Kolubarski lignit i dalje stožer energetske bezbednosti

Jelica Putniković

Bez RB Kolubare kao najbitnijeg dela EPS-a, hteo neko to da vidi ili ne, nema elektroenergetske stabilnosti i nema energetske budućnosti Srbije. Da bi i dalje svaku drugu sijalicu u zemlji “palio” kolubarski lignit neophodno je u ove ugljenokopove godišnje ulagati 120 do 150 miliona evra, kaže Milorad Grčić, direktor RB Kolubara, ističući da će ovaj system još bolje funkcionisati kada se završi vraćanje Kolubara Metala u porodicu Rudarskog basena Kolubara.

Strategija razvoja Rudarskog basena Kolubare je tokom prethodnih desetak godina prilično nakaradno vođena. Ali, šta je tu je. Jedna ovakva kompanija se ne može precrtati jer se ugalj konstantno kopa i vozi do termoblokova. Termoelektrane ništa ne vrede bez kopova. Bez RB Kolubare kao najbitnijeg dela EPS-a, hteo neko to da vidi ili ne, nema elektroenergetske stabilnosti i nema energetske budućnosti Srbije. Sad planiramo da otvorimo i kop Radljevo, čime obezbeđujemo dugoročnu stabilnost u proizvodnji uglja i snabdevanje stanovništva strujom. Kolubarski lignit je ključni faktor za to da Srbija ima dovoljno struje jer, njegova energija “pali” svaku drugu sijalicu u zemlji,” kaže u intervjuu za Balkanmagazin Milorad Grčić, direktor RB Kolubara.

Čini se da je uloga kolubarskog lignita u elektroenergetskom bilansu zemlje do sada shvatana “zdravo za gotovo” pa je RB Kolubara pomalo ostajala u zapećku u odnosu na ostale delove EPS-a. Da li se nešto promenilo od kada ste došli na čelo Kolubare?

Dobro je što to uviđaju i u samom vrhu menadžmenta kompanije. Elektroprivreda Srbije, bez obzira na sve teškoće - pogotovo u finansijskom delu, pokazuje razumevanje za Rudarski basen Kolubaru. To se potvrđuje i time što je nedavno osim mene, kao direktora ovog privrednog društva, ugovor sa nemačkom firmom Tisen Krup i poljskim konzorcijumom Kopeks o kreditu i nabavci rudarske opreme za budući Kolubarin kop Polje C, potpisao i Aleksandar Obradović, generalni direktor EPS-a.

Ne možemo više da okrećemo glavu i pravimo se da ne vidimo da postoje razne interesne grupe i razni lobiji. To je svima nama veoma dobro poznato. I, baš zbog toga nema popuštanja. Kolubara je srž sistema. Ne samo po broju radnika već po količini uglja, koja se tokom godine ovde iskopa i potroši za proizvodnju električne energije u obrenovačkim elektranama. Ako se godišnje 52 do 54 odsto ukupno proizvedene struje u Srbiji dobija od lignite iz Kolubare, sve je jasno. Uz to, treba imati u vidu da Kolibara ima 10.000 radnika. Sa kompanijama koje su, kao non cor delatnost prethodnih godina izdvojene iz sistema mi konstantno angažujemo još oko 7.000 radnika. Od Kolubare, dakle, neposredno živi 17.000 porodica.

Milorad-Grcic

Pravljene su velike greške prilikom donošenja važnih odluka, a jednu od njih ovih dana ispravljamo. U okviru procesa restrukturiranja i racionalizacije EPS-a, Kolubara Metal je 30. septembra 2005. godine izdvojena iz Rudarskog basena Kolubara, ali je vreme pokazalo da je to bio pogrešan potez. Na upravo održanoj sednici Skupštine Rudarskog basena Kolubara  jednoglasno je donet zaključak da se prihvati inicijativa o pokretanju postupka pripajanja Kolubara Metala svom osnivaču. RB Kolubara ne može funkcionisati bez Kolubara Metala, a oni ne mogu opstati nezavisno na tržištu. Ponovnim pripajanjem stvaraju se uslovi da Kolubara Metal obezbedi kvalitetno, blagovremeno i interventno održavanje rudarske opreme, pogonsku spremnost rudarskih kapaciteta vodećeg proizvođača uglja u Srbiji.

Da bi se izgradile nove termoelektrane neophodno je obezbediti dovoljno uglja za njihov rad. Imate li gotove nove procene? Koje kopove treba otvoriti? Koliko je novca potrebno za to?

Prema našim procenama uglja ima dovoljno, i očekujemo da njegova eksploatacija traje sve do 2060. godine, a u količinama je to oko dve milijarde tona uglja. Međutim, da bi se sve to realizovalo prema planu neophodno je otvaranje novih kopova: Polja C, Polja E, Južnog polja i, što je najbitnije za energetsku bezbednost zemlje, svakako otvaranje Polja Radljevo. Prvi korak u kompleksnom planu širenja kopova je, naravno, eksproprijacija, čija je realizacija u toku. Za realizaciju tog plana neophodna su ulaganja od 120 do 150 miliona evra, na godišnjem nivou. Radi se o sredstvima koja su potrebna za kupovinu nove opreme, ali i za potrebe eksproprijacije i velike infrastrukturne projekte. Određena sredstva ćemo obezbediti uštedama u poslovanju, ali je neophodno i uzimanje nekomercijalnih kredita.

Kop Radljevo je, dakle, preduslov za novu termoeletranu.

Da, taj kop je neophodan za buduću termoelektranu Nikola Tesla B3 na Ušću. Istovremeno imamo i gašenje blokova 1 i 2 na termoelektrani Nikola Tesla A. Istakao bih da će biti veći kapacitet bloka TENT B3 nego ova dva bloka koja se zatvaraju.

Nedavno ste izjavili da je prioritet RB Kolubara u 2013. godini nastavak eksproprijacije. To su i vaši prethodnici najavljivali ali, očigledno je da se malo uradilo. Gde je problem? U novcu, malverzacijama ili tome što EPS i država nemaju jasnu strategiju razvoja energetike?

Za kvalitetnu realizaciju eksproprijacije je neophodno da se poklopi nekoliko činilaca. Naravno da je novac prvi i osnovni, ali smatram da je strogo poštovanje Zakona o eksproprijaciji, efikasno, racionalno, ekonomično sprovođenje istog takođe bitno, a najbitnije je poštovanje teritorijalnog prioriteta. Upravo najveći problemi su nastali usled neprincipijelne realizacije eksproprijacije i nepoštovanja teritorijalnog prioriteta. Isplaćeni su veliki avansi domaćinstvima iz treće zone prioriteta, a pitanje je da li će ta teritorija ikada trebati za širenje kopova. Pritom, nisu isplaćena domaćinstva iz prve zone, tačnije ona koja su na prvoj liniji širenja kopova.

Činimo sve da se zatečena situacija vrati u regularne okvire i da ovim postupkom ne bude oštećena ni Kolubara ni građani koji moraju da se rasele.

Sa eksproprijacijom se do sada iz raznoraznih razloga uglavnom kasnilo u odnosu na zacrtane rokove. Imate li podršku ministra energetike, prod. dr Zorane Mihajlović da ovaj proces ubuduće ne koči bagere na kopovima?

Apsolutno. Imamo apsolutnu podršku.

Ranije su rudari Kolubare tvrdili da im EPS tonu uglja plati manje od flaše piva. Verujete li da će korporatizacija dovesti do toga da tona uglja dobije svoju realnu cenu?

Cena električne energije je još socijalna kategorija, pa je samim tim i cena uglja takva. Kada kao deo sistema EPS-a pređemo na tržišno poslovanje, očekujemo i da se cena promeni.

Zbog nuklearne katastrofe u Japanu u Evropi je sve jači lobi za zatvaranje nukearki, pa su termoelektrane na ugalj ponovo sve aktuelnije. Ali, u Nemačkoj, na primer, od ugljenokopa do termoelektrane “crno zlato” putuje u specijalnim “tunelima”. Koliko u Kolubari kaskamo za savremenim ugljenokopovima?

Godinama je kod nas ulagano samo u termoelektrane, Rudarski basen Kolubara je apsolutno nepravedno bio zapostavljan i sada je neophodan njegov oporavak. Ali, moram vam reći da se i kod nas mehanizacija razlikuje od polja do polja. Na nekim poljima imamo najsavremenije sisteme koji su, po informacijama koje sam dobio od naših stručnjaka, ravni onima u Nemačkoj. Na nekim drugim poljima mehanizacija je, međutim, stara i po 40 godina, pa je neophodna modernizacija.

Kada možemo očekivati ekološku modernizaciju ugljenokopova Kolubare?

Jedan od momenata koji vodi do toga je zeleni kredit, koji vodi do homogenizacije uglja, što podrazumeva čitav sistem senzora i “čitača” kvaliteta, koji na kraju meša ugalj tako da će do termoelektrana stizati ugalj ujednačenog kvaliteta. U uglju će, istovremeno, biti smanjena i količina štetnih materija, zemlje, blata i peska, tako da će se smanjiti emisija štetnih gasova u termoelektranama, koji sada nastaju prilikom sagorevanja uglja.

Druga ekološka faza je vezana za sušaru uglja u Vreocima. Nadamo se da ćemo uspeti da raspišemo tender za ogranak prerade. Cilj nam je da eliminišemo štetne gasove i mirise koji nastaju u procesu sušenja uglja.

Prilikom posete Beogradu predsednik Gazproma Aleksej Miler je najavio izgradnju gasnih elektrana. Plašite li se konkurencije prirodnog gasa, koji je ekološki mnogo pogodniji za korišćenje od uglja?

Ne. Apsolutno ne.

Šta izdvajate kao primaran zadatak od kada ste došli na čelo RB Kolubara?

Najvažniji zadatak je obezbediti energetsku stabilnost zemlje, s obzirom da smo vodeći proizvođač uglja u Srbiji. Ne propuštam priliku da to i slikovito prikažem jer, tako je mnogima jasnije: svaka druga sijalica u Srbiji svetli zahvaljujući nama. Planiramo da tako i ostane a, da bi ovaj primarni cilj mogli i da realizujemo, ova i naredne godine, moraju biti godine najvećeg investicionog ciklusa u novijoj istoriji RB Kolubara. Neophodna su ulaganja u nova proizvodna postrojenja, revitalizacija i remonti postojećih kapaciteta, unapređenje proizvodnje, rešavanje nagomilanih problema, širenje kopova, pravedna i pravovremena eksproprijacija, racionalizacije na svim nivoima. A da bi sve ovo bilo kvalitetno realizovano moramo voditi računa o uslovima rada na kopovima i sistemu zaštite na radu, jer najveći broj radnika su rudari, koji nose najveći teret i najvažniji deo posla ovog društva. Svi mi ostali moramo biti u njihovoj službi.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...