Srebro – unosna investicija
Plemeniti metali sve su skuplji, 1.000 evra uloženih u srebro dobilo je vrednost od 5.000 dok 1.000 evra uloženih u zlato donosi više od 3.600 evra. Ulaganje u naftu raslo je na oko 3.000 evra, u kafu na oko 2.500, dok se najmanje povećala vrednost štednog uloga – na 1.520 evra.
Kao i u svakoj krizi i u ovoj se vrednost zlata vrtoglavo povećala. Ali, srebro ni u kojem slučaju ne treba podceniti; njegova vrednost od 2002. do 2012. godine na svetskim tržištima je najviše rasla, merena povećanjem vrednosti uloženih 1.000 evra – na više od 4.900 evra. Istovremeno, 1.000 evra uloženih u zlato dobilo je vrednost veću od 3.600 evra, ulaganje u naftu raslo je na oko 3.000 evra, u kafu na oko 2.500, dok se najmanje povećala vrednost štednog uloga – na 1.520 evra. Ali, da bi srebro do 2016. godine moglo poskupeti za enormnih 15 ili 16 puta, što je gotovo 500 dolara po unci, smatra Torsten Sult (Thorsten Schulte), izlagač na prvoj hrvatskoj konferenciji o ulaganju u plemenite metale i sirovine Zagreb Elementum, koju su organizovali osiguravajuće društvo KD životno osiguranje i Elementum internešnl AG.
– Do kraja ove godine srebro bi moglo pojeftiniti na 22 dolara po unci, ali već 2013. srebro bi moglo dostići 40 do 50 dolara i premašiti svoj istorijski maksimum – uveren je Sult, autor knjige Spasite imovinu ulaganjem u srebro, koji smatra da trenutnu slabost treba shvatiti kao dobru priliku za investiranje. Dođe li do korekcije cene, kaže, treba izdržati do ponovnog oporavka. Cena srebra može pasti, ali mora narasti – njegova je mantra.
Ali, za razliku od Sulta, koji ističe da se zlato skuplja, a srebro troši i zato mu raste vrednost, Marinko Oluić, profesor Geološko-rudarskog fakulteta u Zagrebu, mišljenja je da je ipak zlato najbolja zaštita od ekonomske krize pa mu srednjoročno prognozira cenu od 3.000 do 5.000 dolara po unci. Statistika je i u Hrvatskoj na strani nemačkog ulagača koji je otkrio da u srebru drži čak 80 odsto svojih ličnih investicija, u zlatu tek oko tri odsto. U Hrvatskoj je prinos na srebro od 2001. do 2011. godine opet rekordan, ako se uporedi s ostalim investicijama; iznosi 55 odsto, u odnosu na 40-ak odsto za zlato, 16 odsto kroz Krobeks, 15 odsto kroz plate te 14 odsto kroz nekretnine.
Gde kupiti i prodati
Davor Štefan, stručnjak za ulaganje u plemenite metale, kaže da je hrvatski problem nerazvijena praksa investiranja u plemenite metale i nepostojanje pravog tržišta.
Pitanje je gde kupiti, a još teže pitanje gde prodati zlato? – kaže Štefan, misleći na visoka porezna opterećenja, zbog kojih se za takvu trgovinu „migrira” preko granice.
Štefan upozorava i na pojavu falsifikovanih poluga, pozlaćenog volframa, potrebu provere sertifikata i porekla. Ali, zlatom se trguje i u neopipljivom obliku; alternative su „papirnato” zlato, terminski ugovori, za buduće isporuke (futures), svap-ovi, gde se zlato koristi kao kolateral, opcije, ETF-ovi i investicioni fondovi vezani za zlato. Prekretnicu je u kretanju cene zlata napravio rat u Iraku – od tada mu vrednost samo raste.
Hrvatska prodala zlato po 390 dolara, danas bi dobila 1.639
Komentarišući cene zlata, Nenad Vrančić, profesor s Pravnog fakulteta u Zagrebu, napominje da je Hrvatska 2001. i 2004. godine verovatno prodala svoje zlato, uključujući i onaj sukcesijski deo iz bivše Jugoslavije, po ceni od 265, odnosno 390 dolara po unci. Danas, osam godina posle, cena mu je na tržištu oko 1.639 dolara po unci.
