Efekti ubrzanog ukidanja uglja u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj

Ukupno 3,7 milijardi evra investiranih u regionalni razvoj osiguralo bi pravednu tranziciju za ukidanje uglja u tri zemlje Jugoistočne Evrope – otkriva novo istraživanje koje je sprovela Mreža za tranziciju energije u Jugoistočnoj Evropi, SE3T.net. Ove investicije mogle bi biti finansirane putem Mehanizma pravedne tranzicije, koji je predložila Evropska komisija, koji je vredan 100 milijardi evra, piše esiasee.eu prenoseći pisanje enpg.ro.

Bugarska, Rumunija i Grčka trenutno su odgovorne za više od devet procenata proizvodnje električne energije iz uglja i lignita u EU. Ovaj udeo mogao bi se povećati u narednim godinama ako, kao i do sada, tempo ukidanja uglja ostane sporiji nego u zapadnoevropskim zemljama. Bugarska i Rumunija ne planiraju da implementiraju povlačenje lignita, uprkos činjenici da gubici postrojenja na lignit zbog subvencija koštaju poreske obveznike nekoliko stotina miliona evra svake godine. Zbog ovih visokih isplata, koja su neophodne da bi postrojenja na lignit bila u funkciji, ekonomski gubici ovih postrojenja biće veći ako se povlačenje lignita dogodi kasnije.

Sve tri zemlje mogu da ukinu lignit bez uticaja na sigurnost snabdevanja, a da samo nekoliko elektrana na ugalj ostane u sistemu, otkriva studija. Teškoće leže u gubitku radnih mesta i povećanju cena za krajnje korisnike, što je istovremeno i politički osetljiva posledica ukidanja uglja.

Očekuje se da će efekat na cene biti ograničen u prvim godinama zbog male potražnje, kao posledica epidemije COVID-19. Pored toga, kreatori politike u sve tri države mogu dodatno smanjiti uticaj procesa povlačenja uglja primenom mera energetske efikasnosti.

Ulaganje u obnovljive izvore energije može dodatno ograničiti povećanje veleprodajnih cena, kao rezultat postepenog ukidanja lignita, i postaviti ove zemlje na put ka nultim neto emisijama. Za razliku od (pogrešne) percepcije da su obnovljivi izvori energije skupa alternativa, modeliranje pokazuje da je nivo podrške potreban za povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije ispod 1,5% veleprodajnih cena u slučaju Bugarske, ispod 2,5% u Grčkoj i ispod 5,5 % u Rumuniji u proseku, u periodu između 2021. i 2030. godine.

Na osnovu podataka koji su korišćeni u studiji, gubitak radnih mesta zahteva značajnu državnu intervenciju u sve tri zemlje, ali je ekonomski i socijalni izazov rešiv uz podršku EU fondova. To bi moglo opteretiti nacionalne sisteme socijalnog osiguranja zbog većih stopa ranog odlaska u penziju i većih isplata za slučajeve nezaposlenosti. Međutim, zatvaranje elektrana na lignit i ugalj smanjiće nacionalno finansiranje za 200 do 900 miliona evra godišnje po zemlji. Ovaj novac mogao bi se preusmeriti u pravcu jačanja sistema socijalne sigurnosti, kao i investicija u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost, odnosno smanjenje energetskog siromaštva.