Revolucija kod akumulatora: ugljenik zamenjuje litijum

Posle zlatne i naftne groznice,  dolazi, zbog elektromobila i alternativnih izvora, litijumska groznica. Ali, već se, kako piše Rojters (Reuters),  postavlja pitanje - koliko dugo će trajati pomama za litijumom? Naime, grupa naučnika iz Svinburnškog mikrofotoničkog centra (Swinburn"s Centre for Micorofotonic) iz Australije razvila je novu vrstu akumulatora sa ugljnikom umesto litiíjuma, koji radi na fizikalnom principu. Oni tvrde da će, zahvaljući tim novim baterijama, klasične hemijske baterije postati - prošlost. Prednost u odnosu na litijum jeste u tome što je ugljenik jevtin, svuda dostupan i lako se može reciklovati.  

"Naš akumulator koristi ugljenikove nano-cevčice i zato je veoma tanak, ekološki nema nikakvu manu i sasvim je bezbedan", saopšteno je iz ovog centra serveru www.Phys.org. Kako tvrdi šef istraživačkog tima Baohua Jia, "naš rad je otišao toliko daleko da da smo već predali zahtev za patentiranje tako da je novi tip akumulator sve bliži  komercijalnom korišćenju".

Sve dosad, praktično, svi akumulatori su radili na hemijskom principu koji je poznat već dva stoleća. Malo se zna da su prvi automobili bili na električni pogon tj. na baterije i da je brzinu od 100 kilometara prvi postigao Belgijanac Kamil Ženaci (Camille Jenatzy) u elektromobilu 1899. Ali, tadašnji akumulatori su bili teški i nebezbedni tako da je motor na unutrašnje sagorevanje ubrzo lako uklonio iz konkurencije elektro-pogon. No, poslednjih godina ubrzan je razvoj elektro-pogona tako da već sada litijumski akumulatori su postali veoma laki i efikasni tako da elektromobil Tesla 3 može, na jedno punjenje akumulatora, da pređe oko 400 kilometara. Serijska proizvodnja akumulatora i otvaranje novih ležišta litijuma vodi, takođe, većoj efektivnosti i nižim cenama. A to sve može biti još jevtinije, bezbednije i efektnije, bar tako tvrdi ovaj naučni tim iz Australije, ako se litijum u baterijama zameni ugljenikom a hemijski princip rada zameni fizikalnim. Živi pa bili videli...