EK traži od članica Unije da ne koriste rusko nuklearno gorivo
Rusi upozoravaju da to nije u skladu s temeljnim principima EU, posebno, konkurencijom na energetskim tržištima
(foto, Evropska komisija)
Evropska komisija (EK) pritiska na članice Evropske unije da preispitaju dalje korišćenje ruskog nuklearnog goriva u svojim nuklearkama sa lakovodnim reaktorima VVER sovjetske, odnosno ruske provenijencije. U tom cilju raspisan je i istraživački grant u visini od dva miliona evra koji treba da omogući da se pređe na gorivo koje isporučuje konkurencija iz zapadne Evrope i SAD.
Novac za ove svrhe, kojim se posredno podržavaju ponude zapadnih kompanija Areva i Vestinghaus (Westinghouse), usmeriće se prvenstveno u bezbednosne analize, testove i studije, neophodne za licenciranje konkurentskog goriva.
“Diversifikacija goriva za reaktore tipa VVER je značajna za osiguravanje veće bezbednosti isporuka energije”, stoji u obrazloženju EK za raspisivanje granta.
Pritisak za promenu isporučioca nuklearnog goriva, naravno, smeta Rusima.
“To protivreči temeljnim principima EU, posebno konkurenciji na energetskim tržištima. Predlogom se primoravaju evropski operatori da imaju istovremeno dva isporučilaca goriva. To znači da se pitanja cene i tehničke i ekonomske svrsishodnosti produkcije guraju u strranu”, izjavio je češkom ekonomskom listu E15, Viktor Komarov, potpredsednik ruske kompanije Rosatom, čija firma-kćerka TVEL, isporučuje gorivo za češke nuklearke Dukovani i Temelin.
“To će sigurno dovesti do rasta troškova operatora što će se u konačnoj instanci izraziti u tarifama energije za krajnjeg potrošača”, upozorio je Komarov.
Zamena ruskog goriva za gorivo drugih isporučilaca teorijski ne be trebalo da ima nikakve tehnološke probleme. No, češka nuklarka Temelin (dva bloka od po 1.000 megavata) je posle teškoća koje je imala sa gorivom Vestinghausa krenula suprotnim smerom od onog koji preporučuje Brisel – zaključila je 2007. ugovor o kupovini goriva od TVEL-a. Vestinghaus je, inače, na nedovršenu nuklerarku Temelin, sa sovjetskom proizvodnom tehnologijom, dogradio u drugoj polovini 90-ih godina zapadni sistem bezbednosti i upravljanja.
