Nemci (ne)odustaju od uglja

Zbog odustajanja od proizvodnje mrkog uglja i gašenja termoelektrana nemačke firme i pokrajine koje privređuju u ovom sektoru dobiće od države kompenzaciju od 40 milijarde evra - za restrukturiranje energetske industrije.

Nemačka vlada dogovorila se s pokrajinama da se kao kraj proizvodnje električne energije iz mrkog uglja utvrdi 2038. godina, a da se u okviru ovog plana onima koji budu pogođeni, isplati kompenzacija u ukupnoj vrednosti od oko 40 milijardi evra, javlja AP.

Ministar finansija Olaf Šolc (Scholz) izjavio je da firme u zapadnoj Nemačkoj treba da dobiju 2,6 a u istočnoj Nemačkoj 1,75 milijardi evra. Savezna vlada, u okviru ovog dogovora, daće kompenzacije pokrajinama Branenburg, Sverna Rajna-Vestfalija, Saksonija i Saksonija-Anhalt u ukupnoj vrednosti od 14 milijardi, a 26 milijardi evra kao podršku dobiće regioni u kojima se sada proizvodi mrki ugalj.

Izvršni direktor nemačkog energetskog giganta RWE Rolf Šmic zatražio je oko 1,5 milijardi evra kompenzacije po GW smanjene proizvodnje do 2022. godine, dok bi kompanija mogla dobiti oko dve milijarde evra za pokrivanje troškova prekida proizvodnje energije iz uglja, piše Rheinische Post.

Smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja biće kompenzovano kapacitetima za proizvodnju elektrine energije iz gasa.

Pored najavljenog gašenja termoelektrana na ugalj Nemačka 2022. gasi i poslednji nuklearni reactor. Ali, nemački ekološki aktivisti se bune što kompanija Uniper gradi termoelektranu na ugalj Datteln 4, snage 1.052 MW i najavljuju proteste. Ova elektrana na ugalj je jedine koja se trenutno gradi u zapadnoj Evropi, a koja će koristiti uvozni ugalj. Projekat je vredan 1,5 milijarde evra, a uprkos najmodernijoj tehnologiji biće među 10 najvećih emitera ugljen-dioksida u Nemačkoj.

Nemačka je, inače, najveći svetski proizvodjač mrkog uglja, čijim sagorevanjem se proizvodi 19 odsto električne energije u ovoj zemlji.