Burna reagovanja na gašenje termoelektrana u Nemačkoj

M.L.

Odluka nemačke Komisije za ugalj o postepenom gašenju termoelektrana na ugalj izazvala je bojazan da će breme njenog sprovođenja pogoditi građane i privredu. „Hoćemo da osiguramo trajnu energetsku bezbednost”, ističe nemački ministar privrede i energetike Peter Altmajer.

„Hoćemo da osiguramo trajnu energetsku bezbednost”, istakao je u današnjem intrevjuu televizijskoj stanici ZDF nemački ministar privrede i energetike Peter Altmajer i istakao: „Nećemo uvoziti jeftinu nuklearnu energiju od susednih država”.

Altmajer je ovo izjavio nakon što je nemačka Komisiji za ugalj u subotu donela odluku o potpunom prekidanju sa korišćenjem uglja (koji sada u energetskom miksu zemlje učestvuje sa trećinom) do 2038. godine, a eventualno i pre toga, do 2035. tamošnja javnosti postavlja pitanja šta će biti posle toga. Jer, nemačka sprovodi i postupno napuštanje nuklearne energije. Poslednja nuklearna centrala treba da bude zatvorena već 2022. godine.

Nemački ministar privrede i energetike je ovim povodom, takođe, naglasio da je za sprovođenje odluke o prestanku korišćenja uglja neophodan čitav niz internih vladinih zakona.

„Biće nam potreban čitav niz zakona”, rekao je političar CDU-a u nedelju u programu ARD Izveštaj iz Berlina.

Reč je, pre svega o ukidanju radnih mesta i strukturnim promenama.

„Takođe ćemo morati da pripremimo zakon koji će se baviti pitanjem: Kada će elektrane biti zatvorene?“, rekao je Altmajer navodeći da će Savezna vlada pažljivo ispitati u kojoj meri je putokaz Komisije za ugalj za postepeno gašenje proizvodnje električne energije iz lignita izvodljiv. Jer, kako je istakao, „mnogo je dogovoreno u poslednjem trenutku“. U svakom slučaju, federalno ministarstvo finansija mor ispitati „šta to znači finansijski“.

U svakom slučaju, to da li će se celokupna mapa puta sprovesti, kako je formulisala Komisija za ugalj, ostavio je ministar Altmajer otvorenim.

Treba reći da je već najavljeno da bi eventualno poskupljenje električne energije makar delimično bilo ublaženo subvencijama potrošašima u ukupnom iznosu od najmanje dve mlijarde evra. Uz to, planirane su i dotacije od 40 milijarde evra regionima koji će biti najviše pogođeni napuštanjem uglja.

Ovi planovi su izazvali mnoštvo pitanje i kritika u javnosti.

“Prvo nuklearna energija, sada i ugalj. Četvrta največa svetska ekonomika se ovim upustila u riskantan eksperiment”, napisao je dnevnik Minhen Merkur.

U reagovanjima nemačke štampe, koja prenosi DPA, dominiraju upozorenja da će ovo teško breme pasti na leđa građana i privrede, kao i da će biti ugrožena konkurentska sposobnost privrede, kao i da će se povećati zavisnost od uvoza ruskog gasa. Ukazuje se, takođe, da je zaštita klime moguća samo u sadejstvu s drugim zemljama u EU, za šta sada nema garancija. Bez toga Nemačka bi sa ugljem načinila istu grešku kao i sa prebrzim napuštanjem energije iz nuklearki.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...