Novi Put svile spaja Kinu i Srbiju

Iako je Srbija mala zemlja u Evropi, a Kina džin na Dalekom istoku mesta za ekonomsku i naučnu saradnju itekako ima, pre svega u okviru izgradnje novog Puta svile koji će povezivati Daleki istok sa Evropom. Na predavanju „Progres inženjerstva i nauke u Kini“ koje je održao Kuangdi Ksu, predsednik Kineske inženjerske akademije (KIA) i bivši gradonačelnik Šangaja na Građevinskom fakultetu u okviru posete Akademiji inženjerskih nauka Srbije, on je ukazao na nekoliko oblasti u kojima dve zemlje mogu sarađivati, mada već sada kineske kompanije rade na nekoliko velikih projekata u Srbiji.

U oblasti infrastrukture kineske firme su već napravile most preko Dunava, u oblasti energetike Kinezi učestvuju u izgradnji novog bloka u TE Kostolac, a na našem tržištu je prisutna IT kompanija Huavei koja je između ostalog, kako je napomenuo Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, donirala ovom fakultetu labaratoriju za 4G.

Najviše autoputeva na svetu

"Kina Srbiji može da ponudi dizajn i proizvodnju infrastrukture i iznajmljivanje velikih mašina. Takođe može da gradi elektrane, pre svega čiste termoelektrane na ugalj, ali i hidroelektrane, kao i projekte čiste energije kao što su kapaciteti na vetar i sunce. U oblasti informacionih tehnologija tu su pametni gradovi i elektronska uprava. Više od 50 gradova u Kini ima e-upravu i to je veoma dobro za građane. U ovoj oblasti kineske kompanije mogu da ponude gradnju mobilnih stanica, kao i fabrike mobilnih telefona. Takođe možemo primeniti iskustvo u elektronskoj trgovini i finansijama“, poručio je Kuangdi Ksu, inače i inostrani član AINS od 2002. godine.

Tokom poslednje decenije Kina je ostvarila snažan ekonomski rast i postala druga najveća ekonomija iza SAD i najveći svetski industrijski proizvođač i izvoznik. Čak 62 odsto zaposlenih u Kini radi u industriji, a u izvozu industrija učestvuje sa 95 odsto. Ovo svedoči i o ogromnoj razmeri urbanizacije u Kini. Prema podacima iz 2012. godine 53 odsto Kineza je živelo u gradovima, a čak 400 miliona farmera se preselilo u gradove u potrazi za poslom.

Veliki privredni rast Kine pratila su i ogromna ulaganja u infrastrukturu. Kina je sa 104.000 kilometara autoputeva prevazišla SAD po tom kriterijumu, a sa 16.000 kilometara brzih pruga na kojima saobraćaju vozovi brzinama većim od 300 kilometara na sat je prva u svetu. Takođe je izgrađeno više od 40.000 kilometara mostova, čak 757.100 mostova preko kojih prelaze autoputevi. Za snažan rast izvoza bile su neophodne luke pa ih Kina danas ima 31.862, čak tri puta više nego osamdesetih godina prošlog veka.

1,2 milijarde mobilnih telefona

„Industrijalizacija i urbanizacija su doveli do bržeg rasta Kine, a to je zahtevalo i veću proizvodnju energije. Od 2005. godine proizvodnja energije je povećana za 2,5 puta. Kina danas ima najdužu prenosnu mrežu električne energije svetskog kvaliteta“, istakao je Ksu.

Ipak, u Kini je i dalje ugalj dominantan izvor iz kog se dobija 75 odsto električne energije, mada ova zemlja razvija čiste elektrane na ugalj koje izbacuju manje od 300 grama CO2 po proizvedenom kilovatsatu struje.

„Pre 2000. godine Kina je zaostajala u efikasnosti proizvodnje električne energije u odnosu na SAD, EU i Japan, ali do 2015. godine ih je već sustigla. Kina je i vodeći proizvođač energije iz obnovljivih izvora sa 14,8 gigavata instaliranih kapaciteta na sunčevu energiju i 75,5 gigavata koji koriste vetar“, napomenuo je on.

I u drugim ekonomskim aspektima Kina prednjači na globalnom nivou. Na primer, Kinezi dans imaju neverovatnih 1,2 milijarde mobilnih telefona. Kako kaže Ksu, danas niko više ne piše pisma ili šalje faksove, već se sve obavlja imejlom ili pametnim telefonima. Takav rast upotrebe tehnologije odrazio se i na način poslovanja. Internet je promenio formu proizvodnje i trgovine što se najbolje vidi po eksplozivnom rastu onlajn maloprodaje koja svake godine beleži rast od 150 odsto. U ovoj utakmici klasične prodavnice i robne kuće gube trku sa onlajn prodavnicama. A najveća među njima je Alibaba koja je nedavno izašla na američku berzu inicijalnom javnom punudom (IPO) kojom je prikupila čak 25 milijardi dolara što je i najveći IPo u istoriji.

Razvoj elektronske trgovine je zahtevao i promene u logistici koja je postala standardizovana i automatizovana. Rezultat je da je od 1,86 milijardi kurirskih isporuka u 2009. godini Kina došla do čak 12 milijardi isporuka u 2014. godini.

Najveći proizvođač automobila u svetu

Kina je između ostalog postala i najveći proizvođač automobila u svetu. U 2014. godini u Kini je proizvedeno oko 24 miliona automobila, što domaćih što najpoznatijih stranih proizvođača. Istovremeno Kina je i ogromno tržište koje godišnje „proguta“ oko 23,5 miliona automobila. Ova okolnost pravi probleme, posebno u velikim gradovima gde je putna infrastruktura postala nedovoljna da primi sva ta vozila. Gužve na kineskim putevima prilikom praznika već su svetski poznate.

„Osim toga, veliki saobraćaj pravi i veliko zagađenje vazduha, posebno u istočnoj Kini. Na primer u Pekingu je u januaru izmereno 15 dana u kojima je zagađenje bilo na nivou 6. To se može rešiti ili kontrolom broja automobila ili razvojem javnog prevoza“, poručio je Kuangdi.

Kina je i veliki proizvođač i izvoznik čelika. Proizvodi godišnje 800 miliona tona, a izvozi 90 miliona tona uglavnom u SAD. U toku je izmeštanje čeličana iz gradova u unutrašnjost ili bliže moru, ali se menja i sistem rada. Čeličane više ne proizvode samo čelik već i recikliraju. Prave se fabrike koje uopšte nemaju čvrsti otpad. Šljaka se koristi u proizvodnji cementa, a gasovi se koriste za proizvodnju električne energije za samu fabriku.

Ipak, i Kina se poslednjih godina suočava sa usporavanjem privrednog rasta. Kako Kuangdi Ksu ističe, ulazi se uprelazni period iz faze visokog rasta od 10-11 odsto u fazu rasta od sedam odsto. On ističe tri glavna faktora.

„Inostrana tražnja je slaba. U Evropskoj uniji nema značajnijeg privrednog rasta od 2008. godine, a prvi faktor rasta Kine bio je izvoz. Drugi faktor je što je tokom poslednje dve decenije Kina imala velike infrastrukturne investicije, i treći je što ne možemo da izdržimo tako veliku industrijsku proizvodnju zbog ekologije. S druge strane mi nemamo finansijsku krizu, kao recimo u SAD. Većina kineskih porodica štedi u bankama, a Kinezi uglavnom ne vole da pozajmljuju od banaka. Tu se javlja problem banaka u šta da ulažu ta sredstva s obzirom na smanjenje investicija u infrastrukturu sa 30-35 odsto BDP-a na 25 odsto. Sada će se preko Azijske banke za investicije uložiti 50 milijardi dolara u infrastrukturne radove, ali to nije državni novac već novac koji Kinezi drže u bankama“, istakao je Ksu.

Reforma Šangaja

Ksu, kao bivši gradonačelnik Šangaja, jednog od najrazvijenijih kineskih gradova, istakao je da se ovaj grad reformiše iz grada industrije u grad visokorazvijenih usluga, nešto nalik Hong Kongu.

„Prave se zone slobodne trgovine, imaće samo porez na prihod i ljudi više neće morati da idu u Hong Kong ili Tokio u kupovinu. Šangaj je tokom dve decenije rastao po stopi od 10 odsto godišnje, ali sada za prelazak u novu fazu imamo problem obrazovanja.

Tokom 50-ih i 60-ih godina profesori iz SSSR-a su nas učili da se svako fokusira na jednu oblast. Sada u prvoj godini studenti biraju predmete i mogu da ih menjaju jer kada dođu na fakultet ne znaju u čemu su dobri ili koji će se poslovi tražiti kada ga završe. Sada je fleksibilniji sistem i posle druge godine se opredeljuju koju oblast će završiti.

Takođe, razvija se učenje na daljinu, gde poznati profesori drže predavanja preko interneta u bilo koje doba dana. Najvećih 50 univerziteta u Kini ima dogovor i na taj način je razbijen zid koji je stajao između različitih univerziteta“, istakao je ugledni kineski naučnik dodajući da Srbija, iako je mala zemlja, ima mnogo dobrih naučnika i inženjera.