"Rudarenje" bitkoina na Islandu troši više struje nego domaćinstva!
Brzi rast ove nove "privredne grane" naterao političare da razmišljaju o oporezivanju profita "rudara"
(foto, gradić Keflavik, centar "rudarenja" na Islandu)
Na Islandu se ove godine, kako piše AP, troši više struje na takozvano rudarenje - ili eksploataciju bitkoina i drugih virtuelnih valuta - nego što potroše sva domaćinstva na ovom ostrvu. Za rad mnogobrojnih računara, koji stvaraju bitkoine i druge virtuelne valute, potrebne su velike količine energije pa su na ostrvu, koje obiluje izvorima obnovoljive energije, bazu našle mnoge firme koje "eksploatišu" bitkoine i druge ovakve valute.
(Eksplotacija bitkoina nije ništa drugo nego puštanje jedinica virtuelnih valuta u opticaj. To obavljaju moćni računari koji tom prilikom moraju da vrše složena matematička preračunavanja radi overe elektronskih novčića i puštanja u opticaj. Za te operacije potrebni su sve jači kompjuteri i eto sve većeg opterećenja električne mreže...)
Za kopanje kriptovaluta potrebna je specifična mašina, opremljena što većim brojem grafičkih karti. U proseku, računar potreban za dobro rudarenje treba da poseduje matičnu ploču sa velikim brojem PCI Express slotova (5 ili 6 je idealno), procesor koji je tu skoro nebitan (Celeron “završava” posao), i 8 GB sistemske memorije. Naravno, bez kvalitetnog napajanja nema govora, jer te grafike zahtevaju veliku količinu struje
Nagli rast ove "nove privredne grane" doveo je do toga da se među političarima na Islandu počelo da razmišlja kako da se vlast postavi prema njoj. Prvi se ovim povodom izjasnio izvesni Smari Mek Karti (McCarthy) iz Piratske stranke i predložio da se oprezuju profiti iz "rudarenja" virtuelnih valuta. Inícijativu će, kako ocenjuje AP, sigurno pozdraviti žitelji ovog ostrva koji su prema spekulativnim finanijskim operacijama sumnjičavi još od katastrofalne finanijske krize 2008. koja je tada žestoko pogodila ovo ostvrvo, tada jedan od svetskih centara međunarodnih finansijskih operacija.
Među glavnim svetskim centrima za eksploataciju bitkoina od pre nekoliko meseci je ribarski grad Keflavik, na severu ostrva, gde postoji međunarodni aerodrom a do 2006. godine bila je i američka vojna baza, zaostala iz Drugog svetskog rata. "Rudare" privlači, blizina glavnog grada Rejkjavika (45 minuta vožnje), tamošnje hladno vreme, pogodno za rad računara, kao i relativno niske cene struje, zahvaljući proizvodnji električne energije iz hidro i geotermalnih izvora. Iz elektroprivrednog preduzeća Hitaveita Sudurnesja saopšteno je ovim povodom da je udvostručna proizvodnja struje zbog "rudarenja" virtuelnih valuta. Data centrima biće potrebno za rad ove godine oko 840 gigavtsati, dok će domaćinstva na ostrvu potrošiti oko 700 gigavatsati.
Upravo su politički nemiri posle krize 2008. izbacili u prvi plan političkog života Piratsku stranku koja sličan stav, kao i prema ovoj krizi, ima i prema špekulacijama sa kripto-valutama.
"Trošimo desetine, ako ne i stotine megavata struje za produkciju nečega što nema nikakvu opipljivu egzistenciju niti realno korišćenje za ljude izvan finanijskih špekulacija. To ne može biti dobro", zaključio je Mek Karti.
