Bugari ne mogu bez uglja

BM

Bugarska svom snagom brani eksploataciju uglja i rad termoelektrana od apela predsednika Austrije, Aleksandra van der Belena, koji u deklaraciji koju je uputio svim šefovima država EU uoči klimatskog samite u Katovicama poziva da se obustavi vađenje čvrstih fosilnih goriva

Rudari i energetičari su početkom decembra protestovali u Sofiji zbog opasnosti da vađenje uglja i rad termoelektrana na ugalj budu obustavljeni na period do dve godine iz ekoloških razloga, piše bugarski analitičar Vladimir Sabev za bnr.bg.

Oni su dobili podršku sindikata, vlade, konkretnije ministarke energetike Temenuške Petkove, kao i predsednika Rumena Radeva, koji je u poljskim Katovicama, pred učesnicima Konferencije zemalja Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama izjavio da „dalje povećanje ambicije za smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte nije u skladu sa našim nacionalnim interesima“ i naglasio da je Bugarska na putu da ostvari mnogo više od postavljenog cilja – smanjenja emisija za 20% do 2020. godine u odnosu na 1990. U 2016. godini one su smanjene za 49% u odnosu na baznu 1988. godinu i za 4,4% u odnosu na 2015. godinu.

Svaki drugi kilovat iz uglja

Pre toga bugarski predsednik Rumen Radev je (30. novembra) izjavio, prilikom susreta sa predsednicima Konfederacije nezavisnih sindikata Bugarske Plamenom Dimitrovim i Konfederacije rada Potkrepa, Dimitrom Manolovim, kao i sa predstavnicima sindikata iz sektora eksploatacije uglja kako je potrebno da država preuzme obavezu o daljem razvoju tog sektora i daljem prisustvu termoelektrana u bugarskoj energetici.

Radev je tada rekao da će zastupati Bugarsku na predstojećem forumu u Katovicama (Poljska) o klimatskim promenama i saopštio da je predsednik Austrije, Aleksandar van der Belen uputio deklaraciju svim šefovima država EU sa pozivom da se obustavi vađenje čvrstih fosilnih goriva.

Naime, ovaj apel je upućen uoči sastanka UN o klimatskim promenama u Katovicama (od 2. do 14. decembra). Predsednik Radev je odgovorio predsedniku Austrije da se neće pridružiti toj deklaraciji i dostavio je obrazloženja o tome. On ocenjuje eksploataciju uglja kao relevantan sektor domaće privrede u kojem na hiljade bugarskih rudara poštenim radom, u teškim uslovima rada zarađuju za život svojih porodica i doprinose energetskom balansu zemlje.Termoelektrane trenutno obezbeđuju 45 % struje u Bugarskoj.

Ugalj – večito problematičan

Ovaj problem u stvari nije nov. Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama 2015. godine od strane 200 zemalja uvedene su obavezne granične vrednosti za zagađenje od instalacija za sagorevanje velikih snaga, t.j. ove norme odnose se na termoelektrane. Prošle godine EU je usvojila dokument u kome se bliže propisuju uslovi koje elektrane moraju ispunjavati, kao i konkretni rokovi vezani za zagađenje vazduha i trgovinu kvotama za emisije gasova sa efektima staklene bašte.

Bugarska je jako pogođena ovim ekološkim merama. Naša zemlja nastoji da poštuje ekološke norme, ali za sada ne može zatvoriti rudnike uglja i četiri velike elektrane na ugalj u kompleksu Marica istok, koje obezbeđuju 45% struje u zemlji. U stvari niko nije zapeo da zatvori ove energetske kapacitete, nego je potrebno da se oni opreme odgovarajućim instalacijama za prečišćavanje, koje će omogućiti da se ne prekoračuju granične vrednosti zagađenja. Ove instalacije su, međutim, toliko skupe da nijedna domaća elektrana ne može priuštiti da ih nabavi, jer će tada cena struje toliko poskupeti da je niko neće kupovati – niti kompanije, niti domaćinstva. To nije u mogućnosti čak ni dve takozvane „američke elektrane“, koje su izuzetno moderne, ali rade na niskokvalitetni lignit iz Istočnomariških rudnika. Lignitni ugalj sadrži takvu količinu prašine da, jednostavno, nije moguće a da ne zagađuje okolinu.

Ekonomski ili ekološki standardi

Ugledni ekolozi nisu skloni kompromisu. U Grinpisu, recimo, smatraju da bugarske vlasti više vole da produže životni vek elektrana na ugalj nego li da ulože napore na produžavanju ljudskog životnog veka. Ni to nije sve – u svetu se sve glasnije insistira na donošenju još restriktivnijih mera. Upravo je to cilj sastanka UN u Katovicama, uprkos otporu mnogih zemalja.

Šta bi trebalo da urade bugarske vlasti kako bi spasle industriju i istovremeno ispoštovale zahteve sadržane u evropskim regulativama? U slučaju da su investicioni troškovi za modernizaciju mnogo veći od ekološke koristi ove modernizacije bugarske vlasti mogu da pokušaju da dobiju derogaciju uz istovremeno poštovanje ekoloških standarda u direktivi EU. To znači da će na određeni period bugarskim energetskim kapacitetima biti dopušteno da prekoračuju propisane norme, a da pri tome zemlja ne bude kažnjena od strane EU. Da li će se to i kada ostvariti, nije moguće reći. Za sada Sofija ostaje pri kupovini kvota za emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sud pravde EU sa sedištem u Luksemburgu već je osudio Bugarsku zbog prevelikog zagađenja vazduha u gradovima. Evropska komisija, međutim, još nije zatražila od Suda određivanje novčanih kazni.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...