U Srbiji nemadovoljno znanja i svesti šta se sve može sa biomasom

Zoran Knežević

Najveći izazovi u korišćanju biomase za proizvodnju toplotne i električne energije u Srbiji su neophodnost povećanja efikasnosti iskorišćenja resursa, korišćenje otpadne toplote pri proizvodnji struje i korišćenje toplotne energije za proizvodnju struje, konstatovano je na Parlamentarnom forumu za energetsku politiku Srbije o korišćenju biomase u energetske svrhe, na kome su gosti iz nemačke Pokrajine Baden-Virtemberg predstavili srpskim poslanicima svoja iskustva u ovoj oblasti.

U Srbiji nemadovoljno znanja i svesti šta se sve može sa biomasom, zaključak je koji se nameće posle četvrtog sastanka Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije u Narodnoj skupštini (16. septembra), koji je bio posvećen temi pošumljavanja i korišćenju biomase u energetske svrhe. Skup je održan pod nazivom „Korišćenje biomase u energetske svrhe: iskustva nemačke Pokrajine Baden-Virtemberg i Republike Srbije“.

Zamenik predsednika Parlamentarnog foruma dr Branislav Blažić, istakao je da partnerstvo Srbije i pokrajine Baden-Virtemberg proisteklo iz realizacije obaveza koje proističu iz Dunavske strategije. Cilj ove saradnje je, između ostalog, promovisanje održivog tržišta biomase koji se ostvaruje realizacijom projekata prekogranične saradnje koji doprinose sigurnom snabdevanju energijom i zaštiti klime. Blažić je dodao i da su za Srbiju važna iskustva Nemačke i znanja koja tamo postoje, zbog potrebe zemane energije koja se dobija sagorevanjem uglja i mazuta, energijom koja se može dobiti iz biomase.

- Velike količine neiskorišćene biomase, visoka stopa nezaposlenosti i ograničen pristup EU fondovima za razvoj obnovljivih izvora energije, otvaraju prostor za Srbiju da sarađuje na projektima korišćenja šumske biomase za proizvodnju toplotne energije u lokalnim toplanama u manje razvijenim područjima Srbije. Za Srbiju je važna i saradnja koju može da ostvri u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i daljinskog grejanja, istakao je Blažić i zahvalio se nemačkoj organizaciji GIZ, uz čiju podršku Srbija realizuje projekte iz ove oblasti.

Gabrijela Beneman, rukovodilac ekonomskog sektora ambasade SR Nemačke u Srbiji pozdravila je održavanje skupa o alternativnim izvorima energije dobijenim iz biomase i biogoriva, imajući u vidu da fosilna goriva neće uvek trajati i da svet mora da se okrene drugim izvorima energije. Govoreći o saradnji pokrajine Baden-Vitemberg i Srbije Beneman je podsetila da ona treba da dovede do odgovora na pitanje kako održivu sirovinu pretvoriti u novi vid energije, posebno kada su u pitanju šume, jer istovremeno treba voditi računa o njihovom korišćenju za proizvodnju energije, ali i očuvanju životne sredine.

Juta Luk, iz Ministarstva za životnu sredinu, klimu i energetiku Pokrajine Baden-Virtemberg istakla je da je Pokrajina Baden-Virtemberg pionir i predvodnik u energetskoj tranziciji u nemačkoj, odnosno, prelasku sa fosilne i nuklearne energije na održive izvore energije.

Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine upoznao je učesnike sastanka sa potencijalima Srbije u obnovljivim izvorima energije, ali i sa tri stuba energetskog partnerstva Srbije i Baden-Virtemberga, što su politički dijalog, naučna i privredna saradnja.

Vasić je istakao da se kao izvori biomase mogu koristiti ostaci poljoprivrednih kultura i otpad, gajenje energetskih biljaka i uvoz biomase iz drugih zemalja.

Kao najveće izazove u korišćanju biomase za proizvodnju toplotne i električne energije Vasić je naveo – neophodnost povećanja efikasnosti iskorišćenja resursa, korišćenje otpadne toplote pri proizvodnji struje, korišćenje toplotne energije za proizvodnju struje.

- Problematično je i pošumljavanje za sadnju energetskih biljaka jer postojeći zakoni propisuje da se zemljište koje postane šuma nikada više ne može pretvarati u šta koje drugo. Da bi se to rešilo potrebno je izmeniti propise tako da se zasadi čiji je period eksploatacije manji od 20 godina ne tretiraju kao šumski zasadi. Srbija ima problemi sa niskom gostinom šuma što je posledica smanjenja atmosferskih padavina usled klimatskih promena, istakao je Vasić.

Pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije kao probleme sa kojima se Srbija suočava i to što plasman sirovina iz biomase uglavnom nije obezbeđen pa se teško sakuplja, neophodnost velikih investicija u tržište i toplotne mreže.

- Za sve vidove biomase potrebna su velika skladišta u kojima se sirovina čuva, neophodno je angažovanje velikih sredstava, ljudsva i tehnike, a ekonomska isplativost takvih ulaganja je veoma neizvesna, rekao je Vasić.

Nemačka iskustva

Predstavljajući iskustva Baden-Virtemberga u korišćenju biomase u energetske svrhe, Konrad Rab iz Ministarstva za životnu sredinu, klimu i energetiku ove Pokrajine, je objasnio da je tamošnja strategija korišćenja biomase za proizvodnju toplotne i električne energije sažeta u tri procenta 50-80-90. To podrazumeva da će se do 2050. godine u ovoj nemačkoj pokrajini trošiti upola manje energije nego 2000. godine, da će u pomenutom periodu energetski kapaciteti biti preorijentisami tako da se 80 odsto energije dobija iz obnovljvih izvora. To će značiti smanjenje emisije štetnih materija koji uzrokuju efekat staklene bašte za 90 odsto u odnosu na početnu godinu.

- U Baden-Virtembergu biomasa danas čini dve trećine svih obnovljivih izvora energije ali je ovaj resurs gotovo u potpunosti iskorišćen ili će to biti do 2020. godine tako da već planiramo da dominantni izvori sirovina na proizvodnju energije u periodu 2020.-2050. godine budu vetrogeneratori, solarni paneli, geotermalni izvori i energija okruženja.

Veliki rast proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Baden-Virtembergu posledica je propisa iz 2000. godine po kojoima su uvedene fiksne naknade za feedin, pri čemu su za pojedine obnovljive izvore uvedeni i dodatni bonusi. Ovi bonusi su u određenim trenucima doveli i do predimenzioniranja kapaciteta, posebno kod postrojenja za biogas. Izmenama propisa Baden-Virtemberg je najpre smanjio a zatim i ukinuo ove bonuse tako da prošle i ove godine nije bilo gradnje novih posrojenja za biogas, istakao je Rab.

Pokrajinski ministar Baden-Virtemberga istakao je i da je proizvodnja toplotne energije iz biomase postala poularna zbog kretanja cena nafte na svetskom tržištu poslednjih nekoliko decenija jer je bilo jeftinije kao energent koristiti drvo ili biomasu iz poljoprivrede. U poslednje vreme, dodao je Rab, cene nafte je veoma niska pa nije isplativo ulaganje u postrojanja za korišćenje biomase.

Kao najvažnije faktore za povećanje proizvodnje toplotne energije iz biomase ministar Rab je naveo promociju koju rade država i lokalne administracije kao i postojanje fondova iz kojih se sufinansira ili podržava izgradnja kapaciteta koji koriste biomasu.

Srpska stvarnost

Izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume, Sektor za razvoj i strateško planiranje Aleksandar Vasiljević, govorio je o potencijalima Srbije za korišćenje biomase u energetske svrhe. On je istakao da se često govori da Srbija ima velike neiskorišćene potencijale u biomasi ali da to bar u segmentu drvnog materijala iz šuma nije tako.

- Srbija je po drvnom potencijalu ispod evropskog proseka zbog smanjenja atmosferskih padavina usled klimatskih promena, ali i činjenice da JP koja u Srbiji gazduju šumama imaju izrazito socijalnu ulogu a da se privatne šume koriste uglavnom za grejanje individualnih domaćinstava.Ogrevno drvo se u Srbiji izrazito neracionalno koristi a i nije moguće povećati količinu iskorišćenog drveta bez novih velikih zasada što podrazumeva ogromna ulaganja, istakao je Vasiljević.

Direktor Vasiljević jeistakao i da su šume samo uslovno obnovljiv resurs ukoliko se njima planski i racionalno neupravlja. On je naglasio važnost uvođenja efikasnog sistema kontrole tokova prometa drveta kao energenta i sirovine za drvnu industriju da bi se obezbedila održivost resursa.

- Uštedom samo 20odsto drveta zbog neefikasnih peći u domaćinstvima oslobodilo bi se milion tona drveta godišnje koje bi se moglo ilistaviti na raspolaganje drvnoj industriji ili sačuvati u vidu šumskog fonda, rekao je Vasiljević.

U diskusiji koja je usledila razmenjena su mišljenja o politikama i strategijama u oblasti energetike i zaštite životne sredine u Srbiji, razvoju energetskog sektora, uštedama u potrošnji energije do 2050.godine, budžetskim sredstvima koja se odvajaju za energetiku, gazdovanju šumama u Srbiji, upotrebi drvne mase kao biomase i njenom efikasnom korišćenju, izvorima biomase iz domaćinstava za proizvodnju energije, energetskoj poljoprivredi, infrastrukturnoj opremljenosti sela u svetlu upotrebe biomase, izgradnji biogasnih postrojenja, kao i pošumljavanju i izradi strategije u oblasti šumarstva.

U dikusiji su pokrenuta i pitanja raspoloživih površina za proširenje šumskih zadsada odnosno sadnjuenergetkog drveta, potrebnim ulaganjima u zasade sirovinskih biljaka...


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...