Drmno obnovljeno sopstvenim snagama

Vodena stihija tokom prošlogodišnjih elementarnih nepogoda, koju dosadašnja rudarska praksa nije zabeležila, ostavila je značajne posledice na konfiguraciju ugljenog ležišta površinskog kopa „Drmno“. Zahvaljujući organizovanom i brzom delovanju to se nije mnogo odrazilo na proizvodnju uglja tokom prošle i ove godine, ali izvesno je da se proizvodni proces na kopu „Drmno“ odvijao u havarijskom režimu.

Uporedo sa proizvodnim aktivnostima, radilo se i na sanaciji posledica, i to sopstvenim snagama u saradnji sa stručnjacima iz EPS-a i našim eminentnim stručnim institucijama, Rudarsko-geološkim fakultetom, Rudarskim institutom itd.

Usvojena tehnička rešenja pokazala su se u praksi kao jedinstvena i efikasna. Otpočelo se sa radovima na ispumpavanju više miliona kubnih metara vode iz ležišta kopa. Potom je izvučeno ukupno šest rudarskih mašina iz blata i mulja, od kojih je pet popravljeno i uključeno u proizvodni proces kopa „Drmno“. U završnoj fazi su radovi na popravci bagera „SRs 470“, koji je poslednji izvučen iz mulja. U punom zamahu su i aktivnosti na osposobljavanju dela ugljenog ležišta za eksploataciju, koji je bio prekriven slojem mulja debljine i do pet metara. Na ovom prostoru nalazi se oko 800.000 tona uglja. Ove količine uglja biće značajne u pogledu kvanitativnog, kvalitativnog i kontinuiranog snabdevanja termoenergetskih kapaciteta tokom zimskog perioda.

O tome da li će tokom jeseni biti stvoreni uslovi za eksploataciju uglja iz dela ugljenog ležišta koje je bilo poplavljeno razgovarali smo sa Zoranom Miloševićem, direktorom Direkcije za proizvodnju uglja u ogranku „TE-KO Kostolac“.

- Biće uslova za ekspolataciju uglja iz tog dela kopa. Nakon poplava koje su se dogodile u julu 2014. napravljen je akcioni plan koji se realizuje u pet faza – objasnio nam je Milošević. - Prva faza se odnosila na ispumpavanje vode iz poplavljenog područja. U drugoj se radilo na izvlačenju i popravci potopljene opreme. Sva potopljena oprema je izvučena i popravljena, osim bagera „SRs 470“, čija je opravka u završnoj fazi. Očekuje se da krajem septembra bager bude u potpunosti tehnički i funkcionalno ispravan. Na ovom poslu angažovani su radnici „Proizvodnje, remonta i montaže“ iz Kostolca, zajedno sa zaposlenima elektroslužbe PK „Drmno“.

Naš sagovornik kaže da je problem uklanjanja zaostalog mulja rešavan u trećoj fazi sanacije posledica elementarne nepogode. U rešavanje ovog problema bilo je uključeno više stručnih evropskih kompanija, ali se „Kostolac“ opredelio za sopstveno rešenje. Rudari „PK Drmno“ razvili su specijalnu tehnologiju, na osnovu sopstvenog iskustva, koristeći raspoloživu rudarsku opremu.

- Aktivnosti na uklanjanju mulja su u završnoj fazi i krajem septembra celokupne količine mulja biće uklonjene. Na ovaj način stvaraju se uslovi za eksploataciju uglja iz dela ugljenog ležišta koji je bio pod vodom i zatrpan muljem – kaže naš sagovornik. - Uporedo sa ovim aktivnostima, radilo se na definisanju tehnoloških rešenja u okviru četvrte faze sanacije, koja će biti primenjena na iskopavanju uglja iz očišćenog dela ugljenog ležišta. U završnoj, petoj fazi, radićemo na operativnom postavljanju rudarske opreme na radilištu, transportu otkopne mehanizacije u skladu sa tehnološkim rešenjem. Realizacija ovog posla krenuće početkom oktobra.

Milošević kaže da PK „Drmno“ izlazi iz havarijskog režima rada, ali se još ne vraća u projektovani režim rada što se tiče ukupne dužine fronta otkopavanja uglja. Tehnološki uslovi za otkopavanje uglja u punoj dužini fronta stiču se u prvoj dekadi 2016. godine, a na osnovu raspoložive dokumentacije koju je izradio Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda. Prema ovom dokumentu uvode se novine u odnosu na prethodnu tehnologiju koje omogućavaju dvostrano otkopavanje uglja.

- Rudari PK „Drmno“ napravili su detaljnu analizu ranijih događanja radi iznalaženja optimalnih rešenja da bi se sprečile posledice potencijalnih elementarnih nepogoda. Odlukom da se front radova na uglju razvija dvostrano otklanja se i mogućnost potapanja vitalnih delova transportera na izvozu uglja – objasnio nam je Milošević značaj preventivnih aktivnosti. - Iz korena je promenjena koncepcija odbrane kopa od površinskih voda u cilju iznalaženja optimalnih rešenja da se kop brani od priliva voda etažno i sa više pozicija, čime se onemogućuje kompletan priliv vode u najnižu tačku kopa.

Dobre ocene

Iza svih aktivnosti stoje veliki rad, požrtvovanje, znanje i rešenost zaposlenih da se sve posledice u potpunosti otklone. Stručna javnost ocenila je da su tehničko-tehnološka rešenja kostolačkih rudara inovativna i jedinstvena u rudarskoj struci i da predstavljaju primer dobre prakse u rešavanju ovako složenih problema u rudarstvu.