VELIKI BRAT SVUDA OKO NAS

Priredio:   Milan Đukić

Bezbednosni stručnjaci širom sveta koriste tehnologiju za nadziranje ljudi, borbu protiv kriminala i odvraćanje terorista od (samo)ubilačkih namera. Međutim, mnogo je i onih koji se plaše povrede privatnosti i kršenja ljudskih prava.

U Britaniji malo toga promiče oku kamere

S toliko mnogo video kamera koje neprimetno motre na londonske ulice, policija je verovatno imala bar neke snimke muškaraca koji su krajem juna meseca napunili dva Mercedesova kombija benzinom, bocama s plinom i ekserima i parkirali ih u kvartu s burnim noćnim životom u Vest endu.

Međutim, fotografije nisu morale da budu javno objavljene, kao nakon drugih napada, kako bi se teroristi lakše identifikovali i uhapsili. Ovoga puta, kažu bezbednosni stručnjaci, teroristi su za sobom ostavili nešto čemu se mnogo lakše ulazi u trag: mobilne telefone koji su trebali da posluže za izazivanje eksplozije s mnoštvom brojeva sačuvanih u memoriji.

Možda je to razlog što ova zavera, čiji je sastavni deo bio i neuspešan napad na međunarodni aerodrom u Glazgovu, nije pokrenula nove diskusije zbog sve većeg i šireg video nadzora u Britaniji. Ili to možda samo pokazuje da nakon decenije pretvaranja društva u neku vrstu neprestanog kućnog video snimka malo šta izmiče oku kamere.

Video nadzor je u velikoj meri prihvaćen u Britaniji i smatra se životnom činjenicom izvan Orvelovog viđenja budućnosti. Trenutno se u takozvanom Čeličnom prstenu koristi približno 4,2 miliona TV kamera zatvorenog kruga. U Londonu svaka osoba može biti snimljena na traci i nekoliko stotina puta dnevno.

Da sistem video nadzora ima svoju ulogu u rešavanju kriminalnih slučajeva dokazuje nedavno suđenje grupi koja je optužena za postavljanje bombe u londonskom metrou jula 2005. godine. Sudu su predočene slike jednog od osumnjičenih koji ulazi u vagon, okreće leđa majci s detetom i pokušava da aktivira bombu.

Ipak, u potpunosti neočekivana priroda najnovije zavere - organizovane od lekara koji su u Britaniju stigli sa Bliskog istoka i Indije - pokazuje još nešto kada je reč o video nadzoru. Bolji je kada je u pitanju rešavanje zločina nego odvraćanje terorista od izvođenja napada, posebno kada su u igri islamski teroristi koji žele da sveti rad vode na britanskim ulicama.

"Ideja video nadzora kao odvraćajućeg faktora za nešto nalik poslednjoj zaveri, više nije prihvatljiva", kaže Dejvid Murakami Vud, stručnjak za video nadzor s univerziteta u Njukastlu. "Ako ne mislite ili znate da se nećete vraćati na neko mesto, svakako nećete voditi računa o tome da li će vas kamera snimiti."

Zagovornici video nadzora kažu da je doprineo dugotrajnom smanjivanju stope drugih zločina u Britaniji. Posebno je smanjen broj ukradenih automobila zbog video kamera koje se nalaze na skoro svakom stubu ulične rasvete. Međutim, Murakami Vud ističe da je broj izuzetno nasilnih kriminalnih dela zapravo prošle godine povećan.

Kao što video nadzor ne sprečava mnoge zločine, tako izgleda ima i manji uticaj na svakodnevno ponašanje ljudi, čega su se najviše plašili kritičari u vreme kada je nakon nekoliko bombaških napada IRA 1993. i 1994. godine počelo instaliranje kamera.

"Razvila se živa debata o tome da li će kamere odvraćati obične ljude da se uobičajeno ponašaju na javnim mestima. Međutim, do toga nije došlo kako su mnogi predviđali", kaže Murakami Vud.

Svakako dobra vest za ljude poput njega koji vode računa o eroziji privatnosti prosečnog putnika podzemnom železnicom, da i ne pominjemo parove koji vole da posle večeri provedene u pabu na ulici razmene nežnosti. Međutim, one koji vide društvenu korist od video nadzora, zabrinjava činjenica da ljudi postaju nesvesni svevidećeg oka kamere.

Vlasti su počele da opremaju neke kamere zvučnicima koji omogućavaju kontrolorima da se direktno obrate svima koji prljaju ulice ili se nepristojno ponašaju. S druge strane, kritičari kažu da se time prelazi granica koja razdvaja sprečavanje kriminala i javno sramoćenje.

Postavlja se i pitanje ko zapravo obavlja nadzor - što je istovremeno problem i umešnosti i radne snage, imajući na umu gomilu kaseta koje policajci moraju da pregledaju posle učinjenih nedela.

Ipak, čini se da neprekidnu borbu između bezbednosti i zaštite privatnosti dobija bezbednost. Sledeća generacija sistema za video nadzor, kažu stručnjaci, biće spoj tradicionalnog nadzora i računarskog softvera koji će omogućiti da kamere bolje i brže otkriju sumnjivo ponašanje.

Naprednije aplikacije podrazumevaju kamere koje će biti programirane da tragaju za određenim predmetima - recimo, torbama ostavljenim na stanici metroa - ili za ljudima sa sumnjivim pokretima. Projektuju se i kamere koje prepoznaju osobine lica, iako njihovu efikasnost umanjuju nepredvidljivi uslovi osvetljenja na otvorenom prostoru.

"Neki ljudi izuzetno liče na bombaše-samoubice", kaže Piter Fraj, direktor trgovinskog udruženja CCTV User Group. "Mogu se uz malo napora prepoznati sumnjivi pokreti, facijalni tikovi itd. Ako sistem bude efikasan, biće od neprocenjive pomoći i koristi u slučajevima mogućih terorističkih napada."

Problem je, naravno, u tome što se profil potencijalnog bombaša-samoubice stalno menja, što možda objašnjava zašto su se dramatične slike napada u junu pojavile tek nakon što je irački doktor "zakucao" džip u terminal glazgovskog aerodroma i pretvorio ga u buktinju.

Kineski Veliki brat

Situacija je slična i u mnogim drugim državama sveta i njihovim velikim gradovima. Kina usvaja i primenjuje plan za visokotehnološko praćenje svojih građana. Najmanje 20.000 kamera za nadzor instalira se duž ulica Šenžena, grada s 12,4 miliona stanovnika u južnoj Kini. Njih će navoditi sofisticirani softver jedne kompanije finansirane iz SAD a služiće za automatsko prepoznavanje lica sumnjivih osoba i detektovanje neobičnih aktivnosti. Vrlo brzo će početi i izdavanje boravišnih dozvola (kartica) s moćnih čipovima koje će programirati ista kompanija. Od podataka na čipu će biti ne samo ime i prezime vlasnika i adresa, već i radna i obrazovna biografija, religijsko opredeljenje, etnička pripadnost, policijski dosije, status zdravstvenog osiguranja i broj telefona stanodavca. Čak će se u čipovima naći i podaci o potomstvu da bi se dosledno primenjivala kontroverzna kineska politika "jednog deteta".

Stručnjaci za bezbednost opisuju ovaj i druge planove kao najveći projekat na svetu objedinjavanja vrhunske računarske tehnologije i policijskih aktivnosti na sprečavanju kriminala. Međutim, oni ističu da se tehnologija može iskoristiti i za kršenje ljudskih prava.

Kineska vlada je naredila vlastima svih većih gradova da usvoje ovakve planove i izdaju boravišne dozvole s čipovima svima koji su se doselili u gradove ali nisu dobili stalno boravište. Takvih osoba ima više od 150 miliona.

Oba koraka kineske vlade se zvanično predstavljaju kao napori da se smanji stopa kriminala i uspostavi bolja kontrola nad sve brojnijom mobilnom populacijom, uključujući skoro 10 miliona seljaka koji se svake godine presele u gradove. Međutim, time će se Komunističkoj partiji pomoći da održi vlast strogom kontrolom nad kineskom populacijom čiji standard ubrzano raste u trenutku kada su ulični protesti i nemiri sve češći.

"Ako ne dobiju kartice ne mogu da žive ovde, ne mogu da dobiju državne povlastice i to je način da vlada i u budućnosti kontroliše populaciju", kaže Majkl Lin, potpredsednik kompanije China Public Security Technology, koja isporučuje softver i kartice.

Šenžen, veliki centar za proizvodnju računara u neposrednoj blizini Hong Konga, prvi je grad u kojem se uvode nove boravišne kartice. On je i predvodnik u obimnom korišćenju kamera radi lakšeg sprovođenja zakona i očuvanja reda i mira - što je taktika koja je izazvala međunarodne kritike nakon sukoba na trgu Tjenanmen 1989. godine. Međutim, sve veći strah od terorizma na Zapadu već je smanjio otpor javnosti ka kamerama za nadzor. To je posebno primetno u Britaniji gde policija uveliko instalira kamere na stubovima ulične rasvete i na stanicama metroa.

U Šenženu već postoji 180.000 unutrašnjih i spoljnih kamera u vlasništvu privatnih kompanija i državnih agencija, a policija će imati pravo da ih uključi u sistem u kome je 20.000 policijskih kamera.

Neki borci za ljudska prava tvrde da kamere u Britaniji i Kini krše pravila zaštite privatnosti iz Međunarodne povelje o ljudskim i političkim pravima.

I Njujork pod nadzorom

Isto je i na američkom kontinentu. Do kraja godine, tvrde zvaničnici njujorške policije, više od sto kamera će početi da nadzire vozila koja se kreću Menhetnom. To je početna faza uvođenja sistema, nalik onome u Londonu, a prvog u SAD.

Lower Manhattan Security Initiative, kako je plan nazvan, podsećaće na londonski Ring of Steel (Čelični prsten) razgranatu mrežu kamera i uličnih prepreka namenjenih za otkrivanje, praćenje i odvraćanje terorista.

Ukoliko program dobije punu finansijsku potporu, obuhvatiće ne samo čitače registarskih tablica već i 3000 javnih i privatnih bezbednosnih kamera, kontrolni centar u kojem će raditi policajci i privatne službe obezbeđenja kao i pokretne ulične zapreke.

"Ovaj kraj je od ključne važnosti za ekonomski krvotok naše zemlje", kaže načelnik njujorške policije Rejmond V. Keli. "Želimo da ga učinimo bezbednijim i zaštićenijim."

Međutim, kritičari dovode u sumnju efikasnost sistema i sredstva koja će biti uložena - procena je oko 90 miliona dolara - kao i posledice korišćenja sistema na gradsko stanovništvo.

Čitači registarskih tablica (ukupno 116) će proveravati brojeve i slati upozorenje ako se otkrije sumnjivo vozilo. Do kraja 2008. godine biće instalirano tri hiljade kamera, od kojih će dve trećine biti u privatnom vlasništvu. Neke od njih su već u funkciji.

Obrtne kapije će biti instalirane na kritičnim raskrsnicama. Okretaće se po potrebi da bi blokirale saobraćaj ili sumnjivo vozilo.

Za razliku od 250 kamera koje je policija već instalirala u područjima s visokom stopom kriminala, a koje snimaju video koji kasnije treba preuzeti, nove kamere će prenositi "živu" sliku.

U policijskoj upravi grada Njujorka još uvek nisu odlučili hoće li koristiti tehnologiju prepoznavanja lica ili detektore hemijskog i biološkog oružja.

Kompletan projekat bi trebalo da bude završen do 2010. godine.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...