Trgovina strujom na dnevnom redu Saveta za borbu protiv korupcije
Savet za borbu protiv korupcije u svom Izvešaju o trgovini električnom energijom tvrdi da je EPS u poslovima izvoza i uvoza električne energije, zbog razlika u ceni u periodu od 2010. do 2012. godine, ostvarila manje prihode za oko 30 miliona evra, a da su u istom period drugi licencirani trgovci strujom zaradili više od 49 miliona evra. Dok Savet apeluje na Vladu Srbije i nadležne državne organe da preispitaju sve ovo iz EPS-a tvrde da su netačne tvrdnje iz ovog izveštaja, da je EPS Savetu dao apsolutno tačne podatke, kao i to da se navedeni podaci ne mogu porediti, jer razlika u ceni nije ostvarena pri kupovini i prodaji u istim tržišnim periodima.
Savet za borbu protiv korupcije primio je predstavku građana u kojoj se ukazuje na nezakonitosti u trgovini električnom energijom na tržištu Republike Srbije. Radi analize predstavke Savet je prikupio podatke od svih relevantnih institucija, među kojima su Agencija za energetiku, JP Elektromreža Srbije, JP Elektroprivreda Srbije, Uprava carine i Poreska uprava. Prikupljeni podaci se odnose na regulativu i zakonski okvir na osnovu koga posluju navedene institucije u vezi trgovine električnom energijom, kao i na promet električnom energijom među licenciranim trgovcima na području Republike Srbije izražen u megavat satima i to: uvoz, izvoz, tranzit, kao i kupovinu i prodaju električne energije na tržištu Republike Srbije, ističe se u saopštenju Saveta.
Pored prometa iskazanog u količinama megavat sati električne energije, Uprava carine je Savetu dostavila podatke o vrednostima uvezenih i izvezenih količina električne energije izraženih u evrima, kao i iznos obračunatog PDV-a na uvoz električne energije izražen u dinarima u periodu od 2010. do 2012.godine.
Podatke od navedenih institucija Savet je dobio za sve licencirane trgovce, među kojima je i JP Elektroprivreda Srbije i o tome sačinio Izveštaj koji je prosledio Vladi Republike Srbije (3. aprila 2014. godine) i drugim nadležnim institucijama.
Iz Saveta ukazuju da su analizom dobijenih podataka od Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije i Uprave carina uočene velike razlike u količinama električne energije koju je uvezla i izvezla Elektroprivreda Srbije u periodu od 2010. do 2012. godine, iako bi ovi podaci shodno Instrukciji Ministarstva finansija od 6. avgusta 2009. godine, trebalo da budu istovetni:
- uvoz 35.245 MWh, izvoz 35.140 MWh (podaci EPS);
- uvoz 527.584 MWh, izvoz 3.668.887 MWh (podaci EMS);
- uvoz 2.994.539 MWh, izvoz 3.887.804 MWh (podaci Uprave carine).
Pored višestrukih neslaganja u količinama, Savet je uočio i velike razlike između cene uvezene i izvezene električne energije, pa je Elektroprivreda Srbije zbog razlika u ceni u periodu od 2010. do 2012. godine ostvarila manje prihode za oko 30 miliona evra. U istom periodu prema podacima Uprave carine drugi licencirani trgovci električnom energijom ostavrili su dobit.
Savet je utvrdio da postoje neslaganja podataka o količinama električne energije, koje je Elektroprivreda Srbije kupila i prodala na tržištu Republike Srbije u periodu od 2010. do 2012. godine:
- od licenciranih trgovaca kupljeno je 2.995.417 MWh (podaci EPS),
- od licenciranih trgovaca kupljeno je 357.800 MWh (podaci EMS),
- licenciranim trgovcima prodato je 2.266.182 MWh (podaci EPS),
- licenciranim trgovcima prodato je 296.078 MWh (podaci EMS).
Razlika u ceni električne energije, kojom je EPS trgovao u navedenom periodu sa licenciranim trgovcima na tržištu Srbije, omogućila je trgovcima prihod od 49.436.019,80 evra, zaključuju u Savetu.
Savet je od Poreske uprave dobio podatak da je licenciranim trgovcima električnom energijom po osnovu prometa električnom energijom izvršen povraćaj PDV-a u iznosu od 12.478.031.171,00 dinara (period od 2010. do 2012. godine) u zakonskom roku, bez obzira da li su trgovci izmirili svoje poreske obaveze prema Republici Srbiji ili ne. Poreska uprava nije u mogućnosti da proverava količine električne energije koje se iskazuju na fakturama licenciranih trgovaca, kao i njihove vrednosti na osnovu količina, pa ostaje sumnja da tu kontrolu niko ne vrši, što stvara prostor za zloupotrebe, imajući u vidu da nadležne institucije imaju potpuno različite podatke o iskazanim količinama električne energije koja se prometuje na tržištu Republike Srbije.
Savet za borbu protiv korupcije apeluje na Vladu Republike Srbije i nadležne državne organe da preispitaju neslaganja u količini električne energije kojom se trguje, razlike u ceni električne energije, kao i izmirivanje poreskih obaveza licenciranih trgovaca električnom energijom.
Izveštaj o trgovini električnom energijom možete preuzeti na sajtu Saveta: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028-2478/izvestaj-o-trgovini-elektricnom-energijom
EPS: Netačne tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije
Elektroprivreda Srbije demantuje navode Saveta za borbu protiv korupcije o trgovini električnom energijom. Tvrdeći da su netačne tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije EPS u saopštenju navodi da su “podaci koje je Savet za borbu protiv korupcije dobio od Elektroprivrede Srbije apsolutno tačni, što tvrdimo i posle naknadno sprovedene provere tih podataka.”
U saopštenju iz ovog javnog preduzeća ističu da je EPS u periodu od 2010. do 2012. godine imao obavezu da snabdeva sve kupce električne energije u Srbiji i da izvršava isporuke električne energije po dugoročnim ugovorima (sa EP Crne Gore). Potrošnja kupaca u Srbiji je značajno veća tokom grejne sezone i prevazilazi proizvodne mogućnosti elektrana EPS-a. Tada EPS mora da kupuje energiju. Van grejne sezone prozvodni kapaciteti imaju višak u odnosu na potrošnju tako da se električna energija mora prodavati na tržištu ili se preliva voda na hidroelektranama.
Cena električne energije se formira na tržištu, na osnovu ponude i potražnje i tokom grejne sezone cena je znatno veća nego van grejne sezone.
Zbog ovih okolnosti EPS je doveden u poziciju da mora da kupuje električnu energiju kada je energija skuplja na tržištu, a da je prodaje kada je jeftnija na tržištu.
EPS je kupovao električnu energiju na tržištu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama a što je potvrđeno prilikom kontrole Državne revizorske institucije za 2011. i 2012. godinu. Primenjujući Zakon o javnim nabavkama jedini kriterijum za izbor ponuđača je bila minimalna cena električne energije kada je EPS kupovao električnu energiju.
Stav da je EPS ostvario manje prihode za oko 30 miliona evra zbog razlike u ceni nije relevantan niti precizan, jer razlika u ceni nije ostvarena pri kupovini i prodaji u istim tržišnim periodima, tvrde iz EPS-a komentarišući: “Stav da je razlika u ceni kojom je EPS trgovao omogućila licenciranim trgovcima prihod od 49.436.019,80 evra nije tačan, jer nije im EPS omogućio razliku u ceni, već tržište električne energije, odnosno činjenica da su trgovci prodavali EPS-u kada je imao manjkove i kada je cena bila veća, a kupovali od EPS kada je EPS imao viškove kada je cena na tržištu manja.”
Ističući, takođe, da je finansijski gubitak za period od 2010. do 2012. godine po EPS nastao zbog činjenice da proizvodni sektor EPS ne može da odgovori potrebama za električnom energijom u Srbiji tokom grejne sezone, a ne zbog poslovnih odluka za kupovinu i prodaju energije.
Kako kažu, razlike u podacima o količinama električne energije u pasusima 4. i 6. iz Saopštenja Saveta za borbu protiv korupcije o Izveštaju o trgovini električnom energijom nastale su usled netačnog tumačenja podataka iz tabela koje je dostavilo Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije, Javno preduzeće Elektromreža Srbijei Uprava carina, zato što se brojke u tabelama ne odnose na iste pojmove. Zbog toga su i brojke o izvozu i uvozu sasvim različite. Direktnim poređenjem ovih brojki nije moguće uraditi tačnu analizu i zato izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije nije tačan.
EPS ukazuje da tvrdnja Saveta da se podaci EPS-a i EMS-a ne slažu posledica toga što podaci EMS-a sadrže pored podataka o prekograničnom uvozu i izvozu i podatke o količinama koje je JP EPS uvezao i izvezao po Dugoročnim Ugovorima o Poslovno -Tehničkoj Saradnji (DPTS) sa Elektroprivredama Crne Gore i Republike Srpske koji nisu komercijalnog već tehničkog karaktera.
