Zeleni kredit za bolju efikasnost Kolubare

BM

EPS i nemačka KfW banka potpisali su ugovor o kreditu vrednom 65 miliona evra i bespovratnoj pomoći za projekat Unapređenje zaštite životne sredine u RB Kolubara. Procenjuje se da je vrednost projekta 181,6 miliona evra, a predviđeno je da projekat traje 3,5 godine. Za realizaciju ovog projekta EBRD je obezbedila kredit od 80 miliona evra, a EPS 27 miliona evra.

Predstavnici Elektroprivrede Srbije (EPS) i Nemačke razvojne banke (KfW), u ime i uz finansijsku podršku Vlade Savezne Republike Nemačke, potpisali suprošle nedelje ugovor o kreditu, vrednom 65 miliona evra i besprovratnoj pomoći od devet miliona evra, kojim će biti realizovan projekat Unapređenje zaštite životne sredine u Rudarskom basenu Kolubara.

Vrednost projekta je 181,6 miliona evra, od čega je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila kredit od 80 miliona evra, KfW je obezbedila kredit od 65 miliona evra i besprovratnu pomoć od devet miliona evra, a EPS 27 miliona evra obezbeđuje iz sopstvenih sredstava. Predviđeno je da projekat traje 3,5 godine, saopšteno je iz EPS-a.

Cilj projekta je obezbeđivanje sigurne i besprekidne isporuke uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje atmosferskog zagađenja u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara. Projektom je obuhvaćeno uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB Kolubara, modernizacija opreme nabavkom novog bager-transporter-odlagač (BTO) sistema i sistema za snabdevanje energijom za Površinski kop Polje C i nabavkom odlagača za međuslojnu jalovinu za PK Tamnava-Zapadno polje.

Realizacijom će se obezbediti korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta koji se otkopava u RB Kolubara, što bi omogućilo povećanje efikasnosti rada TE Nikola Tesla i Morava. Projekat ima, kažu u EPS-u, tehnološki, ekološki i socijalni značaj.

Sprovođenje ovog projekta doneće godišnje zbirne uštede od 26 miliona evra, kao i uštede prirodnog resursa, uglja, oko milion tona godišnje. Emisije SO2, SO2, NO2 u elektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubare smanjiće se za oko tri odsto godišnje u odnosu na sadašnje, a količine pepela i šljake za 885.000 tona po godini. To je i jedan od projekata kandidata iz Republike Srbije u okviru međunarodne inicijative RIO+20.

Ugovor su potpisali Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a i u ime KfW Kristof Tiskens (Christoph Tiskens), direktor za jugoistočnu Evropu i Tursku i dr Jirgen Velšof, (Jürgen Welschof), direktor kancelarije za Srbiju.

Obradović je zahvalio nemačkim partnerima na podršci EPS i istakao da je ovo veliki i bitan projekat, kao i da bi bilo teško da se realizuje bez jake podrške Vlade Savezne Republike Nemačke, KfW i EBRD.

Projekat je, dodao je Obradović, „veoma dobra“ vest za Srbiju, EPS i RB Kolubara.“

„Projekat koji kofinansiramo sa EBRD omogućiće mnogo bolju, homogeniju i konstantniju mogućnost snabdevanja ugljem najvećih termoekeltrana u Srbiji,“ izjavio je Tiskens i dodao da će među mnogim drugim pozitivnim uticajima relizacija ovog projekta dovesti do smanjenja, na godišnjem nivou, emisije 700.000 tona gasova koji proizvode efekat staklene bašte, što je za Srbiju smanjenje od tri odsto emisije CO2, prenosi Fonet.

Tiskens je, takođe, izjavio da se saradnja sa srpskim partnerima uvek zasnivala na efikasnosti proizvodnje, sigurnosti snabdevanja električnom energijom i promovisanju tehnologija povoljnih za životnu okolinu.

„Srbija proizvodi više od 30 odsto električne energije iz obnovljivih energetskih izvora, uglavnom iz hidroenergije,“rekao je Tiskens i dodao da radi sa srpskim partnerima na tome da se ovaj procenat poveća.

Kristof Ajhen, prvi sekretar nemačke ambasade u Beogradu podsetio je da je od 2000. godine Nemačka izdvojila više od 1,2 milijarde evra za Srbiju i to za energetsku efikasnost, poslovno okruženje i infrastrukturu.

Najviše je, kako je rekao, uloženo u energetski sektor i do danas je u ovu oblast uloženo 500 miliona evra.

Ajhen je rekao da je Nemačka jedna od prvih koja je potpisala ugovore sa EPS, a dugoročna saradnja je počela 2001. godine finansiranjem uvoza električne energije i rezervnih delova, što je iznosilo više od 70 miliona evra.

„Nova investicija koju smo danas potpisati je odličan primer da se fokusiramo na promovisanje obnovljivih izvora električne energije i projekte vezane za njih, projekte zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti,“ rekao je Ajhen i naveo da se projekat nastavlja na zajedničke programe koji se fokusiraju na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.

Ajhen je istakao da ove investicije ne doprinose samo sigurnom snabdevanju električnom energijom u Srbiji, već predstavljaju i veoma bitan element za omogućavanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Raspisani su i u toku su tenderi za delove opreme koja se finansira iz kredita EBRD-a (bager za PK Polje C, sistem trakastih transportera, odlagač), kao i tender za izbor konsultanta za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja (predviđen iz KfW kredita). Ugovor o zajmu sa EBRD potpisan je 28. jula prošle godine, a sredstva postaju operativna tek potpisivanjem i ugovora sa KfW, saopšteno je iz EPS-a.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...