Geotermalna energija – neiskorišćeno bogatstvo

Srbija je veoma bogata geotermalnom energijom, ali je ne koristi dovolljno uprkos tome što su ulaganja u instalacije za njeno korišćenje sve manja, poručili su danas stručnjaci na konferenciji “Energetska efikasnost u zgradarstvu sa osvrtom na korišćenje geotermije za grejanje i hlađenje” koju je u Beogradu organizovala Delegacija nemačke privrede u Srbiji u partnerstvu sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku SR Nemačke.

Član UO Nemačko-srpske privredne komore David Pigacki je rekao Tanjugu da u Srbiji postoji veliki potencijali geotermalne energije i da predstavnici sedam nemačkih preduzeća trenutno boravi u Beogradu kako bi našli poslovne partnere.

Energija akumulirana u zemljištu može da se koristi nezavisno od vremenskih uslova i godišnjeg doba, a može da bude raspoloživa već na dubini od jednog metra. Na dubini od 10 metara tokom cele godine vlada konstantna temperatura od osam do 12 stepeni.

U Nemačkoj se koristi oko 720.000 toplotnih pumpi.

“U Srbiji je potencijal, verovali ili ne, čak 3.000 do 5.000 puta veći nego u Nemačkoj. To vam je besplatna energija. Instalacija celog projekata jeste skupa, ali posle toga ne plaćate energiju. Svi ovde kažu - imali smo rat i embargo, ne možemo… Sve je to istina, ali moramo da otvorimo oči”, rekao je Pigacki.

Kako kaže, postoje zeleni fondovi i drugi načini finansiranja i Nemačko-srpska privredna komora je spremna na svaki način da pomogne realizaciju projekata.

“Sedam nemačkih preduzeća je, pre svega, zainteresovano da proda svoju tehnologiju, ali to ne znači da ne mogu ovde da otvore proizvodnju. Te firme su došle ovde jer vide potencijal”, dodao je Pigacki.

Na primer, prilikom korišćenja geotermalne energije kroz vertiklano, radijalno ili horizontalno položene cevovode cirkuliše medijum za transport toplotne energije, pri čemu se napaja geotermalnom energijom i prenosi je u toplotnu pumpu, gde se tako dobijena energija podiže na temperaturni nivo neophodne za grejanje.

Rukovodilac laboratorije za geotermalnu energiju na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu profesor Dejan Milenić je kazao Tanjugu da je Srbija jedna od zemalja sa najvećom disproporcijom između potencijala i iskorišćenosti geotermalnih resursa.

“S obzirom na položaj Srbije i blizine glavnih tektonskih zona, debljine zemljine kore, toplotnih tokova i drugog, spadamo u područje sa veoma visokim potencijalom geotermalnih resursa, kako onih visokotemepraturnih tako i tzv. subgeotermalnih resursa sa temperaturama do 30 stepeni. Oba ta reusrsa su prvi put kvantifikovana kod nas i dobili smo pouzdane podatke o rezervama”, naglasio je Milenić.

Prema njegovim rečima, geotermalna energija je jedan od vodećih obnovljivih resursa u Srbiji i njena primena se svake godine duplira ili triplira, pa od nekih par desetina slučajeva sada se na stotine objekata godišnje prebaci na taj vid ili napravi sa korišćenjem geotermalnih resursa.

Geotermalna energija u zgradama može da se koristi na dva načina-kada se koriste podzemne vode i gde nema puno vode koriste se geosonde odnosno vertikalne bušotine, u koje se stavljaju sonde koje iz same stenske mase koriste neku toplotnu snagu odnosno energiju.

“Ne morate da menjate radijatore, uvodite podna ili zidna grejanja već možete samo da substituišete stare kotlove koji su radili na fosilna goriva novim energijama. Cene investicija drastično padaju poslednjih godina i mogu to da primene individualna domaćinstva, zgrade i drugi, a čak i neke naše toplane počinju da razmišljaju o tome”, naveo je Milenić.

Predsednik Skupštine Inžnjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac je izjavio Tanjugu da je geotermalna energija jedan od oblika obnovljivih izvora energija, pored solarne, vetra i biomase, koji počinje i kod nas sve više da se koristi.

“Naše geografsko područje i podzemne vode su u tom smislu na visokom nivou. Imamo primer da se i na Kopaoniku za nove hotele koristi geotermalna energija. Moraju da se naprave bušotine i više od 100 metara u zemlji. Ali, to je isplativa investicija koja se vraća do osam godina, a onda donosi samo profit”, kazao je Šumarac.

Srbija mora, ističe Šumarac, da uvede 20 odsto obnovljivih izvora energije u zgradama, što do sada nije obuhvaćeno pravilnicima, već je obuhvaćena samo energija grejanja za određivanje razreda u energetskim pasošima, a nije energija hlađenja i ventilacije.

“Mi smo neefikasna zemlja ne samo kada je reč o zgradama već i u industriji i trošimo oko 650 kilograma ekvivalentne nafte za 1.000 evra BDP-a. Jedino je Bugarska od nas u lošijem položaju”, dodao je on.

Šef Odseka za energetsku efikasnost u zgradama u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jasminka Pavlović je rekla Tanjugu da će kroz izmene i dopune pravilnika o energetskoj efikasnosti biti uvedeni i obnovljivi izvori energije takao što će uticati na energetski razred zgrada u Srbiji.

“Nadam se da će Nemačka da prepozna naše tržište, ali ne samo da uvozi tehnologije već i da proizvodi ovde. Imamo stručnu radnu snagu i to bi  otvorilo nova radna mesta i dugoročno smanjilo račune," rekla je Jasminka Pavlović.