SUDBINA MEDIJA U GODINI KRIZE

Kriza će ugroziti industriju hardvera ali i sigurnost informacionih sistema. Štampi se najgore piše dok televizije imaju priliku da povećaju gledanost ali i prihode od oglasa. Tako izgledaju prognoze o sudbini medija i infromacionih tehnologija u godini krize koja je pred nama.

Ako je suditi prema najnovijem istraživanju konsultantsko-revizorske kompanije „Dilojt” nazvanom „Trendovi u medijima u 2009”, prihodi štampanih medija od oglašavanja u ovoj godini mogli bi biti drastično smanjeni – za čak 20 odsto, dok bi njihovi tiraži mogli pasti za deset procenata.

Pojedini analitičari predviđaju da će posebno biti pogođene novine koje se isključivo finansiraju prodajom oglasa i da će ekonomska kriza će najviše pogoditi novinske izdavače u razvijenim zemljama, gde će brojni časopisi pr?dužiti periodiku izlaženja ili se prebaciti isključivo na internet.

Televizijski „beg od stvarnosti”

Sa druge strane, ekonomska kriza bi mogla da doprinese porastu televizijskog oglašavanja. Naime, čak i u razvijenim zemljama potrošači će gledanje televizije sve češće odabirati umesto drugih, skupljih oblika zabave. Globalno gledajući, prosečni gledalac će u 2009. provesti pred malim ekranom 30 minuta nedeljno duže nego u prošloj godini. Tako će televizijski “beg od stvarnosti” u ovoj krizi odigrati sličnu ulogu kao filmovi u eri Velike depresije 1920-ih, navodi se u istraživanju „Dilojta”.

Filmsku industriju, međutim, očekuje zahtevan zadatak zadržavanja bioskopskih posetilaca. Važno će biti ponuditi onaj „dodatni sastojak” koji bi trebalo da motiviše publiku da i dalje posećuje bioskope. To bi mogla biti sve popularnija 3D tehnologija koja postoji još od ranog 20. veka, ali tek danas dobija na većoj popularnosti. Očekuje se da će ove godine filmovi u 3D tehnici početi da ostvaruju zaradu od milijardu dolara na biletarnicama. Neki od vodećih filmskih producenata i režisera, poput Džordža Lukasa i Džejmsa Kameruna, kao i sve veći broj filmskih studija, planiraju ove godine da prikažu svoje prve 3D filmove.

Troškovi veb-stranica 100 miliona dolara

Troškovi veb-stranica specijalizovanih za sadržaje koje kreiraju korisnici mogli bi se popeti na preko 100 miliona dolara godišnje. Naime, iako je cena čuvanja jedne datoteke neznatna, cena čuvanja miliona filmova ili milijardi fotografija nipošto nije zanemariva. Uprkos velikoj popularnosti, Internet stranicama sa sadržajima koje kreiraju korisnici, poput Ju Tjuba, i dalje nije lako da privuku oglašivače, koji svoje marketinške budžete radije investiraju u stranice sa profesionalno kreiranim sadržajem.

Slično je i sa društvenim mrežama na Internetu, koje će ove godine morati da ulože dodatne napore da ostvare prihode na osnovu svoje ogromne baze korisnika. Dok se prosečni mesečni prihodi po jednom bioskopskom gledaocu, čitaocu novina ili TV pretplatniku mere u desetinama dolara, prihod od korisnika društvenih mreža u proseku iznosi svega nekoliko centi mesečno. Kako bi ostvarile prihod ekvivalentan onome tradicionalnih medija, društvene mreže moraju imati stotinu puta veći broj korisnika.

Internetom se širi „malvertajzing”

Internetom se širi novi tip nosioca malicioznog koda, takozvani malvertajzing. Ovo „maliciozno oglašavanje” obično se smešta na veb-stranice koje ni po čemu nisu sumnjive. No, samo jednim tipom malvertajzinga tokom prošle godine zaraženo je čak dva miliona korisnika Interneta u SAD-u. Predviđa se da će ove godine stotine dobro posećenih veb-stranica biti zaraženo malicioznim oglasima koji kradu korisnikove podatke ili vode na štetne veb-stranice, što će imati učinak na milione korisnika Interneta.

Prihodi od oglašavanja na mobilnim telefonima dosad su iznosili svega 0,4 odsto ukupnih globalnih prihoda od oglašavanja, a marketinške kampanje namenjene korisnicima mobilnih telefona tretirale su se uglavnom kao nešto eksperimentalno. Ipak, udeo oglašavanja na mobilnim telefonima mogao bi se udvostručiti, budući da sve više marketinških kampanja koristiti upravo ovaj medij. Najbolje rezultate dosad su pokazale minimalističke reklamne kampanje, u formi SMS poruka kao bazičnog, ali potencijalno efikasnog alata. Reklamne SMS poruke pokazale su se, na primer, posebno uspešnim tokom jedne od najvećih reklamnih kampanja u 2008.godini, onoj za izbor američkog predsednika, kaže se u istraživanju „Dilojta”.

Nakon Weba 2.0 – Preduzetništvo 2.0

Sa druge strane, u istraživanju „Dilojta” pod nazivom „Trendovi u tehnologiji u 2009.”, ocenjuje se da preduzetnici širom sveta ubrzano traže nove načine da profitiraju od fenomena nazvanog Preduzetništvo 2.0 (Enterprise 2.0), specijalizovanog za prodaju tehnologija i aplikacija za blogove, wikije i društvene mreže.

Broj korisnika društvenih mreža na Internetu prošle godine je porastao za 25 odsto, a potrošnja za IT rešenja za društvene mreže mogla bi u 2009. dostići svotu od čak 500 miliona dolara! Pre nekoliko godina Web 2.0 promenio je način na koji doživljavamo Internet, a danas smo svedoci u razvoju Preduzetništva 2.0, čija konkurentnost će rasti paralelno sa uštedama na budžetu za informacionu tehnologiju, kojima će kompanije pribegavati zbog ekonomske krize.

Brend je poslednjih godina bio važan činilac kako za tehnološke kompanije, tako i za potrošače. Kupci, podstaknuti reklamnim kampanjama vrednim milijarde dolara, tražili su uređaje najpoznatijih brendova, čak i ako brend nije osiguravao najbolji proizvod. U 2009. godini međutim, navodi se u „Dilojtovom” istraživanju, kompanije i potrošači mogli bi se okrenuti nebrendiranim uređajima ili relativno nepoznatim tehnološkim brendovima koji nude odgovarajući kvalitet uz znatno nižu cenu. Poput supermarketa, koji se sve više okreću proizvodima sa sopstvenim brendom, proizvođači i trgovci tehnologije verovatno će prilagoditi svoje proizvodne linije novim tržišnim uslovima.

Netbuk za manje od 250 dolara

Trend štednje podstaknuće i porast prodaje netbuka (mini-laptopa). Predviđa se da će se u 2009. godini u svetu prodati oko 25 miliona primeraka ovog uređaja, koji se na masovnom tržištu pojavio pre svega dve godine. Tako bi netbuk mogao ove godine postati uređaj sa najvećim rastom udela na tržištu PC-a. No, uprkos popularnosti, niska cena netbuka bi na kraju mogla nepovoljno uticati na prihode industrije računara. Procenjuje se, naime, da bi cena netbuka mogla ove godine da padne ispod 250 dolara, zbog čega bi se prihod od globalne prodaje personalnih računara po prvi put mogao smanjiti.

Spajanje proizvoda i usluga verovatno će biti jedan od vodećih trendova na inače “nervoznom” hardverskom tržištu u 2009. Može se očekivati širenje ponude uređaja sa integrisanim uslugama, među kojima će biti plejeri koji sadrže unapred učitanu muziku, TV prijemnici sa uključenim pretplatama na razne kanale, kompjuteri uz koje dolazi tehnička podrška i slično.

Otpušteni radnici najveća pretnja informacionim sistemima

Dilojtovo „Globalno istraživanje sigurnosti finansijskog sektora”, koje je sprovedeno među rukovodiocima sektora za informacionu sigurnost 100 vodećih finasijskih institucija iz 32 zemlje, pokazuje da više od trećine (36 odsto) vodećih svetskih finansijskih institucija strahuje od zloupotrebe pristupa poverljivim podacima od strane otpuštenih radnika, dok je svega 13 odsto zabrinuto zbog eksternih napada na sistem.

Iako je na globalnom nivou broj kako eksternih tako i internih neovlašćenih pristupa u poslednjih 12 meseci u padu, skoro dve trećine ispitanika nije sigurno da će moći da zaštiti svoju organizaciju od internih cyber napada. Čak više od četiri petine učesnika u istraživanju potvrdilo je da je ljudski faktor glavni uzročnik pada sistema, pogotovo u turbulentnim vremenima svetske ekonomske krize, kada porast stepena nezaposlenosti i stres usled velikog broja otkaza prouzrokuje "neuobičajeno" ponašanje radnika.

Kako povećati informacionu sigurnost

Takođe, rastuća popularnost socijalnih mreža i sve češće korišćenje mobilnih uređaja kao što su USB memorija, MP3 plejeri i PDA-ovi mogu izazvati dodatno opterećenje interne i eksterne sigurnosti. Više od polovine finansijskih institucija sada ograničava svojim zaposlenima učestvovanje u socijalnim mrežama. Ipak, 90 odsto njih još uvek dozvoljava zaposlenima korišćenje mobilnih uređaja. Takvi uređaji svakako doprinose produktivnosti, ali stvaraju i veliku mogućnost curenja ili gubljenja podataka, kao i opasnost čuvanja poverljivih informacija na potencijalno nezaštićenim medijumima.

Alarmantno je da svega 55 odsto finansijskih institucija ima potpuno razvijen softver za šifrovanje, a svega 28 odsto ima na raspolaganju softvere za detekciju neovlašćenog pristupa poverljivim podacima. Dobra vest je da 32 odsto učesnika u istraživanju navodi kako njihove kompanije planiraju razvoj alata za detekciju pretnji u narednoj godini.

Smanjenje troškova, koje je u ovom trenutku imperativ za finasijske institucije, odraziće se i kao podsticaj za učestalije neovlašćeno pristupanje informacijama. Iako je 60 odsto ispitanika potvrdilo da su povećani budžeti za održavanje informacione sigurnosti, ta povećanja nisu u skladu sa novim sigurnosnim izazovima. Više od polovine (56 odsto) učesnika u ovom istraživanju kažu da su budžetska ograničenja i manjak resursa osnovna barijera za osiguravanje informacija, dok je, prema mišljenju trećine ispitanika, manjak resursa vodeći razlog propadanja projekata informacione sigurnosti. Dodatno, broj ispitanika koji priznaju da ove godine nisu ulagali u informacionu sigurnost povećao se, sa prošlogodišnjih 13, na 15 odsto.