Megausisivači ugljendioksida i zasenjivači sunca
Za ovakva i slična ekološka istraživanja, koja postaju moda, troše se (uzalud) desetine miliona dolara
(foto, na Švarcvaldu usisivač za CO2 iz atmosfere firme Klajmvorks)
U planinama pored švajcarskog grada Ciriha kompanija Klaimvorks (Climeworks) od maja, kako piše Rojters (Reuters), eksperimentiše sa usisavanjuem iz vazduha ugljendioksida u nameri da se spreči ili bar uspori otopljivanje planete. Ogromni usisisavači i vetrenjače "ekstrahuju" iz vazduha C02. Ovaj projekat, težak 23 miliona dolara, tituliše se kao "prva komercijalna fabrika u svetu za rekuperiranje CO2".
U toj "fabrici" ekstrahovanje jedne tone CO2 stoji 600 evra, godišnje je fabrika osposobljena da "izvadi" 600 tona. To je otprilike ekvivalent "doprinosu" globolanom otpljenju koji godišnje daju 200 automobila ili 45 prosečnih američkih građana. A SAD broje preko 320 miliona žitelja i više od 100 miliona automobila...
U Evropskoj uniji, radi smanjivanja emisija CO2 svi privredni subjekti koji ispuštaju ove emisije dužni su da u ekološke fondove uplate 30 evra za svaku tonu emisije CO2.
Za ovakva i slična ekološka istraživanja daju se poslednjih godina desetine miliona dolara. Pare daju vlade, Evropska kosmička agencija (ESA), razni eko-fondovi i dobročintelji kao što je osnivač Majkrosofta (Microsoft) Bil Gejts (Bill Gates)...
Usisani CO2 Klaimvorks pokušava da proda lokalnim poljoprivrednicima za đubrivo u povrtarstu i gajenju kukuruza, Audi kupuje CO2 kao sirovinu za biogorivo... Može se i zakopavati u zemlju, ali sve to je ništa prema troškovima rekuperacije CO2.
Istraživači računaju, međutim, s tim da će cena emisije jedne tone CO2 relativno brzo skočiti na bar 100 evra. Oni planiraju da do 2025. na ovaj način "uhvate" bar jedan posto godišnjih emisija CO2 za šta bi im trebalo 750 hiljada giganstkih usisavača. Istraživanja u tom pravcu, tojest ekstrakcije CO2 iz amtosfere, pokreću i druge firme u Kanadi, SAD, Holandiji.
Usisavanje CO2 nije, međutim, jedina ekscentrična metoda klimatskog inženjerstva. Na Harvardu je lane nikao projekt zasenjivanja sunčanog svetla čime bi se smanjvalo globalno otopljavanje i hladila planeta.
Trezvenijim i ozbiljnim naučnicima ovakva "naučna istraživanja" izgledaju neznalačka, ako ne i blesava jer će, pre svega, morati da se radi na smanjivanju emisija kod onih koji ih ispuštaju.
"Oslanjati se na razvoj sredstava za ekstrakciju CO2 iz atmosfere liči na logiku onog koji svaki dan sve više jede slatkiše uzdajući se u sutrašnju liposukciju i razvoj medicine uopšte", upozorava Kristofer Fild (Christopher Field) klimatalog sa Stanfordskog univerziteta.
