Investicije u energetiku vuku celu privredu

Razvoj srpske privrede u velikom zavisi od razvoja energetike za šta je potrebno pokrenuti investicioni ciklus. Na konferenciji „Kako pokrenuti investicije u energetici Srbije?“ u organizaciji Balkanmagazina, a pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministarka energetike, Aleksandar Obradović, direktor Elektroprivrede Srbije, predstavnici investitora u energetiku, proizvođača opreme, konsulatnati, kao i predstavnici banaka dali su svoje viđenje potencijala ali, i prepreka u realizovanju ogromnih investicionih šansi u energetici.

Ministarstvo energetike je postavilo prioritete i počelo sa izmenom i donošenjem regulative. Prioritet je povećanje energetske efikasnosti, a zakon o energetskoj efikasnosti, koji je u parlamentu i čeka usvajanje omogućiće ulaganja u energetsku efikasnost. Drugi prioritet je ulaganje u infrastrukturne projekte u proizvodniji električne energije, nafte i gasa,“ najavila je Zorana Mihajlović ističući: „Kada govorimo o obnovljivim izvorima energije krajem prošle godine je izmenjen zakon o energetici u delu energetskih saglasnosti i dozvola, a ministru je oduzeto diskreciono pravo da odlučuje ko će dobiti dozvolu.“

Kao relane investicije do 2015. godine ministarka je najavila izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji, za koje je nedavno objavljen javni poziv. Ko od prijavljenih investitora ispuni zadate kriterijume (objavljene u inostranoj i domaoj štampi) dobiće energetsku dozvolu, odnosno saglasnosti za za izgradnju hidroelektrana.

Osvrćući se na prethodnu Strategija energetike do 2015. godine koju je ocenila kao „Mikijev almanah“ ministarka Mihajlović je dodala da je Srbija izgubila 10 godina u priči o energetici, a da je malo šta urađeno.

Zorana Mihajlović

Na komentare da se sprema privatizacija Elektroprivrede Srbije, Mihajlović je odgovorila da neće biti privatizacije ovog javnog preduzeća, ali i da „EPS neće više biti kravica koja svima daje i podrška interesnim grupama, koje su vladale energetskim sektorom prethodnih 12 godina“.

„One i sada vladaju, neke stvari ne mogu odmah da se urade, ali verujem da u narednom periodu to ne samo da će biti smanjeno nego i da toga više neće biti. Građani Srbije zaslužuju razvijeni EPS, a ne EPS koji je u medijima samo onda kada je u pitanju ili poskupljenje električne energije ili teška finansijska situacija“, izjavila je ministarka, dodajući da su prioriteti izgradnja hidroelektrana Bistrica i termoelektrana Štavalj, koja će koristiti kameni ugalj.

Početkom ove godine na snagu je stupila liberalizacija tržišta električne energije na visokom naponu gde su potrošači slobodni da biraju snabdevača. Aleksandar Obradović v.d. generalnog direktora EPS-a napomenuo je da to znači i promene u investicionim planovima kompanije, ali i praćenje dešavanja u regionu i Evropskoj uniji.

 „Za održavanje sadašnje proizvodnje u narednih pet godine EPS-u je potrebno četiri milijarde evra, a vrednost svih memoranduma koje je EPS potpisao je 11 do 12 milijardi evra. U ovom trenutku to je suviše velika cifra, ali EPS će ispuniti svoje obaveze. Do kraja godine imaćemo više informacija o tome koji memorandumi će biti realizovati“, rekao je Obradović.

Aleksandar Obradović (drugi s desna)

U realizaciji investicija veliku ulogu će igrati i veliki proizvođači energetske opreme, gde važnu ulogu igra Simens. Dušan Muškatirović, direktor sektora Energetika u Siemensu je istakao značaj investicija za ekonomiju, izvoz i zapošljavanje.

“Investicije u energetiku donose korist za zemlju. Simens je u Srbiji u pogonu za proizvodnju vetrogeneratora zaposlio više od 650 ljudi. Nema mnogo zemalja sa resursima lignita, vodnim resursima i kvalitetnim ljudima kao što je Srbija. Postoje svi uslovi da “napadnemo” energetiku kao ključni segment privrede”, poručio je Muškatirović.

Srpska elektromašinogradnja je neodvojivi deo elektroprivrede Srbije, a srpske firme iz ove oblasti su se udružile u Konzorcijum za konsalting i inženjering u energetici. Mladen Simović, direktor Energoprojekt Entela i predstavnik Konzorcijuma pozvao je Vladu da vodi računa o ukupnim efektima investicija u energetiku, računajući značaj koji imaju domaća preduzeća, koja zapošljavaju ljude i plaćaju ovde poreze i doprinose.

“Kada domaće kompanije rade 70 odsto para ostaje u Srbiji i uz korišćenje inostrane opreme. Kada projekte finansiraju strane banke samo 30 odsto para ostaje u zemlji, bez mogućnosti za razvoj i realnu amortizaciju”, istakao je Simović.

Na birokratske prepreke u izgradnji energetske infrastrukture ukazao je Milan Ćušić, zamenik direktora firrme REV, koja je investitor izgradnje dve hidroelektrane na Limu, Brodarevo 1 i 2.

“Dobili smo enegetske dozvole, ali nismo uspeli da započnemo gradnju u roku od tri godine. Dobili smo produženje dozvole, jer nismo mi bili krivci za probijanje roka, već administracija na koju smo potrošila tri godine”, rekao je Ćušić ističući da sa ovim projektom ulaze u petu godinu i da se nadaju da će konačno otpočeti sa izgradnjom.

Ova investicija vredna je 145 miliona evra, a u sklopu nje je i izmeštanje magistralnog puta, kao i izgradnja dalekovoda  do Sjenice u dužini 20 kilometara.

Jedan od velikih finansijera energetskih projekata u regionu je EBRD, a Jan Braun savetnik u EBRD predstavio je kreditne linije od 100 miliona evra za obnovljive izvore energije i 21 milion evra za grantove sa rokom do 15 godina za biomasu, vetroparkove i energetsku efikasnost.

Održavanje skupa podržali su Simens (zlatni sponzor), SIM Industry service, Konzorcijum i Renewable Energy Ventures (sponzori).