana u moru biti pušteno u mrežu u nekoliko narednih godina i imaće pravo na visoke subvencije narednih osam godina.

“Novi zakon bi mogao uticati na nešto manju gradnju u severnoj Nemačkoj i nešto veću na jugu gde su OIE elektrane, posebno na vetar, nešto skuplje. U tom slučaju bi subvencije rasle umesto da se smanjuju”, istakao je Peter.

Potencijalno najveću korist od usporavanja deljenja državnih subvencija OIE mogli bi biti najveći snabdevači električnom energijom E.ON, RWE, Vatenfal i EnBW koji su najviše pogođeni u prethodnom periodu, smatraju eksperti.

“Za velike energetske kompanije novi zakon o obnovljivoj energiji će doneti određeni stepen sigurnosti u planiranju”, smatra Šefer za Kelnskog instituta.

Frank Peter ocenjuje da će usporavanje dotoka na tržište energije iz obnovljivih izvora dati velikim kompanijama vremena da se prilagode.

Zasićenje tržišta električnom energijom iz obnovljivih izvora dovelo je do smanjenja veleprodajnih cena struje na pola, terajući četiri velike energetske kompanije da otpišu imovinu vrednu više od 600 milijardi evra.

E.ON je prikazao rekordni gubitak od sedam milijardi evra prošle godine, dok je RWE izgubio 200 miliona evra. Cene akcija obe kompanije su smanjene za više od polovine.

Kako bi se izborile sa bumom obnovljivih izvora energije i E.ON i RWE su odlučile da razdvoje proizvodnju struje iz fosilnih i nuklearnih izvora od proizvodnje iz alternativnih izvora energije. Vatenfal, švedska državna kompanija koja snabdeva strujom Berlin i Hamburg je prodala svoju proizvodnju struje iz mrkog uglja u Nemačkoj.