Ugalj ima budućnost – i u Evropskoj uniji

BM

Unapređenje i remont starih postrojenja, čime se povećava produktivnost, efikasnost i smanjuje štetan uticaj na životnu sredinu, aktuelno je u Srbiji kao i u Poljskoj, kaže za EPS Energiju Krizstof Burek, savetnik upravnog odbora poljske kompanije Rafako.
(Foto: Gradilište nove TE Javorzno)

Struktura energetskog sistema Srbije zbog udela fosilnih goriva u proizvodnji električne energije slična je onoj u Poljskoj, kao i prosečna starost postrojenja i opreme, izgrađenih neposredno posle završetka Drugog svetskog rata. Mnoga iskustva i rešenja korišćena u Poljskoj mogu da posluže kao primer kako treba da se odgovori na izazove koje nameću moderni evropski i svetski standardi, koji moraju da se primene da bi Srbija odgovorila obavezama koje je preuzela od Energetske zajednice, jedna je od poruka Krizstofa Bureka, savetnika Upravnog odbora poljske kompanije Rafako, sa kojim smo za EPS Energija razgovarali tokom Međunarodne konferencije Elektrane 2018.

Skoro 80 odsto električne energije u Poljskoj dobija se iz uglja - bitumenskog i lignita. Od toga oko 30 odsto dolazi iz elektrana na lignit. Većina postrojenja je starija od 25 godina i bez unapređenja tehnologije nisu ispunjavala stroge kriterijume Evropske unije i domaće zakone o zaštiti životne sredine. Gledano sa tehnološke strane, mnogi blokovi u Poljskoj zahtevaju sanaciju. Tehnologija takođe, sistemi upravljanja i sama oprema stari su između 30 i 50 godina, a oko 70 odsto turbina je pri kraju radnog veka, naveo je Burek.

Koji su planovi u Poljskoj za rešenje te situacije?

Na prvom mestu je sanacija postojećih kapaciteta, koji su dotrajali, ali imaju najveći udeo u proizvodnji električne energije i nije ih moguće ugasiti radi remonta. Drugi deo je izgradnja novih blokova na starim elektranama, uz korišćenje dela postojeće infrastrukture ili izgradnju novih objekata. Treća grupa energetskih objekata su oni koji za proizvodnju električne energije koriste obnovljive izvore.

Krizstof-Burek

Krizstof Burek

Druga etapa poljskog plana primenjiva je i na našu zemlju?

U toku je izgradnja jednog od najvećih termokapaciteta snage 910 megavata, koji se gradi u krugu postojeće Termoelektrane Javorzno. Koristiće znatan deo postojeće infrastrukture, čime će se značajno smanjiti troškovi izgradnje. U odnosu na originalnu elektranu, nova će proizvoditi 16 puta manju emisiju sumpor-dioksida i više od dva miliona tona manje ugljen-dioksida.

Najvažniji program u poljskom energetskom sistemu je projekat 200+, predstavljen u novembru 2017. godine. Reč je o projektu remonta blokova od 200 i više megavata, koji imaju najveći udeo u poljskom energetskom sistemu. Blokovi snage do 200 MW učestvuju u proizvodnji struje sa 18 odsto, oni snage od 200 do 469 MW sa 48 odsto, a blokovi do 500 megavata proizvode 26 odsto poljske struje. Čak 54 bloka snage oko 200 MW isključena su sa sistema zbog starosti i neispunjavanja strogih ekoloških normi. Ti kapaciteti su ispravni i potrebna im je samo određena dorada da bi nesmetano mogao da im se produži radni vek za narednih 15 do 20 godina. Sam program ne odnosi se na sanacaju samo jednog bloka, već na kompletan energetski sistem Poljske i može se primeniti na bilo koji od blokova od 200 i više megavata. Ovo nije dovoljno za ispunjavanje potrebe za električnom energijom u Poljskoj, pa u planu imamo i izgradnju novih kapaciteta.

Srbija i Poljska imale su i imaju odličnu saradnju u mnogim oblastima, pa i u energetici.

Srbija i Poljska, osim po karakteru ljudi koji je sličan, i ekonomski su dobro povezane. Mnogo poljskih kompanija iz oblasti energetike poslovalo je i posluje u Srbiji i obrnuto. Kompanija Rafako učestvovala je u mnogim projektima u srpskim elektranama. Jedan od najvećih projekata su kotlovi u TENT B, koji su do pre pet godina bili najveći koje je Rafako ikada napravio.

Kakav je poljski odgovor na zahteve za smanjenjem potrošnje uglja u proizvodnji električne energije?

Svakako je plan da nastavimo da koristimo resurse kojima raspolažemo i rezervi koje imamo i za naredne decenije. Ne vidim razlog zašto bismo se odrekli nezavisnog i pouzdanog sistema, kada je tehnologija toliko napredovala da negativan uticaj na životnu sredinu termoelektrana na ugalj može da se svede na minimum. Sistemima za desumporizaciju i denitrifikaciju znatno se može povećati produktivnost blokova uz očuvanje životne sredine. Zato sam prilično siguran da se ne može reći da ugalj nije dobar energent i nije važno da li govorimo o bitumenskom uglju ili lignitu.

Regulativama EU neophodno je uvećati procenat struje koja se dobija iz obnovljivih izvora. Šta Poljska radi na tom polju?

Pošto smo potpisali sporazum 20/20/20 Poljska je morala i počela da povećava udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje. Još uvek to nije 20 odsto od ukupne proizvodnje, već oko 16 do 17, ali taj procenat raste. Veći deo te energije dobija se iz snage vetra, nekoliko je vetroparkova koji već rade. Ulaže se i u proizvodnju struje iz biomase. Što se tiče energije dobijene od Sunca, ne postoje planovi o velikim postrojenjima za proizvodnju, ali su u toku promocija, uhodavanje i razvoj individualne upotrebe solarnih panela u domaćinstvima i industriji. Na taj način svaki objekat može postaviti solarne panele i zasebno koristiti sunčevu svetlost za proizvodnju struje za sopstvene potrebe, a u slučaju viška, može je ponuditi na tržištu, ili obrnuto u slučaju manjka struju može kupiti i koristiti na konvencionalan način.

Poljska kao članica EU ima obavezu da plaća takse za emisiju ugljen dioksida koji emituju termo elektrane. Kako one utiču na cenu struje i odnos na otvorenom tržištu EU?

Cene električne energije u Poljskoj znatno su uvećane posle uvođenja ove regulative. Na berzi, početkom novembra, cena struje bila je najviša u Evropi. Naravno sve ovo utiče na čitavu industriju, generalno ulaganje u očuvanje životne sredine košta i kada ga uvrstimo u troškove proizvodnje uvećava se i cena krajnjeg proizvoda na tržištu. Ali ulaganje u zaštitu okruženja je neophodno. U prošlosti, kada se o ovome nije vodilo previše računa, u Poljskoj smo imali čestu pojavu kiselih kiša. One su pre nešto više od 20 godina uništavale šume i useve, pa se šteta osim uništavanju biljnog i životinjskog sveta i materijalno ispoljila, pošto je bio neophodan uvoz svih proizvoda koji nisu uspevali u Poljskoj.

Zašto se tehnologija koja omogućava znatno veće smanjenje emisija štetnih gasova ne primenjuje već sada u većini slučajeva nego se ide postepeno?

Oprema i tehnologija postoje i dostupne su. Rafako je trenutno u procesu isporuke opreme za zastarela postrojenja u našoj zemlji, gde će se poboljšanjem postrojenja doći do nivoa od 150 miligrama po kubnom metru. Kada na snagu stupi nova regulativa o 85 miligrama, tehnologija je dostupna, a ono čemu se nadaju potražioci iste jeste da će i cena opreme tada biti nešto niža. Upravo, jedan od razloga zašto se odmah ne odlučuju za ugradnju je ekonomski. Rizikujući da zvučim patetično, reći ću da je to možda i cena koju treba da platimo da bismo učinili nešto pozitivno za našu planetu.

Šta Srbija može da nauči iz iskustava Poljske?

Poljska je uspela znatno da smanji zagađenje vazduha, Srbija i Elektroprivreda Srbije, takođe, uspevaju u tome i ubrzano rade na tom polju. Iskustvo u ispunjenju ovih normi nešto je što se na Srbiju može preneti iz Poljske. Unapređenje i remont starih postrojenja, čime im se povećavaju produktivnost, efikasnost i smanjuje štetan uticaj na životnu sredinu aktuelno je u Srbiji, kao što je aktuelno u Poljskoj. Iskustva, kao i neka rešenja Poljske, mogu se preneti na srpski energetski sistem i olakšati i ubrzati napredak. Jedno od takvih su i dupli blokovi, odnosno postrojenja u kojima korišćenjem postojeće infrastrukture i ugradnjom dodatnih kotlova visoke efikasnosti snabdevate savremeni turbinski sistem i tako znatno smanjujete troškove izgradnje termopostrojenja, a dobija se elektrana visoke efikasnosti.

Cena luksuza

Ako kao krajnji proizvod gledamo električnu energiju, njena cena je sada veća nego u prošlosti, a to zbog neophodnosti instalacije i upotrebe dodatne opreme za očuvanje životne sredine. Možda je to i cena lagodnijeg života koji sada imamo. Naši roditelji i njihovi roditelji nisu imali ovoliku pomoć tehnike i tehnologije u svakodnevnom životu, te je možda ovo što mi plaćamo cena tog luksuza.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...