Čovečanstvo može efektivno i jevtino uticati na klimu!

M. L.

Stvaranje u nižoj atmosferi hemijskog sloja koji bi odbijao sunčane zrake i tako amortizovao globalno otoplјavanje bilo bi efektivno i stajalo bi svega nekoliko milijardi dolara godišnje
(Prikaz delovanja, pomoću balona, aerosolnih oblaka u stratosferi, izvor Vikipedija)

Ideja da se u nižim slojevima atmosfere rasprašuju aerosolna jedinjenja i tako utiče na globalnu klimu pojavila se pre 15-20 godina ali je ubrzo napuštena kao neka vrsta naučne fantastike. Nedavno je opet aktivirana i počelo se ispitivati da li se na klimu, u svetlu raspoloživih tehnoloških i ekonomskim uslova, može delovati na ovaj način.

Dvojica istraživača, Vejk Smit (Wake Smith) s Jela i Gernot Vagner (Wagner) s Harvarda, ustanovili su da je to ne samo moguće nego je čak i "smešno jevtino" i to su izložili časopisu „Anvironmental riserč leters“ (Environmental Research Letters). Koštalo bi, kako su izračunali,  svega oko 2,25 milijardi dolara godišnje! Poređenja radi, u svetu se u obnovlјive izvore energije godišnje ulaže 500 i više milijardi dolara. A čak pedesetak zemalјa sveta ima veće vojne budžete od tri milijarde dolara, a tridesetak preko šest milijardi.

Stvaranje u nižoj atmosferi zaštitnog hemijskog sloja, kojim bi se amortizovalo globalno otopolјavanje i propratne pojave ove najopasnije klimatske promene, zahtevalo bi najpre jednokratni trošak od 3,5 milijarde dolara za razvoj "letećih tankera". Troškovi po toni specijalnih sulfata za rasprašivanje iz ovih specijanih letelica bi iznosili 1.500 dolara. U prvoj godini bi trebalo izvesti oko četiri hilјada letova radi rasprašivanja, ravnomerno raspoređenih po celoj planeti. Potom bi se broj letova povećavao svake godine tako da bi posle 15 godina ovaj program rasprašivanja obuhvato oko 60 hilјada misija godišnje. Takav program bi, naravno, trebalo da se izvodi javno.

Dvojica istraživača ne poriču da se ovim ne može rešiti problem globalnog otoplјavanja ali se mogu znatno ublažiti neki njegovi aspekti, zaklјučuje se u ovoj studiji koja je izazvala veliko interesovanje među klmatskim ekspertima.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...