Novi propisi EU: uređaji za daljinsko zaustavljanje vozila
Brisel razmatra mogućnost uvođenja uređaja za daljinsko praćenje i onesposobljavanje svakog vozila prodatog na teritoriji zemalja članica EU. Policija tvrdi da bi tako lakše hvatala kriminalce a pravni zastupnici da bi se time vlastima dale „odrešene ruke“, kao i da su hakerske zloupotrebe ozbiljan rizik
(foto, nadzor saobraćaja u Parizu)
Evropska unija razmatra mogućnost obaveznog ugrađivanja uređaja u sve automobile kupljene na teritoriji zemalja članica, a koji bi omogućio policiji da isključi motore putem daljinskog upravljača. Ako ovaj propis prođe, obrazlažu u Briselu a prenosi ruska RT, evropska policija bi mogla da zaustavlja begunce i osumnjičene kriminalce, kao i vozače tokom prebrze vožnje, i to prostom radio-komandom iz kontrolne sobe.
Ova ideja je deo šestogodišnjeg istraživanja Evropske mreže za policijske tehnologije (ENLETS), radne grupe za saradnju policija širom Unije. Iz Brisela stižu opravdanja za ovakav propis, i to da „begunci u automobilima mogu da budu opasni po građane“, te da će i prestupnici dvaput razmisliti pri bekstvu posle kriminalnog čina, kao i da policija nije uvek u mogućnosti da bezbedno zaustavi takva vozila.
Vlastima još više vlasti
Daljinsko upravljanje kada su u pitanju automobili nije novost, piše RT, podsećajući da je savremeni auto opremljen izvesnom kompjuterskom mrežom koja prati i kontroliše sve – od paljenje i nivoa ulja do biranja radio stanica. Takođe, postoji i bežična komunikacija. Prodavci automobila koriste prednosti elektronski kontrolisanih kola već godinama. Tako, auto se može kupiti uz takozvanu crnu kutiju koja podseća klijenta na kašnjenje u plaćanju rata putem uključivanja sirene ili svetala, dok bi se nekoliko dana kasnije motor potpuno isključio, osim ukoliko novac nije uplaćen. Prodavac putem GPS-a može da odredi tačnu lokaciju automobila gde ga lako može preuzeti. Daljinsko praćenje i kontrolisanje koristi se i kao mera za sprečavanje krađa. Služba poput one Dženeral motorsa za usporavanje kradenih vozila može da smanji brzinu i daljinski zaustavi ovakav auto.
Međutim, zagovornici građanskih prava nisu oduševljeni ovim eventualnim propisom, jer bi se time dala mogućnost policiji da zaustavi svaki auto u EU, te upozoravaju da je rizično da se i po ovom pitanju vlastima ostave „otvorene ruke“. Oni tvrde da treba predočiti dokaze da su automobili bez ovakvih uređaja raširen problem koji zahteva intervenciju.
Opasnost od hakerskih upada
Pored ovoga, navode oni, postoji i bojazan od hakerskih upada u sistem koji bi pritiskali dugme za isključivanje – u različite svrhe. Naime, policija u američkom Teksasu uhapsila je u martu 2010. bivšeg prodavca automobila koji je iskoristio sistem za praćenje i kontrolu kako bi onesposobio oko 100 kola u Ostinu – a kako bi se osvetio jer je dobio otkaz.
Istraživači sa univerziteta Kalifornije, San Dijega i Vašingtona ispitivali su koliko štete bi hakeri mogli da nanesu putem elektronske kontrole. Studija iz 2010. pokazala je da kriminalac može relativno lako da onesposobi sisteme za bezbednost na putu, kao što su kočnice, na primer.
Na Elektroničkom sajmu potrošača 2014. tehnološka firma „Harman“ upozorila je da hakerske upade, kada su u pitanju moderni automobili, treba shvatiti ozbiljno, jer struktura njihovih elektronskih komponenti nije dizajnirana u skladu sa određenim umrežavanjima, te da nisu spremni da se suoče sa sajber napadima koje donose internet konekcije.
