GUTANJE SABLJE IZ TANJIRA BEZ DNA

Fonet

Dodeljene "antinobelove" nagrade

Kad je Mark Abrahams, diplomirani matematičar, pokrenuo časopis neobičnog imena "Anali nepotrebnih i pogrešnih istraživanja", a odmah zatim i ustanovio nagradu za "nepotrebne pronalaske i nekorisne i glupave ideje", koju je ironično nazvao Ig Nobel, nije ni sanjao da će njegova šaljiva ideja dobiti svetske razmere.


Ig Nobel


Sve je, zapravo, počelo time što je Abrahams odlučio da i najozbiljnijoj nauci pronađe "blizanca" u "šaljivoj nauci" pa je ime nagrade, Ig Nobel zapravo igra engleskih reči, jer fraza "ignoble" u engleskom jeziku znači "niskog, prostog roda i porekla, neplemenit, nizak, podao".

Među najzapaženije dobitnike ovogodišnjeg Ig Nobela, koji se svakog oktobra dodeljuje u svečanoj sali prestižnog američkog Univerziteta Harvard, svakako spada plan američke armije da stvori oružje koje će omiljenom sloganu antiratnih demonstranata "vodite ljubav a ne rat" dati novo značenje.

Studija o hrčku koji pati od "džet lega", teškoće vezane za vremensku razliku u interkontinentalnim letovima, tanjir za supu bez dna i detaljno istraživanje o tehnici gutanja sablje takođe su nagrađene.

Dodeljivanju nesvakidašnjih nagrada za, kako se kaže u obrazloženju, "dostignuća koja će ljude najpre nasmejati a zatim ih naterati na razmišljanje", tradicionalno prisustvuje i po nekoliko pravih Nobelovaca.

Ovogodišnji Ig Nobel za mir dobila je Laboratorija "Rajt" američkog ratnog vazduhoplovstva u Ohaju za plan iz 1994. godine da razvije oružje koje će neprijateljske vojnike učiniti "međusobno seksualno neodoljivim što će ih primorati na homseksualne odnose pa time ubiti njihovu spremnost da se bore" a ideja je kasnije posprdno nazvana - "pederskom bombom".

Detalji o ovom planu nađeni su u dokumentu Pentagona s koga je, očiglednom nepažnjom, skinuta oznaka "vojna tajna". Američki stručnjaci za hemijsko i biološko naoružanje predlagali su "proizvodnju specijalnog afrodizijaka koji neće biti smrtonosan ali će biti posebno razoran jer će ta hemikalija izazivati nezadrživ homoseksualni poriv".

Američka vojska je, kako je sa dodele nagrada u Bostonu izvestio časopis Nju sajentist, takođe planirala proizvodnju hemijskog oružja koje će razjarivati insekte, buve i stenice kao i agensa koji će izazivati nezadrživu i dugotrajnu snažnu šugu zbog čega će neprijateljski vojnici biti primorani da se besomučno češu i tako onemogućeni da se bore!

Još jedna supstanca s poznatim seksi efektima takođe se našla u središtu pažnje Ig Nobela za nagradu u avijaciji. Dijego Golombek, Patricija Agostino i Santijago Plano sa Nacionalnog univerziteta Kvilmes u Argtentini dobili su Ig Nobel za avijaciju i to za studiju koja je pokazala da izvesna doza "vijagre" može pomoći hrčku ali i bilo kom drugom glodaru da se oporavi od džet-lega!


Hrcak i vijagra


Istraživači su otkrili da vijagra vraća u normalu cirkadijski ritam životinje posle simuliranja promena vremenskih zona pomoću intervala svetla i mraka u laboratoriji. A kad je o ljudima reč, troje Argentinaca tvrde da je potrebna doza vijagre manja nego što se prepisuje za erektilnu disfunkciju.

Na sreću, po svoj prilici mali broj muških putnika na međukontinentalnim letovima bio bi spreman da svoje probleme s erekcijom leči u toku dugog leta.

Ig Nobel za ishranu dodeljen je istraživanju neke vrste tanjira za supu bez dna. Brajan Vansink, profesor marketinga na Univerzitetu Kornel u američkoj državi Njujork, pitao se da li količina hrane u nečijem tanjiru može uticati na apetit koliko i količina hrane u stomaku te osobe.

Da bi to otkrio, profesor Vansink je skriveno s nekoliko tanjira uklonio prava dna a zatim ih nevidljivom cevi povezao sa kontejnerom ispod stola prepunom supe koji je omogućavao da se u tanjiru uvek nalazi ista količina supe bez obzira koliko je osoba za stolom pojela.

Na opšte iznenađenje, ustanovio je da je osoba koja je kusala iz ovog tanjira bez dna pojela 70 odsto više supe nego što bi pojela iz normalnog tanjira!

Brajan Vitkomb, profesor radiologije na britanskom Medicinskom fakultetu u Gločesteršajru dobio je Ig Nobel za medicinu za istraživanje - gutanja sablje i njegovim neželjenim efektima.

Njega je na istraživanje naveo rentgenski snimak jednog gutača sablje na kome se vidi da je mač prodro dublje u telo nego što se pretpostavljalo pa je počeo da istražuje medicinsku literaturu za više informacija.


Gutac sablje Ig Nobel


U literaturi je zabeležen samo jedan slučaj povrede ali je Vitkombu dragocene podatke dao Den Mejer, gutač sablje iz američke države Tenesi, koji se pridružio istraživanju i britanskom profesoru pružio dragocene podatke nakon čega je nastala zajednička studija objavljena u Britanskom medicinskom žurnalu.

Pokazalo se da je najveći problem s kojim se susreću "gutači" takozvano "sabljasto grlo", preosetljivost kad počne ovladavanje trikom. Ali Vitkomb i Mejer nisu uspeli da pronađu bilo kakav dokument koji bi pokazivao da se gutanje sablje završilo fatalno - ako se izuzmu nesrećnici koji su pokušali da progutaju neonske cevi, koplje ili lanac!

Ig Nobel za hemiju otišao je Japancu Majo Jamamotou iz japanskog Međunarodnog medicinskog centra jer je uspeo da proizvede sintetičku vanilu iz - kravlje balege. Najveći deo sintetičke vanilije na tržište za sada stiže kao produkt iz petrohemije ali je balega takođe bogata ligninom pa je Jamamoto uveren da će pretvaranje balege u ovaj mirišljavi začin smanjiti količinu balege u zemlji.

Što se lngvistike tiče, Ig Nobel za ovu oblast otišao je Huanu Torou, Hosepu Trobalonu i Nuriji Sebastijan-Gales sa Univerziteta u Barseloni. Oni su ustanovili da pacovi mogu da prepoznaju ritmičku razliku između rečenica na japanskom i holandskom jeziku ali to ne mogu - kada se reči u njima izgovaraju - unazad!

Ova "prestižna" nagrada za biologiju pripala je Holanđanki Johani van Bronsvijk sa Univerziteta za tehnologiju u Ajndhovenu koja je usisala insekte, crviće, bakterije, zglavkare i spore paprati iz holandskih dušeka kako bi pokazala kakve se sve minijaturne beštije skrivaju u dušecima "običnih Holanđana".


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...