Potvrđeno u SAD: eksplotacija gasa iz škriljaca izaziva zemljotrese
Više od deset oblasti u SAD, dosad seizmički stabilnih, pogodili su poslednjih godina zemljotresi izazvani eksplotacijom nafte i gasa iz škriljaca
(foto, Jangstaun, Ohajo – posledice zemljotresa iz 2011. kada se definitivno posumnjalo u fraking kao uzrok)
Serije (zasad) slabijih zemljotresa pogodile su poslednjih godina više od deset dosad seizmički slabo aktivnih oblasti u Sjedinjenim Državama. Prema izveštaju američkih vladinih seizmologa, nema sumnje da su ti potresi izazvani eksploatacijom nafte i gasa iz škriljaca u kojoj se primenjuje nova metoda, takozvano frakovanje.
Zemlja se, prema seizmološkom institiitu USG, tresla i u donedavno seizmički gotovo potpuno stabilnim regionima u državama Alabama, Arkansas, Kolorado, Kansas, Nju Meksiko, Ohajo, Oklahoma i Teksas. USG u njima primećuje izvesni porast potresa od 2000, pri čemu taj trend izrazito jača od 2009, tojest od početka buma u eksplotaciji nafte i gasa iz škriljaca.
Taj porast seizmičke aktivnosti naučnici pripisuju, pre svega, ušpricavanju otpadnih voda od dubinskih bušotina. Ta metoda, zahvaljući kojoj se u bušotinama održava potrebni pritisak i niži viskozitet sirovine, može, međutim, “probuditi” spavajuće pukotine. Neke pukotine eksploatacija oživljava posle miliona godina mirovanja.
“Te pukotine su prastare. Ne znamo baš uvek gde se tačno nalaze i kolike su”, objašnjava geofizičar iz USG Viliam Elsvort (William Ellsworth).
Dosta slučajeva direktno je u vezi sa tzv hidrauličkim frakovanjem. (štepovanjem). Tom metodom se u podzemlje uteruje velika količina vode, peska i hemikalija kako bi se, razbijanjem škriljaca, otvorio put za crpljenje gasa ili nafte. Sam proce frakovanja ne izaziva dovoljno jake potrese da bi ih ljudi osetili ali je činjenica da potresi, tamo gde se primenjuje ova metoda, postaju mnogo češći.
“Do tih zemljotresa dolazi mnogo češće nego ranije i oni za ljude koji žive na tom tlu, predstavljaju veliku opasnost”, upozorava Mark Petersen iz ovog Instituta.
Mnoge studije dovode, takođe, u vezu porast broja manjih zemljotresa sa uskladištavanjem otpadnih voda u bušotinama. Primer može biti Oklahoma koju je u poslednje vreme pogodilo znatno više manjih potresa, tla snage tri stupnja, nego seizmički poslovično aktivnu Kaliforniju. Za Oklahomu su se seizmolozi počeli više zanimati 2011. kada je tu državu pogodio potres od 5,6 stepeni. Prošle nedelje oklahomska filijala UGS-a saopaštila je da ima dovoljno dokaza za tezu da uskladištenje otpadnih voda u bušotine ima uticaj na pojačanje seizmičke aktivnosti.
