Više od pola nemačke dnevne potrošnje pokrile solarne elektrane

M.L.

Istovremeno, međutim, sedam miliona nemačkih domaćinstava zbog skupe eneregije živi u takozvanom energetskom siromaštvu tj na eneregiju potroši više od desetine svojih primanja
(foto, postavljanje solarnih panela na porodične kuće)

Solarne elektrane u Nemačkoj proizvele su 9. juna ove godine 23,1 gigavata električene energije i tako pokrile čak 50,6 dnevne tražnje za strujom, saopštio je istraživački institut Frauenhofer ISE. 

Ovaj rekord je ostvaren tokom prazničnog dana kada je obično potrošnja električne energije manja, a koji je bio veoma sunčan, tako da će rezultat teško uskoro biti ponovljen. Ipak, u pitanju je značajan uspeh u naporima ove zemlje da se u energetici smanji zavisnost od fosilnih goriva i nuklearne eneregije...

Na početku ovog meseca oboreno je još nekoliko nemačkih rekorda u energetici – 6. juna za jedan sat, solarke su proizvele 24,24 GW električne energije a tokom te cele rekordne nedelje u mrežu je ušlo čak 1,26 teravatsati električne  energije iz solarnih izvora.

Iako je korišćenje eneregije iz sunca u Nemačkoj veoma rašireno, u ovoj zemlji nema velikih takozvanih solarnih farmi kao u drugim zemjama. Devet desetina solarnih panela smešteno je na krovovima zgrada. Popularnost solarnih panela podržavaju ne samo stalne propagandne kampanje, nego i obilne državne dotacije.

No, bum solarne eneregije ima i svoje naličje. Na primer, tražnja za baterijama za ulaganje viškova eneregije, proizvedene tokom sunčanih dana, izrazito je veća od ponude tako da njihove cene stalno rastu. Ceh plaćaju energetske kompanije koje su dužne da kupuju od proizvođača energiju iz solarnih izvora tokom sunčanih dana i da je skladište za potrošnju preko noći ili u vreme kada nema sunca.

Solarni bum u Nemačkoj je u biti omogućen državnim dotacijama i rastom cena eneregije tako da danas, kako pokazuju najnoviji podaci, čak sedam miliona nemačkih domaćinstava živi u takozvanoj energetskoj bedi, tojest prinuđena su da za energiju troše više od desetine svojih primanja. A dok bogati, pa i deo srednje klase može investirati u solarne panele i tako kompenzovati rast cena struje, siromašniji nemaju tu mogućnost.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...