Naučnici iz britanije, sad i brazila razvijaju enzim koji "jede plastiku"!

M. L.

Ovaj enzim bi mogao konačno rešiti teške probleme s otpadnom plastikom u okeanima i prirodi uopšte...

Otpaci usred Tihog okeana čine "ogromnu pacifičku otpadnu mrlju" koju nazivaju i "arhipelag otpadaka", medju kojima je najviše plastike. Površina – koliko tri Francuske, na jednom mestu! Sve veću površinu na okeaanima, morima, rekama, prirodi uopšte zauzima plastični otpad koji se teško i dugo ili nikako ne raspada prirodnim putem. Što se tiče okeana već se govori da nije daleko čas kad će u njima biti više plastike nego riba!

Grupa naučnika iz Britanije, SAD i Brazila zajednički su radili nekoliko godina na stvaranju enzima koji bi podržavao raspadanje plastičnog otpada. Ovih dana saopšteno je da bi se uskoro - usavršavanjem ovog enzima moglo doći do glavnog oružja u borbi protiv ovog jednog od najopasnijih aktuelnih ekoloških problema – gomilanju plastike u prirodi i okeanima. O tome je najpre pisao časopis PNAS, a potom je to prenela televizija SiEnEn)  (CNN)...

Ukratko, naučnici britanskog Univerziteta u Portsmautu i Nacionalne američke laboratorije za obnovljivu energiju,  došli su do prelomnog otkrića izučavajući atomsku strukturu prirodnog enzima Ideonella sakiensis 201-F6 (PETase) koji je pre nekoliko godina otkriven na jednom skladištu u Japanu gde je i sam verovatno mutirao i omogućio bakterijama da razlažu plastiku i potom je koriste kao hranu. Taj enzim je sposoban da razlaže polyethylentereftalat, poznat skraćeno kao PET,  od koga su se od 1940. prozvele milijarde tona plastičnih flaša i druge amabalaže. 

PET se u prirodi pojavljuje ne mnogo dugo tako su naučnici rešili da pokušaju da ustanove kako se razvio taj "japanski" enzim i da li ga je moguće učiniti još efikasnijim u razlaganja plastike. Istraživačima  je, uz pomoć radnih laboratorija Univerziteta Južne Floride i Univerziteta u brazilskom Campinasu, sasvim neočkivano uspelo da dodju do  nešto drugačijeg enzima, a za petinu efikasnijeg, od onog "japanskog", u prožidaranju plastike.Taj enzim uspeva da razlaže čak  i polyethylen- furandikarboxylat (PEF) koji je, u stvari, biološka nadogradnja PET plasta  (ne prozvodi se iz nafte nego iz bio-mase) í završava na skladištima i u okeanima. I eto puta koji se čini prohodnim da se dodje do rešenja ovog grozomornog problema.....


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...