Tržište električne energije u Republici Srbiji posle druge faze liberalizacije

Sažetak

Usvajanjem Zakona o energetici 2004. godine, realno je započeto sa reformama elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji, koje imaju za cilj uspostavljanje liberalizovanog tržišta električne energije. Sledećim Zakonom o energetici, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci ka liberalizaciji i uspostavljanju ovog tržišta i vrši harmonizacija i približavanje ka regulatornom i institucionalnom okviru Evropske Unije. Početkom 2013. godine, uz uspostavljen model tržišta na veliko, kreće se u postepeno uspostavljanje modela tržišta na malo, pa se od 1. januara 2013. godine ukida pravo na javno snabdevanje svim kupcima koji pristupaju prenosnom sistemu, i na taj način se realno započinje sa funkcionisanjem jednog segmenta tržišta na malo. Time se otpočelo sa tzv. prvom fazom liberalizacije tržišta u smislu člana 206. važećeg Zakona o energetici, a u skladu sa pomenutim članom, od 1. januara 2014. godine otpočelo se i sa drugom fazom, koja podrazumeva pravo na javno snabdevanje samo za male kupce i domaćinstva. Stoga se u ovom tekstu preispituju do sada sprovedene aktivnosti na liberalizaciji tržišta električe energije i daje ocena u pogledu prve i druge faze liberalizacije.

Važećim Zakonom je predviđena i treća faza liberalizacije, koja bi trebalo da otpočne od 1. januara 2015. godine, a trenutno je u pripremi i novi zakon o energetici, po čijem bi se predlogu rok iz sada važećeg Zakona pomerio na 1. juli 2014. godine. U skladu sa predlogom novog Zakona svi kupci bi imali mogućnost izbora snabdevača, a pravo na javno snabdevanje bi mogli da ostvare samo domaćinstva i mali kupci (čija je potrošnja manja od 30.000 kWh godišnje). Imajući prethodno navedeno u vidu, u članku se dalje analiziraju i pitanja koja se nameću pred sprovođenje ove, konačne faze liberalizacije.

Na kraju, u tekstu se analiziraju najvažnije aktivnosti koje očekuju sve relevantne činioce, u prvom redu Vladu Republike Srbije, potom resorno Ministarstvo, Agenciju za energetiku RS kao i privredne subjekte, „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromreže Srbije“, u cilju pripreme tržišta za treću, konačnu fazu liberalizacije i ostvarenja uslova za njeno uspešno okončanje.

Uvod

Liberalizacija tržišta električne energije u globalnim razmerama je proces koji je započet pre više od tri decenije i koji još nije okončan. Ovaj proces još uvek nije u potpunosti zaživeo u zemljama regiona, što se odnosi i na Republiku Srbiju. Može se reći da se i u zemljama gde je ovaj proces nominalno okončan uspostavljeno tržište električe energij u svom funkcionisanju i dalje suočava sa određenim problemima, koji su izazvani kako promenama sa političkog i ekonomskog aspekta, tako i sa aspekta tehničkog i tehnološkog razvoja. Inicijalna ideja liberalizacije tržišta električne energije je bila da se, u skladu sa teorijskim modelom perfektnog konkurentskog tržišta, kroz povećanje efikasnosti dođe do smanjenja cene električne energije. Zagovornici ove ideje su često povlačili paralelu sa sprovedenom liberalizacijom u telekomunikacionom sektoru, gde je uvođenje konkurencije zaista dovelo do unapređenja kvaliteta usluga i smanjenja njihovih cena. Iako na prvi pogled slični, prvenstveno u pogledu infrastrukture mreže, telekomunikacioni i elektroenergetski sektor imaju bitnu razliku - u tome što se telekomunikacioni sektor bavi samo pružanjem usluga, dok elektroenergetski sektor pored pružanja usluge prenosa i distribucije ima i segment proizvodnje električne energije. Stoga je proces liberalizacije tržišta električne energije morao da prati i proces razdvajanja delatnosti. Kako prenos i distribucija električne energije imaju karakteristike prirodnog monopola u ove dve delatnosti nije imalo smisla uvoditi konkurenciju, pa su ostale kao regulisana delatnost, dok se u sklopu procesa liberalizacije u segmente proizvodnje i snabdevanja električnom energijom uvodi konkurencija.

Imajući u vidu da je elektroprivredni sektor pre početka liberalizacije bio organizovan kao vertikalno i horizontalno integrisan monopol, vrlo često u državnom vlasništvu, bilo je potrebno sprovesti čitav niz koraka da bi se realizovao proces liberalizacije. Ti koraci su: vertikalno razdvajanje proizvodnje, prenosa, distribucije i snabdevanja krajnjih kupaca, horizontalno razdvajanje proizvodnje i snabdevanja, formiranje nezavisnog regulatornog tela i regulisanje tzv. „mrežnih“ delatnosti (delatnosti u okviru kojih se pruža usluga pristupa električnoj mreži prenosnog, odnosno distributivnog sistema), uvođenje konkurencije u segment proizvodnje i snabdevanja i kreiranje tržišta veleprodaje i maloprodaje. Razdvajanje proizvodnje i snabdevanja od „mrežnih“ delatnosti u postupku liberalizacije je vršeno kroz nekoliko različitih oblika i to: kroz funkcionalno izdvajanje, razdvajanje računovodstvenih računa, pravno razdvajanje i razdvajanje vlasništva, koje na kraju i predstavlja krajnji cilj restrukturiranja.

Proces liberalizacije tržišta se uglavnom odvijao postupno, tako što se od početnog modela organizacije tržišta električne energije, kao vertikalno i horizontalno integrisanog monopola, u fazama kretao preko modela jednog kupca (gde se uvodi konkurencija u proizvodnji električne energije) ka tržišnim modelima: modelu tržišta na veliko (uvođenje konkurencije u veleprodajnom segmentu) i modelu tržišta na malo (uvođenje konkurencije u maloprodajnom segmentu), gde slobodu izbora imaju svi krajnji kupci.

Liberalizacija tržišta električne energije u Evropskoj Uniji

Liberalizacija tržišta električne energije u zemljama članicama Evropske Unije je formalno započeta 1996. godine usvajanjem Direktive EU 96/92 za stvaranje unutrašnjeg tržišta električne energije. Ovom Direktivom uvodi se model organizacije tržišta, kao model jednog kupca, započinje se sa regulisanjem delatnosti prenosa i distribucije, uvodi se pojam kvalifikovanog kupca, koji je određen kao svaki kupac koji kupuje energiju za sopstvene potrebe i može slobodno birati svog snabdevača električnom energijom. Takođe, ova Direktiva uvodi obavezu računovodstvenog odvajanja između prenosa i distribucije, kao i obavezu odvajanja računa za snabdevanje od prenosa i distribucije. U cilju daljeg ubrzanja procesa liberalizacije i uspostavljanja potpuno otvorenog unutrašnjeg tržišta električne energije 2003. godine je usvojena nova Direktiva 2003/54, koja utvrđuje pravila koja se odnose na funkcionisanje i organizaciju elektroenergetskog sektora i uvodi obaveze:

- slobodnog pristupa mreži, koji ne sme biti diskriminatoran i mora biti transparentan i po ekonomski opravdanoj ceni;

- zakonskog odvajanja pravnih lica za prenos i distribuciju u slučaju vertikalno integrisanih preduzeća;

- pravnog razdvajanja prenosa i distribucije od delatnosti proizvodnje i snabdevanja;

- omogućuje slobodan ulazak u segment proizvodnje električne energije i

- uspostavljanja nezavisnog regulatornog tela zaduženog za primenu regulative.

Iako se Direktivom 2003/54 insistiralo na restruktuiranju vertikalno integrisanih kompanija i uspostavljanju i jačanju uloge nezavisnih regulatornih tela to se nije u potpunosti desilo, tako da su u pojedinim zemljama članicama i dalje postojali problemi u uspostavljanju tržišta električne energije pod jednakim uslovima za sve kupce, bez diskriminacije u pristupu mreži i dovođenja u nepovoljniji položaj. Takođe je uočeno da u zemljama članicama ne postoji usaglašen nivo efikasnog regulatornog nadzora.

Zbog toga je usledilo usvajanje Direktive 2009/72, kojom je opozvana Direktiva 2003/54, Uredbe 713/2009, koja se odnosi na osnivanje Agencije za saradnju energetskih regulatora i Uredbe 714/2009, koja se odnosi na uslove za pristup mreži za prekograničnu razmenu električne energije.

Svi prethodni dokumenti čine tzv. „treći energetski paket“ Evropske Unije, koji je u primeni od marta 2011. godine i čiji je cilj bio da se obezbedi: efektivnije razdvajanje prenosne mreže u smislu vlasničkog razdvajanja, kooperacija operatora prenosne mreže i razvoj usaglašenih pravila za pristup i korišćenje prenosne mreže, formiranje evropske regulatorne agencije u cilju koordinacije nacionalnih regulatora i usaglašavanja nivoa regulatornog nadzora, davanje većih ovlašćenja nacionalnim regulatorima, naročito u segmentu nadgledanja i kontrole tržišta i adekvatna zaštita potrošača od zloupotreba monopolskog položaja.

Kroz proces liberalizacije tržišta električne energije su prošle sve države članice Evropske Unije, tako da se u svim tim zemljama došlo do modela tržišta na malo, odnosno, uvedena je konkurencija u maloprodajnom segmentu snabdevanja električnom energijom, tako da slobodu izbora imaju svi krajnji kupci.

Liberalizacija tržišta električnom energijom u Republici Srbiji

Istorijski gledano, za početak procesa liberalizacije tržišta električne energije u Republici Srbiji može se uzeti datum kada je tadašnja SRJ, u čijem sastavu je bila Republika Srbija, pristupila potpisivanju „Deklaracije o namerama o osnivanju konkurentnog regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi“ i „Memoranduma o razumevanju o osnivanju konkurentnog regionalnog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi“, 23. maja 2001. godine. Potom je 2002. godine usledilo potpisivanje „Memoranduma o razumevanju o regionalnom tržištu električne energije u jugoistočnoj Evropi i njegovom uključivanju u unutrašnje tržište električne energije EU“, čime je iskazana politička volja za sprovođenjem zakonskih, institucionalnih i strukturnih promena, koje su zasnovane na Direktivi 96/92. Nedugo zatim 2003. godine je potpisana i inovirana verzija Memoranduma koja je uključila i Direktivu 2003/54, kao i druge direktive EU iz oblasti zaštite životne sredine. Važno je naglasiti da oba pomenuta memoranduma nisu bila pravno obavezujuća, već su izražavala političku volju potpisnika.

Posle iskazivanja političke volje, 2004. godine je i realno započeta reforma elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji: usvajanjem Zakona o energetici i Strategije razvoja energetike, kojom su definisani ključni pravci nacionalne energetske politike do 2015. godine. Zakonom o energetici iz jula 2004. godine započinje se sa procesom liberalizacije i deregulacije tržišta električnom energijom kroz:

- uspostavljanje pravnog osnova za osnivanje regulatornog tela, u čijoj je nadležnosti regulacija energetskih subjekata i razvoj tržišta;

- uvođenje regulisanog pristupa treće strane električnoj mreži;

- postavljanje osnova za sprovođenje računovodstvenog i drugih oblika razdvajanja energetskih delatnosti i

- uvođenje kategorije kvalifikovanih kupaca, koji imaju mogućnost da izaberu snabdevača električnom energijom.

Po donošenju Zakona slede i konkretni koraci, tako da se u julu 2005. godine osniva Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS), kao nezavisno regulatorno telo, sa zadatkom stvaranja stabilnog regulatornog okvira za razvoj energetskog sektora. Istovremeno sa formiranjem AERS-a, u julu 2005. godine vrši se i prvo razdvajanje delatnosti, što kao rezultat ima formiranje dva nezavisna pravna subjekta, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (JP EPS), u okviru koga se obavlja delatnost proizvodnje, trgovine i distribucije električne energije i Javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ (JP EMS), koje se bavi delatnošću prenosa električne energije. Kao nacionalni operator prenosnog sistema, JP EMS je zadužen za prenos i upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta električne energije i odgovorno je za dodelu prava na korišćenje raspoloživih prenosnih kapaciteta na interkonektivnim vezama Republike Srbije sa susednim državama.

Godinu dana kasnije, u julu 2006. godine, Srbija ratifikuje Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, čime formalno postaje deo povezanog evropskog energetskog tržišta i međunarodno-pravno se obavezuje na sprovođenje zakonskih, institucionalnih i strukturnih promena koje su zasnovane na direktivama Evropske Unije.

Sledećim Zakonom o energetici, koji je usvojen u avgustu 2011. godine, čine se dalji koraci ka liberalizaciji i uspostavljanju tržišta električne energije u Republici Srbiji i vrši harmonizacija i približavanje ka regulatornom i institucionalnom okviru Evropske Unije. Vlada Republike Srbije u toku 2012. godine usvaja i polazne osnove za reorganizaciju JP EPS, čime se uz Zakon o energetici stvaraju pretpostavke za njenu dalju reorganizaciju, koja treba da omogući i odgovarajuće uslove za dalju liberalizaciju tržišta električne energije.

U toku 2012. i 2013. godine, nastavlja se sa razdvajanjem delatnosti i JP EPS započinje proces razdvajanja delatnosti snabdevanja električnom energijom od delatnosti distribucije električne energije. Ovo dovodi do osnivanja privrednog društva „EPS Snabdevanje“, koje posluje u okviru JP EPS. „EPS Snabdevanju“ je, pored komercijalnog snabdevanja, Vlada RS poverila i delatnost javnog snabdevanja. „EPS Snabdevanje“ je jedinstveno privredno društvo na nivou Srbije, čime je omogućeno da svi kupci koji imaju pravo na javno snabdevanje (domaćinstva i mali kupci) imaju jedinstvenu i istu cenu električne energije po tarifnim elementima, bez obzira na kom delu teritorije RS se nalaze.

Početkom 2013. godine, uz uspostavljen model tržišta na veliko, kreće se u postepeno uspostavljanje modela tržišta na malo, pa se Zakonom od 1. januara 2013. godine ukida pravo na javno snabdevanje svim kupcima koji pristupaju prenosnom sistemu, i na taj način se, realno, započinje sa funkcionisanjem jednog segmenta tržišta na malo. Iako je reč o simboličnom broju krajnjih kupaca (23 kupca na 110 kV naponskom nivou), time se otpočelo sa tzv. prvom fazom liberalizacije tržišta u smislu člana 206. važećeg Zakona o energetici, a u skladu sa pomenutim članom, od 1. januara 2014. godine otpočelo se i sa drugom fazom, koja podrazumeva pravo na javno snabdevanje samo za male kupce i domaćinstva. Važećim Zakonom je predviđena i treća faza liberalizacije, koja bi trebalo da otpočne od 1. januara 2015. godine, tako da bi pravo na javno snabdevanje imala samo domaćinstva. Trenutno je u pripremi novi zakon o energetici, po čijem bi se predlogu, ako se Zakon ubrzo usvoji, rok iz sada važećeg Zakona pomerio na 1. juli 2014. godine. U skladu sa predlogom novog zakona, svi kupci bi imali mogućnost izbora snabdevača, a pravo na javno snabdevanje bi mogli da ostvare samo domaćinstva i mali kupci (čija je potrošnja manja od 30.000 kWh godišnje).

Planirani bilans za 2014. godinu po segmentima tržišta, segmentacija kupaca koji su izašli na tržište i cene električne energije

Na osnovu usvojenog planiranog elektroenergetskog bilansa za 2014. godinu, sačinjenog prema ostvarenoj potrošnji u prethodnom periodu, u Republici Srbiji se za 2014. godinu predviđa ukupna potrošnja električne energije u iznosu od 35.428 GWh na godišnjem nivou. Potrošnja električne energije po kategorijama potrošnje je prikazana tabelom 1. i grafikonom 1. 

 Tabela 1. Planirani elektroenergetski bilans za 2014. godinu u RS
Grafikon 1. Procentualna raspodela EEP prema tabeli 1.

Na slobodnom tržištu u 2014. godini se planira potrošnja od 8.299 GWh, od čega bi 1.870 GWh bilo isporučeno kupcima na 110 kV naponskom nivou, dok bi ostatak od 6.429 GWh bio isporučen preko nižih naponskih nivoa. Kako JP EMS energiju za pokriće svojih gubitaka u iznosu od 1.098 GWh, takođe, kupuje na tržištu, volumen slobodnog tržišta u Republici Srbiji na planiranom godišnjem nivou za 2014. godinu iznosi 9.397 GWh, ili 26% ukupno planirane godišnje potrošnje.

Raspodela količina planirane isporuke električne energije, prema regionima koje pokrivaju privredna društva za distribuciju električne energije: „Elektrovojvodina“ (EV), „Elektrodistribucija Beograd“ (EDB), „Elektrosrbija“ (ES), „Jugoistok“ (JI) i „Centar“ (CT), su prikazana grafikonom 2.

Grafikon 2. Raspodela količina planirane isporuke električne energije, prema privrednim društvima za distribuciju električne energije

Kao što je već rečeno, od 1. januara 2013. godine na slobodnom tržištu se nalazi 23 kupca, koji energiju preuzimaju na 110 kV nivou i čija je planirana godišnja potrošnja u 2014. godini na nivou 1.870 GWh. Ovi kupci su u januaru 2014. godine preuzeli oko 140 GWh, što je oko 7,5% ukupno planirane energije na godišnjem nivou.

U skladu sa važećim Zakonom, od 1. januara 2014. godine obavezu izbora snabdevača električnom energijom, bez prava na javno snabdevanje, imaju sva pravna lica i preduzetnici koji imaju više od 50 zaposlenih, prihod veći od 10 miliona evra na godišnjem nivou i čiji su objekti priključeni na naponski nivo veći od 1 kV. U skladu sa prethodnim uslovima, na ostalom segmentu slobodnog tržišta, gde je u 2014. godini planirana godišnja potrošnja od 6.429 GWh, na srednjem naponu (naponski nivoi 35 kV, 10 (20) kV) i niskom naponu je prepoznato 3.278 kupaca sa ukupno 35.891 mernim mestom na svim naponskim nivoima.

Ovi kupci su u januaru 2014. godine, zajedno sa kupcima na 110 kV naponskom nivou, preuzeli ukupno 706 GWh. Bez kupaca na visokom naponu, kupci koji su po prvi put izašli na tržište od 1. januara 2014. godine, su u toku januara 2014. godine preuzeli ukupno 566 GWh električne energije, što je oko 8,8% planirane godišnje potrošnje električne energije u ovom segmentu. Od prethodno navedene količine kupci koji su izabrali snabdevača su preuzeli 426,9 GWh, odnosno 75,4 % od ukupno preuzete električne energije u januaru, dok su kupci na rezervnom snabdevanju preuzeli 139,1 GWh, odnosno preostalih 24,6 % od ukupno preuzete električne energije u prvom mesecu 2014. godine (bez kupaca na visokom naponu).

Prema podacima po izvršenom obračunu za januar 2014. godine komercijalne ugovore je potpisalo 2.302 kupaca sa 22.976 mernih mesta, dok je na rezervnom snabdevanju bilo 976 kupaca sa 12.915 mernih mesta. Struktura mernih mesta i struktura januarske potrošnje, po naponskim nivoima, je data tabelom 2 i grafikonima 3. i 4.

Tabela 2. Struktura mernih mesta i struktura januarske potrošnje, po naponskim nivoima, za kupce koji su izgubili pravo na javno snabdevanje od 1. januara 2014. godine

Grafikon 3 i 4. Struktura januarske potrošnje, po naponskim nivoima, za kupce koji su izgubili pravo na javno snabdevanje od 1. januara 2014. godine

Imajući u vidu da JP EPS i „EPS Snabdevanje“ snose značajan deo odgovornosti da se pri uspostavljanju tržišta električne energije izbegnu poremećaji u snabdevanju, kao i činjenicu da JP EPS električnu energiju za celokupan segment koji izlazi na tržište može da obezbedi iz sopstvene proizvodnje, „EPS Snabdevanje“ je u skladu sa tim nudilo isključivo ugovore sa potpunim snabdevanjem. Što se tiče cene električne energije, „EPS Snabdevanje“ se u poslovnoj politici cena električne energije vodilo važećim cenama na okolnim berzama, prilagođenim za vremenski horizont ugovora od godinu dana, količinom električne energije koja se ugovara kao i aktuelnom ponudom na domaćem tržištu. „EPS Snabdevanje“ je, prvenstveno nižom cenom električne energije i nižim troškovima balansiranja u odnosu na konkurenciju, koju čini više od pedeset registrovanih snabdevača električnom energijom u Srbiji, ugovorilo skoro celokupnu potrošnju u segmentu otvorenog tržišta. Srednja vrednost jedinstvene cene električne energije, koja je postignuta u segmentu komercijalnog snabdevanja je 44,35 €/MWh, što je, imajući u vidu da je reč o maloprodajnoj ceni, u skladu sa postignutim cenama na evropskim berzama. Navedimo primer mađarske berze (HUPX) gde se cena električne energije za godišnje isporuke u 2014. godini u trenutku ugovaranja (decembar 2013. godine) kretala na nivou od oko 44 €/MWh. Postignuta cena u segmentu komercijalnog snabdevanja je oko 24% veća u odnosu na srednju vrednost cene električne energije koju su kupci iz ovog segmenta imali dok su koristili pravo na javno snabdevanje.

Posmatrajući berze električne energije u okruženju i Evropi, cene električne energije za metod trgovanja „dan unapred“ su u toku 2013. godine doživele dalji pad. Uzevši za primer nemačku berzu, na kojoj je ukupan godišnji obim trgovanja za „dan unapred“ u 2013. godini bio 9,3 milijarde evra, srednja godišnja cena za 2013. godinu („bazna“ vrednost 37,85 €/MWh, vršna vrednost 42,45 €/MWh) je bila na istorijskom minimumu u odnosu na prethodni desetogodišnji period (grafikon 5.) i u odnosu na 2008. godinu bila na skoro polovini postignute vrednosti u toj godini. Posmatranu godinu su karakterisale najniže srednje vrednosti cene električne energije u junu 2013. godine, kada je na nemačkoj berzi ta cena bila 28,28 €/MWh, nasuprot najvećoj ceni koja je postignuta u februaru mesecu u iznosu od 44,95 €/MWh. Ono što je još karakteristično za prethodnu godinu je to da su satne vrednosti cene električne energije dostizale i negativne vrednosti, pa je tako satna cena na nemačkoj berzi bila negativna 48 sati, 23 sati je bila na nuli i 326 sati ispod vrednosti od 10 €/MWh.

Grafikon 5. Godišnje srednje vrednosti cene električne energije za metod trgovanja „dan unapred“ – bazna i vršna vrednost u evrima po megavatčasu na nemačkoj berzi (izvor podataka: „EEH“)

Otvaranje tržišta električne energije za kupce koji su izgubili pravo na javno snabdevanje je dovelo do povećanja iznosa računa koji će ti kupci u buduće plaćati. U nameri da se odredi visina povećanja iznosa računa za električnu energiju izvršeno je poređenje za sve kupce na segmentu komercijalnog i rezervnog snabdevanja, tako što je izvršeno upoređivanje aktuelnog obračuna za januar 2014. godine sa obračunom koji bi se za iste količine i strukturu utrošene električne energije imao po cenama za javno snabdevanje, koje su za ove kupce važile do 1 januara 2013. godine, i to za svakog kupca ponaosob. Imajući u vidu da povećanje iznosa računa nije jednoznačno za sve kupce i da zavisi od strukture potrošnje svakog kupca, srednja vrednost povećanja je 17,71% u segmentu komercijalnog snabdevanja, dok je u segmentu rezervnog snabdevanja došlo do povećanja iznosa računa u proseku za 37,49%, u odnosu na račune koji bi se imali da tržište za ove kupce nije otvoreno.

Osvrt na drugu fazu liberalizacije, uočeni problemi i mere koje su preduzete za njihovo rešavanje

U postupku priprema za drugu fazu liberalizacije, u junu 2013. godine Direkcija za distribuciju električne energije JP EPS je započela aktivnosti na prepoznavanju kupaca koji ispunjavaju odredbe važećeg Zakona koje, da podsetimo, propisuju obavezu izbora snabdevača električnom energijom, bez prava na javno snabdevanje, za sva pravna lica i preduzetnike koji imaju više od 50 zaposlenih, prihod veći od 10 miliona evra na godišnjem nivou i čiji su objekti priključeni na naponski nivo veći od 1 kV. Stoga je u saradnji sa Agencijom za privredne registre Republike Srbije (APR RS), a na osnovu godišnjih izveštaja za 2012. godinu, formiran inicijalni spisak privrednih subjekata koji imaju obavezu izbora snabdevača električnom energijom. Potom su otpočete aktivnosti na obaveštavanju ovih kupaca, kako bi se svi budući učesnici na tržištu pripremili za novi način u pogledu snabdevanja električnom energijom. JP EPS i privredna društva za distribuciju električne energije su u više navrata izvršili pojedinačno obaveštavanje svakog kupca koji izlazi na tržište, slanjem pisanog obaveštenja. Takođe, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije (PKS), AERS i JP EMS, izvršena je edukacija svih privrednih subjekata kroz prezentacije, koje su održane u svim regionalnim centrima PKS kao i u Beogradu.

Osim navedenih aktivnosti koje su bile usmerene direktno na kupce, u procesu priprema za drugu fazu liberalizacije preduzet je čitav niz aktivnosti, od kojih su najvažnije: uspostavljanje registra balansne odgovornosti po privrednim društvima za distribuciju električne energije, određivanje uzorka, akvizicija pojedinačnih profila potrošnje i na bazi sprovedenog istraživanja, definisanje dijagrama profila opterećenja za svaku klasu kupaca u zavisnosti od njihovih karakteristika, vrste dana (radni/neradni) i godišnjeg doba. Po definisanju navedenih dijagrama, isti su ušli kao dopuna pravila o radu distributivnih sistema i usvojeni od strane regulatora (AERS).

U sklopu aktivnosti na pripremi druge faze liberalizacije, kao jedna od veoma važnih tema su se nametnule i cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije, koje se za svako privredno društvo za distribuciju električne energije ponaosob, određuju u skladu sa „Metodologijom za određivanje cena pristupa sistemu za distribuciju električne energije“ („Službeni glasnik RS“, 105/12). Navedenom metodologijom se određuju uslovi i način utvrđivanja maksimalno odobrenog prihoda (MOP), kriterijumi i pravila za raspodelu tog prihoda, tarifni elementi i tarife za obračun cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije i način njihovog izračunavanja. Imajući u vidu da se Metodologija bazira na mehanizmu kontrole cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije primenom metode regulacije „troškovi plus“, kao i činjenicu da se privredna društva među sobom razlikuju u pogledu veličine, svojih karakteristika, strukture potrošnje električne energije jasno je da će se i cene pristupa sistemu za distribuciju električne energije razlikovati između pojedinih privrednih društava. Ako pogledamo uporedni prikaz tarifa, prema važećim cenovnicima privrednih društava za distribuciju električne energije, vidi se da su tarife u „Elektrovojvodini“ i „Elektrodistribuciji Beograd“ slične i niže u odnosu na tarife u ostala tri privredna društva („Elektrosrbija“, „Jugoistok“ i „Centar“), čije tarife predstavljaju drugu sličnu grupaciju cena. Relativni odnosi, pri čemu je kao bazna uzeta najniža cena, su prikazani narednom tabelom.

Tabela 3. Relativni odnosi između tarifa po pojedinim privrednim društvima za distribuciju električne energije i jedinstvene tarife po Uredbi (tarifa koju bi imao jedan operator distributivnog sistema)

Razlike u tarifama po pojedinim privrednim društvima za distribuciju električne energije imale bi za posledicu činjenicu da će za kupce u ostatku Srbije, račun (u zavisnosti od konkretnih karakteristika potrošnje) biti veći od nekoliko procenata pa čak do trećine za istu količinu utrošene električne energije i strukturu potrošnje u pogledu elemenata za obračun, u odnosu na korisnike u Vojvodini i Beogradu. Ovo bi dalje kod kupaca koji su izgubili pravo na javno snabdevanje i izašli na tržište izazvalo nezadovoljstvo iz razloga što ta povećanja nisu ravnopravna prema svim kupcima na teritoriji RS i kupci u zapadnoj, centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji, bi bili diskriminisani u odnosu na kupce u Vojvodini i Beogradu, zbog većeg povećanja iznosa računa za utrošenu električnu energiju. Takođe, gore navedeno bi osim nezadovoljstva postojećih kupaca svakako izazvalo i posledice po razvoj regiona, u smislu novih kupaca. Naime, nižim cenama usluga pristupa sistemu za distribuciju električne energije u Vojvodini i Beogradu stimulisalo bi se ulaganje u izgradnju novih industrijskih kapaciteta u ovim regionima, a sa druge strane bi se obeshrabrilo ulaganje u privredni razvoj manje razvijenih i nerazvijenih regiona u ostatku Srbije.

Kao rešenje gore navedenog problema prirodno se nameće potreba za spajanjem postojećih privrednih društava za distribuciju električne energije u jedno jedinstveno privredno društvo. Naime, u do sada sprovedenim aktivnostima na istraživanju adekvatnog modela funkcionisanja operatora sistema, došlo se do nedvosmislenih zaključaka da je model uspostavljanja rada jednog operatora distributivnog sistema u Srbiji, umesto dosadašnjih pet, superiorniji sa većine aspekata. Jedan od najvažnijih aspekata je upravo ravnopravnost u pogledu tarifa na celoj teritoriji Srbije, a potom sledi mogućnost smanjenja tarifa usled većeg potencijala za smanjenje troškova poslovanja, što je od interesa celokupne društvene zajednice. Takođe, nipošto ne treba zanemariti i činjenicu da je imajući u vidu da su sva privredna društva za distribuciju električne energije u potpunom vlasništvu države, Srbija u prednosti, jer može da izvrši centralizaciju i da spajanjem sadašnjih pet distributivnih preduzeća formira jednog operatora sistema za područje cele Srbije.

Kako do formiranja jednog operatora distributivnog sistema do kraja 2013. godine nije došlo, Vlada RS je u cilju rešavanja porblema nejednakih tarifa bila prinuđena da reaguje „Uredbom o načinu i uslovima određivanja ujednačenih cena pristupa distributivnom sistemu u uslovima otvaranja tržišta električne energije“ koja je doneta pred kraj 2013. godine i primenjuje se od 1. januara do 30. juna 2014. godine. Ovom Uredbom propisane su jedinstvene tarife za pristup distributivnom sistemu za sve kupce koji su izgubili pravo na javno snabdevanje i izašli na tržište električnom energijom. Cene u Uredbi su određene na osnovu važeće Metodologije u onom iznosu kakve bi bile u slučaju postojanja jednog operatora distributivnog sistema umesto sadašnjih pet. Relativni odnos ove tarife u odnosu na važeće tarife privrednih društava je, takođe, prikazan (tabelom 3). JP EPS je ovom Uredbom zadužen za preraspodelu sredstava između zavisnih privrednih društava za distribuciju električne energije na način tako da svakom privrednom društvu pripadne deo sredstava obračunat u skladu sa njihovim važećim cenovnicima.

Drugi značajan problem koji se nametnuo po otvaranju tržišta električne energije, a gde je bila potrebna intervencija Vlade Republike Srbije je činjenica da veoma veliki broj privrednih subjekata u državnom vlasništvu nije bio u mogućnosti da na vreme sprovede postupke javne nabavke električne energije za svoje potrebe u 2014. godini. Naime, kada su početkom 2013. godine ovi subjekti donosili plan poslovanja a sa njim u vezi i plan nabavki nisu predvideli poziciju za nabavku električne energije, te nisu bili u mogućnosti da na vreme, u zadnjem kvartalu 2013. godine, raspišu javnu nabavku za električnu energiju. Stoga su se ovi privredni subjekti, u skladu sa Zakonom od 1 januara 2014. godine, našli na rezervnom snabdevanju, na koje imaju pravo do 60 dana i čija cena (59,90 €/MWh) je za trećinu veća od postignute prosečne cene električne energije na tržištu. Na rezervnom snabdevanju su se sa druge strane našli i privredni subjekti koji su u postupku restruktuiranja ili stečaja koj takođ nisu imali mogućnost da odaberu snabdevač jer nijedan snabdevač nije zainteresovan da ih snabdeva, budući da nisu u mogućnosti da ponude bilo kakav instrument obezbeđenja. Stoga je Vlada RS bila primorana po drugi put da interveniše, tako što je početkom marta 2014. godine donet Zaključak Vlade.

Ovim Zaključkom, Vlada se saglasila da Privredno društvo „EPS Snabdevanje“ d.o.o. koje je Rešenjem određeno za snabdevača koji će obavljati rezervno snabdevanje krajnjih kupaca, privremeno nastavi sa rezervnim snabdevanjem kupaca koji nisu izabrali snabdevača i to: korisnicima javnih sredstava u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, koji su započeli postupak nabavke dobara – električne energije, a koji se ne može okončati do 1. marta 2014. godine, a najkasnije do okončanja postupka javne nabavke i privrednim subjektima koji su u postupku restrukturiranja odnosno stečaja, saglasno propisima o privatizaciji, odnosno stečaju, a najkasnije do 30. juna 2014. godine.

Predstojeća treća faza liberalizacije tržišta električnom energijom – pitanja i projekcije

Kao što je već rečeno, važećim Zakonom je predviđena i treća faza liberalizacije tržišta koja bi trebalo da otpočne od 1. januara 2015. godine, gde bi pravo na javno snabdevanje imala samo domaćinstva. Takođe, aktuelan predlog novog Zakona o energetici rok iz sada važećeg Zakona, pod uslovom da se ubrzo usvoji, pomera na 1. jul 2014. godine, pri čemu bi svi kupci imali mogućnost izbora snabdevača, a pravo na javno snabdevanje bi mogli da ostvare samo domaćinstva i mali kupci (čija je potrošnja manja od 30.000 kWh godišnje).

Jedno od najvažnijih pitanja koje se često postavlja u vezi sa trećom fazom liberalizacije tržišta jeste pokušaj povlačenja analogije sa drugom fazom liberalizacije. Naime, svi kupci na niskom naponu koji ne spadaju u grupu domaćinstava i malih kupaca, a koji nisu ispunjavali uslove iz Zakona u pogledu prihoda i broja zaposlenih, u trećoj fazi će, takođe, morati da izaberu snabdevača i izgubiti pravo na javno snabdevanje. Ipak ono što je važno primetiti je da domaćinstvima i malim kupcima (čija je potrošnja manja od 30.000 kilovatčasova) ostaje pravo na javno snabdevanje i uz to pravo stiču i pravo da izaberu svog snabdevača. Dakle, za razliku od sadašnje situacije, gde nemaju pravo na izbor, već su obavezni da se snabdevaju električnom energijom putem javnog snabdevanja, odnosno moraju da budu kupci „EPS Snabdevanja“, kome je država poverila ulogu javnog snabdevača, po završetku treće faze liberalizacije pored tog prava pridružuje im se i pravo na izbor drugog snabdevača.

Sama činjenica da će domaćinstva i mali kupci dobiti mogućnost izbora snabdevača je jako važna sa stanovišta formiranja tržišta električnom energijom na malo, čime je praktično konkurencija uvedena u svim segmentima. Ipak, da li će uvođenje konkurencije u svim segmentima nešto promeniti na tržištu za domaćinstva i male kupce? Za razliku od drugih zemalja gde je ovaj korak u liberalizaciji doneo niže cene za domaćinstva, u Srbiji to neće biti slučaj za najširi krug domaćinstava, iz prostog razloga što je cena električne energije ispod tržišne cene. Ovo je posledica činjenice da se cena električne energije za javno snabdevanje reguliše zakonskim i podzakonskim aktima, te da kao takva (regulisana) nije izložena zakonima tržišta, već predstavlja instrument u rukama socijalne politike. Stoga je u prethodnom periodu cena energije za javno snabdevanje bila niža u odnosu na cenu koja se ostvaruje na otvorenim tržištima zemalja u okruženju. Ovakav trend treba očekivati i u narednom periodu, ali je sigurno da će u skladu sa rastom standarda stanovništva u Srbiji i cena energije za javno snabdevanje takođe rasti, tako da u budućnosti možemo očekivati njeno izjednačenje sa cenom energije na tržištu. Prosečne cene električne energije u zemljama u okruženju su prikazane grafikonom 6.

Grafikon 6. Prosečne cene električne energije (sa uračunatom „mrežarinom“) u 2013. godini u zemljama u okruženju za domaćinstva (izvor podataka: „Eurostat“)

Takođe, kao ilustracija, tabela broj 4. daje uporedni prikaz cena električne energije za domaćinstva u susednoj Hrvatskoj i kod nas. U tabeli su upoređene vrednosti cena po kilovatčasu sa uračunatom tarifom za pristup distributivnom sistemu, za javno snabdevanje koje u Hrvatskoj vrši Hrvatski operator distributivnog sistema, i tri paketa koji se nude domaćinstvima od strane vodećih snabdevača, i cene iz cenovnika za javno snabevanje „EPS Snabdevanja“ za zelenu, plavu i crvenu zonu.

Tabela 4. Uporedni prikaz cena električne energije (sa uračunatom „mrežarinom“) za domaćinstva u Hrvatskoj i Srbiji

Za razliku od drugih zemalja EU, gde su se nacionalni snabdevači kojima je poverena uloga javnog snabdevanja trudili da u zakonske propise implementiraju što širi krug kupaca koji će imati pravo na javno snabdevanje, budući da su cene na javnom snabdevanju više od komercijalnih cena, u Srbiji je situacija dijametralno suprotna; svi napori su uloženi da se svim većim kupcima koji koriste električnu energiju u komercijalne svrhe onemogući pravo na javno snabdevanje, i pravo na javno snabdevanje dodeli samo kupcima iz kategorije domaćinstava i samo onim kupcima koji su u kategoriji „mikro biznisa“, dakle malim radnjama, zanatlijama i preduzetnicima. Zbog toga je i predložena granica od 30.000 kilovatčasova, što u proseku odgovara potrošnji od 2.500 kilovatčasova mesečno.

Jedno od takođe interesantnih pitanja je da li ipak ima prostora za druge snabdevače u segmentu kupaca iz kategorije domaćinstava koji imaju pravo na javno snabdevanje? Odgovor je potvrdan, kako ćemo videti u nastavku, a reč je o segmentu kupaca koji koriste električnu energiju za zagrevanje. Kod ove grupe kupaca koji energiju koriste za zagrevanje, u zavisnosti od vrste merenja, u grejnoj sezoni cene dostižu i čak i premašuju tržišnu vrednost. Stoga će se u narednom delu izvršiti analiza nekoliko karakterističnih slučajeva. Uzeti su slučajevi dvotarifnog kupca koji koristi grejanje na TA peći, kao i grejanje sa električnim kotlovima od 12, 18 i 24 kW električne snage.

Tabela 5. Uporedni prikaz cene energije za domaćinstvo koje se greje upotrebom električne energije prema važećem cenovniku za javno snabdevanje

U prethodnoj tabeli je dat uporedni prikaz iznosa za električnu energiju prema sada važećem cenovniku za javno snabdevanje, koji kupci sa gore opisanom strukturom potrošnje plaćaju javnom snabdevaču. U ovoj studiji slučaja pretpostavićemo da imajući u vidu aktuelne cene električne energije na tržištu, snabdevač, koga ćemo nazvati „Snabdevač H“, formira tarifni paket „jedna cena“ i umesto važećeg „zonskog“ tarifnog sistema, ponudi kupcu energiju po jedinstvenoj ceni za 6,3 din/kWh (što odgovara ceni električne energije od 55 €/MWh) u dnevnoj tarifi (VT) i 3,2 din/kWh (što odgovara ceni električne energije od 28 €/MWh) u noćnoj tarifi (MT). Napomenimo da navedene cene odgovaraju jedinstvenoj ceni od 46 €/MWh, što je veće od postignute srednje cene „EPS Snabdevanja“ za kupce koji su ove godine izašli na tržište (44,35 €/MWh). Na prethodno pretpostavljene cene električne energije dodaćemo i cenu za pristup distributivnom sistemu (popularno nazvanu „mrežarinu“) za svako od 5 privrednih društava, i tako dobijene ukupne vrednosti za pretpostavljenu strukturu potrošnje ćemo u narednoj tabeli uporediti sa izračunatim vrednostima iz prethodne tabele.

Tabela 6. Uporedni prikaz cene energije za domaćinstvo koje se greje upotrebom električne energije prema distributivnim područjima za „Snabdevača H“ i „EPS Snabdevanje“

Iz prethodne tabele se vidi da već pri potrošnji koja je veća od 2.000 kWh mesečno može se sa tržišnim cenama električne energije ponuditi povoljniji iznos računa od iznosa računa za javno snabdevanje po sadašnjem cenovniku i tarifnom sistemu. Takođe, primetne su razlike u cenama između „Elektrovojvodine“ i „Elektrodistribucije Beograd“ nasuprot ostala tri privredna društva za distribuciju električne energije („Elektrosrbija“, „Jugoistok“ i „Centar“), što je posledica različitih cena pristupa distributivnom sistemu. Stoga, ukoliko ne dođe do nekih promena, u ovom segmentu možemo očekivati tržišnu utakmicu po sprovođenju treće faze liberalizacije tržišta električnom energijom, naročito na području Vojvodine i Beograda.

Dakle ako izuzmemo segment domaćinstava koja koriste električnu energiju za grejanje, a koji je neuporedivo manji od segmenta domaćinstava koji ne koriste električnu energiju za grejanje, stoji ocena da se za građane neće ništa značajno promeniti po sprovođenju treće faze liberalizacije. Ta ocena je zbog toga što u ovom trenutku ne možemo očekivati da ijedan snabdevač ponudi cenu ispod cene javnog snabdevanja, jer mu se to, imajući u vidu trenutne tržišne cene, ekonomski ne isplati. Sa druge strane, budući da će tržište biti otvoreno, u trenutku kada se za to steknu uslovi, odnosno cena na javnom snabdevanju dostigne cenu na tržištu, možemo očekivati uključivanje svih većih snabdevača u agresivnu tržišnu utakmicu. U toj utakmici će pokušati da ponude jeftiniju struju, kroz različite povoljnosti i tarifne pakete, dakle nešto slično kao što je sad situacija na tržištu telekomunikacionim uslugama.

Zaključak

U do sada sprovedenim aktivnostima na liberalizaciji tržišta električnom energijom, možemo dati ocenu da su uspešno okončane prva i druga faza liberalizacije. U drugoj fazi liberalizacije, zbog potencijalnih problema na tržištu električnom energijom, Vlada je morala dva puta da interveniše, jednom kroz donošenje Uredbe, a drugi put donošenjem Zaključka. Da bi se tržište pripremilo i za treću, konačnu fazu liberalizacije i ostvarili uslovi za njeno uspešno okončanje, sve relevantne činioce, u prvom redu Vladu RS, potom resorno Ministarstvo, Agenciju za energetiku RS kao i privredne subjekte „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromreže Srbije“, svakog u svom delu, očekuje čitav niz aktivnosti, od kojih su najvažnije formiranje jednog operatora distributivnog sistema, promena tarifnog sistema za javno snabdevanje, završetak restruktuiranja JP „EPS“ i uspostavljanje rada berze električne energije. Svakako najveći i najvažniji je problem nejednakih tarifa za pristup distributivnom sistemu, koji postaje još značajniji izlaskom domaćinstava i malih kupaca na tržište električnom energijom. Iako je privremeno regulisan Uredbom, problem nejednakih tarifa nije eliminisan i neophodno ga je trajno rešiti. Za trajno rešenje ovog problema u narednom periodu mora se pristupiti formiranju jednog operatora distributivnog sistema umesto dosadašnjih pet, jer se iz dosadašnjih razmatranja adekvatnog modela funkcionisanja operatora sistema, došlo do zaključka da je model uspostavljanja rada jednog operatora distributivnog sistema za Republiku Srbiju bolji sa većine aspekata. Do sličnih zaključaka su došle i države koje su nastale iz bivše Jugoslavije, Hrvatska i Slovenija, koje su liberalizovale svoje tržište i obe formirale po jednog operatora distributivnog sistema u državnom vlasništvu.

Drugi problem koji se uočava je i tarifni sistem koji važi za javno snabdevanje i čijim bi se potencijalnim inoviranjem moglo omogućiti brže uspostavljanje funkcionisanja tržišta u segmentu koji je pokriven javnim snabdevanje. U tom smislu, polazeći i od preuzetih međunarodnih obaveza u pogledu liberalizacije tržišta električnom energijom potrebno je i izvršiti preispitivanje sadašnjeg modela organizacije „EPS Snabdevanja“ u pogledu nivoa razdvajanja funkcija komercijalnog i javnog snabdevanja. Navedenim izmenama bi se približili tržištu električnom energijom kakvo su formirale sve države članice Evropske Unije i došli do modela tržišta na malo, tako da slobodu izbora, ne samo nominalnu već i realnu imaju svi krajnji kupci. 

(autor je v. d. direktora privrednog društva „EPS Snabdevanje“ d.o.o.)