JEDNA VRSTA INTERNETA, SAMO NA ŠINAMA
Rurska oblast bi mogla da dobije minijaturnu podzemnu železnicu za transport tereta automatizovanim vozovima
Gusto naseljena Rurska oblast u Nemačkoj, sa 5,5 miliona stanovnika, poznata je po svojim autoputevima - a na zlu glasu zbog konvoja teških kamiona koji "guše" trake tih "brzih saobraćajnih arterija". Možda je to razlog što iznervirani vozači automobila, koji žele da iskoriste svoje tevtonsko pravo na vožnju bez ograničenja brzine, imaju saveznika. Ditrih Štajn, sa univerziteta u Bohumu, želi da oslobodi drumove preusmeravanjem teretnog saobraćaja pod zemlju. Ako uspe u svojoj nameri, putna mreža na površini će biti udvostručena jer će se ispod nje naći sistem cevi kroz koji će se kretati mala vozila. Ona će sama pronalaziti put od fabrika do prodavnica pa čak i do privatnih kuća.
Zapravo, reč je o jednoj staroj ideji. U mnogim gradovima su nekada pisma i paketi ubacivani i kapsule i slati kroz cevovod direktno do kuća primalaca. Te kapsule je od pošiljaoca do primaoca pogonio vazduh. Pneumatska isporuka, kako je sistem nazivan, bila je često u upotrebi između 1850. i 1950. godine. Najveći sistem te vrste je bio u Parizu, sa više od 400 kilometara postavljenih cevi. Berlin i London su takođe imali veće pneumatske sisteme. Međutim, posle 1950. godine te su mreže postepeno zatvarane i danas se još samo u Pragu koristi tehnologija iz viktorijanskog doba. (U upotrebi je od 1887. godine. Cevovod te "praške cevne pošte" dugačak je 55 kilometara, a prolazi kroz tri mosta. Sistem je 2002. godine bio znatno oštećen zbog poplava, ali je 70 odsto već popravljeno i ponovo u funkciji. p.p.)
Praška vazdušna pošta
Doktor Štajn predlaže ponovno realizovanje ideje, ali ne i korišćenje stare tehnologije. Umesto komprimovanog vazduha, koristiće minijaturne vozove za transport kapsula. Njegov projekat, CargoCap (www.cargocap.com), podrazumeva građenje okosnice dvostrukog cevovoda, prečnika 1,6 metara i dugačkog 60-80 kilometara, kojim će biti povezani veći gradovi Rurske oblasti. Ogranci bi od te okosnice išli do fabrika i prodavnica. Brzina kapsula bi bila 35 kilometara na čas (što je bolje od prosečne brzine saobraćaja u Ruru) i svaka bi mogla da ponese dve palete standardne veličine.
Trenutno je projekat još uvek u idejnoj fazi. Štajn se "uselio" u jednu staru elektranu u Bohumu i napravio prugu da bi testirao pogonski i kontrolni sistem svoje železnice. On želi da napravi mrežu u kojoj će se kapsule automatski povezivati i formirati vozove, a zatim odvajati kada neka od njih treba da krene određenim krakom. Izuzimajući taj "trik", najveći deo tehnologije neophodne za CargoCap već postoji. Problem je, naravno, prikupljanje sredstava za projekat i dobijanje odobrenja nadležnih. Kada je reč o novcu, Štajn mora da se potrudi sam. Nedavno je uspeo da ubedi DHL, veliku logističku kompaniju, da izdvoji određena sredstva i nada se da će uspeti da do kraja godine završi prvi pilot tunel. 
Ukoliko Štajn ostvari svoje namere, vozači "poršea" iz Rurske oblasti će imati razloga za slavlje.
Preveo: Milan Djukić
