Nemačka prestaje sa kopanjem kamenog uglja

BM

Opraštanje od eksploatacije kamenog uglja nipošto ne znači i da se Nemačka potpuno oprašta od uglja. To fosilno gorivo i dalje učestvuje sa oko 40% u energetici zemlje, delom i zbog odluke vlade Angele Merkel da se odrekne nuklearne energije.
Sa dubine od 1.000 metara, sedam rudara u petak je sa suzama u očima iznelo poslednji komad crnog uglja iz rudnika Prosper-Hanijel.

U Nemačkoj je zatvoren rudnik kamenog uglja Prosper Hanijel u Botropu. To je prekretnica koja označava kraj 200 godina stare industrije koja je nekada bila motor nemačkog ekonomskog razvoja, ali je davno izgubila bitku sa jefitnijom konkurencijom iz inostranstva, piše EURACTIV.com.

Preostalih 1.500 rudara u rudniku kamenog uglja Prosper Hanijel u Botropu, na severu Rurske oblasti, poslednji put su se u petak spustili u jamu uz tradicionalni pozdrav "srećno".

Poslednji rudnik crnog uglja u Nemačkoj, u gradu Ibenbiren, na oko 100 kilomotera severno, formalno će biti zatvoren do kraja godine.

Rudari su smenu završili tako što su poslednji iskopani komad "crnog zlata" simbolično predali predsedniku Nemačke Frank-Valteru Štajnmajeru, a na ceremoniji je prisustvovao i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

Sa dubine od 1.000 metara, sedam rudara je sa suzama u očima iznelo poslednji komad crnog uglja iz rudnika Prosper-Hanijel. Po njihovom izlasku, dočekao ih je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, koji je tu došao da ceremonijalno zatvori jedan od dva poslednja rudnika crnog uglja u Nemačkoj, prenosi AP.

Time je, kako navodi agencija, stavljena tačka na industriju koja je postavila temelj za industrijsku revoluciju u Nemačkoj i za posleratni oporavak.

Prisustvo šefa Evropske komisije treba da podvuče ulogu uglja u stvaranju EU, čiji je jedan od zametaka bila Evropska zajednica za ugalj i čelik, koju su 1951. godine osnovale Francuska, Italija, Nemačka i zemlje Beneluksa.

"Deo nemačke istorije se ovde završava. Bez nje, čitava naša zemlja i njen razvoj u poslednjih 200 godina bi bio nezamisliv", rekao je Štajnmajer rudarima u gradu Botropu.

Rudnici crnog uglja nekada su imali dominantnu ulogu u Rurskoj oblasti, zapošljavajući do pola miliona ljudi na vrhuncu poslovanja pedesetih godina prošlog veka.

Međutim, od tada se njihov broj konstantno smanjuje, a preživljavaju samo zahvaljujući velikodušnim vladinim subvencijama.

Oproštaj sa istorijskom erom nemačke industrijske i rudarske Rurske oblasti, u Severnoj Rajni Vestfaliji, obeležilo je i horsko izvođenje tradicionalnih rudarskih pesama i prigodna bogosluženja u lokalnim crkvama. Potom je ulaz u 150. godina stari rudnik, u čijim je oknima radilo šest generacija rudara, zapečaćen.

Rudarstvo je, lokalnim dijalektima, pesmama, fudbalskim klubovima i privrženošću zaštitnici rudara Svetoj Barbari, dubogo utkano u svakodnevicu Rurske oblasti. Prvoligaški klubovi u toj oblasti, koji svoje korene vuku iz lokalnih rudarskih zajednica, obeležiće, takođe, zatvaranje jame Prosper Hanijel, prenela je agencija AFP.

Tako su igrači Borusije iz Dortmunda ovog vikenda rudare pozdravili u majicama sa porukom "hvala prijatelju", a Šalke iz Gelzenkirhena je 19. decembra na svojoj utakmici sa Leverkuzenom ugostio 2.000 rudara.

Iako do zatvaranja rudnika dolazi u jeku sve glasnijeg negodovanja ekologa zbog korišćenja uglja, najštetnijeg fosilnog goriva, razlog za prestanak njegove eksplotacije nije zagađenje već jeftiniji uvozni ugalj.

Još od 19. veka, mreža brojnih rudnika, fabrika i čeličana u basenu reke Rur bila je žila kucavica industrije, a posle svetskog rata i motor nemačkog privrednog "čuda". Na svom vrhuncu, rudarska industrija zapošljavala je oko 600.000 ljudi.

Dominacija Nemačke na tržištu kamenog uglja počela je, međutim, da bledi 60-h godina 20. veka, sa pojavom jeftinije konkuencije iz inostranstva. Danas, veći deo uglja koji se koristi u nemačkim elektranama potiče iz Rusije, SAD, Australije i Kolumbije.

Vlada nemačke kancelarke Angele Merkel odlučila je 2007. godine da postepeno zatvori sve rudnike kamenog uglja do 2018. godine. Zahvaljujući dugim pripremama i prelaznom periodu izbegnuti su veći protesti i neredi, a većina radnika opredelila se za prevremenu penziju ili velikodušne socijalne programe.

"Hteli smo da obezbedimo da niko ne bude ostavljen na cedilu", rekao je agenciji DPA predsednik rudarskog sindikata IG BCE Mihael Vasilijadis.

Jedan broj rudara ostaće da radi na poslovima demontaže na lokaciji rudnika Prosper Hanijel. Kompaniji zaduženoj za raščišćavanje biće u narednim godinama potrebni i radnici za ispumpavanje prljave vode iz rudnika kako se ona ne bi mešala sa podzemnim vodama i eventualno kontaminirala rezerve pitke vode.

Opraštanje od eksploatacije kamenog uglja nipošto ne znači i da se Nemačka potpuno oprašta od uglja. To fosilno gorivo i dalje učestvuje sa oko 40% u energetici zemlje, delom i zbog odluke vlade Angele Merkel da se odrekne nuklearne energije do 2022. godine.

Na nezadovoljstvo boraca za zaštitu životne sredine u Nemačkoj još postoje brojni rudnici lignita i mrkog uglja, koji su mekši i jeftiniji, ali i više zagađuje od kamenog uglja. Međutim, neki strahuju da drugi izvori energije, poput obnovljivih, možda neće biti dovoljni da zadovolje potrebe, naročito kada se zatvore nuklearke.

Prilikom proizvodnje struje i u čeličanama biće korišćen i kaloričniji kameni ugalj, ali iz uvoza. Koliko će on ubuduće biti korišćen zavisiće i od novoosnovane komisije za ugalj, koja zaseda ovih dana. Ove godine, udeo kamenog uglja u proizvodnji struje u Nemačkoj iznosio je 13%.

Ipak, reč je o industriji koja sve više nestaje, u svetlu globalnih nastojanja da se zbog klimatskih promena fosilna goriva potpuno izbace iz upotrebe.

Vladina komisija bi u februaru trebalo da predstavi izveštaj koji će sadržati predloge za postepeno gašenje rudnika lignita.

Eksperti, predstavnici grupa za zaštitu životne sredine i sindikata rudara će, takođe, predložiti načine na koje desetine hiljada ljudi, čiji poslovi i dalje zavise od industrije uglja, mogu naći novi posao u budućnosti.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...