Uslovi diktiraju ulaganja

Održavanje dostignutog nivoa proizvodnje, unapređenje životne sredine, zamena površinskih kopova uglja čije su rezerve iscrpljene novim kopovima, kao i revitalizacija zastarelih i dotrajalih kapaciteta, prvenstveno u hidroelektranama, deo su plana investicija „Elektroprivrede Srbije“ u ovoj godini, utvrđenim Godišnjim planom poslovanja. U 2012. godini planirana su ulaganja u modernizaciju pojedinih TE i kopova, zamenu i modernizaciju distributivne mreže i mernih uređaja, kao i za dalji razvoj informacionih sistema i telekomunikacione mreže.

Ambicije i plan

Ovogodišnja planska sredstva veća su u odnosu na 2011. godinu, a najveća razlika je u kreditima koji su u 2012. godini u vrednosti 45 milijardi dinara. Plan za ovu godinu je ambiciozniji od prethodne, što je donekle rezultat slabije realizacije planiranih aktivnosti u predhodnim godinama. Naime, u 2011. godini u investicijama je realizovano, odnosno plaćeno i fakturisano, oko 68 odsto planiranih sopstvenih sredstava EPS-a, dok je na remontnom održavanju ovaj odnos nešto bolji i iznosi oko 78 odsto.

U uslovima otežanog finansiranja i nedovoljnog nivoa cene električne energije moguće je da sprovođenje pojedinih projekata i ove godine bude sporije nego što je planirano. Jedna od teškoća koja može da se pojavi pogodila bi neobezbeđivanje zamenskih kopova. Tada bi došlo do manjka uglja od pet do šest miliona tona godišnje,  a to odgovara manjoj godišnjoj proizvodnji iz termosektora od 3,5 do 4,2 milijarde kWh.

Kako u razgovoru za „kWh“ objašnjava Slobodan Mitrović, direktor za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije, ukupna planirana sredstava za investicije u 2012. godini su 85,63 milijarde dinara. Projekti prvog prioriteta vredni su 35,94 milijarde dinara, dok je planirani iznos kredita u 2012. godini 428,2 miliona evra.

- Planirano je da se završe radovi koji su u toku ili pri kraju i kojima se aktiviraju ranije uložena sredstva na termoelektranama, rudnicima i distribucijama - ukazao je Mitrović. - Treba stvoriti uslove ze kapitalne remonte termoelektrana u 2012. godini, a neophodna je i podrška za radove koji se finansiraju iz stranih kredita i donacija, za obezbeđenje dozvola i saglasnosti, otkup zemljišta i odštete. U te troškove spadaju i carine, transport opreme, porezi, kao i izvođenje domaćih radova, koji će biti posebno značajni kod ulaganja u rudnicima.

Nastavak započetog

Ulaganja se odnose, prema rečima Mitrovića, na minimalno angažovanje sredstava za pripremne radove u otvaranje površinskog kopa "Radljevo", kao i za radove na PK „Tamnava - Zapadno polje“, PK „Veliki Crljeni“, PK „Polje C“, PK „Polje E“ i PK „Polje G“, odnosno početak „Tamnava - Južno polje“. EPS je planirao i investicije za radove u okruženju kopova lignita, koji se tiču sredstava za preseljenje stanovništva i nadoknadu šteta. Ulaganja će omogućiti i veće angažovanje novca EPS-a u elektrodistribucijama, kako bi se smanjili gubici električne energije i poboljšao kvalitet snabdevanja kupaca.

Lokacija površinskog kopa Radljevo

Predviđen je i razvoj merne infrastrukture, kao i plansko preuzimanje merne opreme i stvaranje uslova za upravljanje i kontrolu potrošnje. U distributivnom delu planirano je finansiranje planskog preuzimanja, rekonstrukcije, modernizacije i automatizacije trafo-stanica 110/x kV od „Elektromreže Srbije“, projekta „EPS napredne mreže“, ali i zamena postojećih drvenih stubova betonskim.

- Očekuje se i nastavak aktivnosti za završetak započetih investicija, kao što su revitalizacija TE „Kostolac B2“, ali i za početak novih TENT A5 i TENT B1. Predviđeno je i stvaranje uslova za investicije koje će biti u 2013. godini, kao što je TE „Kostolac B1“, kao i nastavak modernizacije mlinova u TE „Nikola Tesla A“, blok 5, iz kredita i rekonstrukcija elektrofilterskih postrojenja u TE „Nikola Tesla B“, blok 1 – naglasio je direktor za strategiju i investicije u proizvodnji. – U planu su i revitalizacije drugog agregata HE „Đerdap 1“, u okviru ruskog aranžmana, radovi u priobalju hidroelektrana „Đerdap 1 i 2“, a i nastavak modernizacije HE „Bajina Bašta“ iz zajma KfW banke.

Maketa TE Kolubara B

U Direkciji za strategiju i investicije kažu i da se nastavljaju aktivnosti u sprovođenju tenderskih procedura i izbori strateških partnera za projekte izgradnje novih proizvodnih kapaciteta TE „Kolubara B“, TENT B3, TE-TO Novi Sad i projekata Gornja i Srednja Drina, „Ibarske elektrane“, „Velika Morava“, reverzibilna HE „Bistrica“, TE „Kostolac B3“ i PK „Radljevo“. Ovi poslovi su neophodni kako bi se obezbedila rastuća potrošnja električne energije, zamenski kapaciteti za stare neefikasne i ekološki neprihvatljive blokove, smanjio uvoz i povećala konkurentnost na regionalnom tržištu. Projekti bi se realizovali na principu zajedničkog ulaganja EPS-a i strateških partnera, dok bi se projekat izgradnje RHE „Bistrica“ realizovao isključivo kao 100 odsto vlasništvo JP EPS.

Sve po planu

- EPS i italijanski“ Edison“ usaglašavaju ugovore za gradnju dva bloka po 375 megavata TE „Kolubara“, a formiranje zajedničke projektne kompanije očekuje se uskoro – objasnio nam je Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije. - Što se tiče projekta gradnje TENT B3, snage 700 megavata, sa konzorcijumom  „Čajna invajrmental enerdži“ i „Šendžen enerdži grup“, dogovorena je zajednička izrada studije opravdanosti. Tek po dobijanju rezultata biće poznato da li i na koji način se ulazi u taj projekat. Za modernizaciju TE-TO „Novi Sad“, krajem prošle godine, pristigla je jedna ponuda rusko-grčko-slovačkog konzorcijuma. U toku je ocena ponude i u narednom periodu može da se očekuje izbor strateškog partnera.

O razvoju hidroprojekata sa strateškim partnerima Jakovljević kaže da se odvijaju planiranom dinamikom, te da nas čeka još mnogo posla u ovoj godini. Projekat izgradnje 10 malih HE na Ibru, zajednički sa italijanskim „Sećijem“, predviđa gradnju HE snage 105 MW i prosečne godišnje proizvodnje oko 430 miliona kWh.

Lokacije za hidroelektrane na Ibru

- Početkom prošle godine osnovano je PD „Ibarske hidroelektrane“ sa sedištem u Kraljevu i nastavljeno je sa izradom tehničke i planske dokumentacije – kaže Jakovljević. - Ugovorena je izrada studije opravdanosti sa idejnim projektima, a u toku je i izrada prostornog plana područja posebne namene za područje HE na Ibru. Prostorni plan posebne namene je u fazi javnog uvida.

Što se tiče projekta gradnje HE na gornjoj Drini, Jakovljević kaže da je saradnja sa Mešovitim holdingom „Elektroprivreda Republike Srpske“ dugogodišnja, a da su nastavak izrade tehničke dokumentacije i finansiranje idejnih projekta prešli u nadležnost Republike Srpske. EPS je nastavio da učestvuje u praćenju realizacije, a konačnu odluku, stoga, donosi Republika Srpska. Kod projekta gradnje HE na srednjoj Drini tehnička dokumentacija, idejno rešenje i prethodna studija izvodljivosti urađeni su tokom 2010. godine i u 2011. godini revidirala ih je nezavisna strana licencirana kompanija po zakonima Republike Srpske.

-  Predloženo je optimalno rešenje, sa tri pribranske protočne HE, ukupne instalisane snage 321 MW i prosečne godišnje proizvodnje 1,2 milijarde kWh, a investicije su procenjene na 870 miliona evra – rekao je direktor Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije. - Konačna verzija projekta dostavljena je EPS-u prošle godine i u toku je organizovanje Stručnog saveta EPS radi ocene studije.

O razvoju projekta gradnje pet HE na Velikoj Moravi, snage 150 megavata i sa godišnjom proizvodnjom od 645 miliona kilovat-sati, sa nemačkom kompanijom RWE, Jakovljević tvrdi da je u toku predaja dokumentacije na ocenu kod državne revizione komisije i priprema izvoda za izdavanje uslova za projektovanje kod nadležnih državnih institucija. Paralelno, u toku su i pripreme za nastavak projektantskih aktivnosti.

Samo najnužnije

Za remontno održavanje planirano je 11 milijardi dinara, a za tekuće održavanje još 11,5 milijardi dinara. Programom je predviđeno da se obavi samo najnužniji obim radova, s obzirom na to da finansijska situacija nije dozvoljavala da se obuhvate sva potrebna ulaganja. Radiće se kapitalni remonti  termoblokova: A5, B1 u TENT, kao i B2 u TE Kostolac B (II faza revitalizacije). U planu su i hidroagregati A4, A5 u HE „Đerdap 1“ i A5, A6 u HE „Đerdap 2“, kao i A3, A4 u HE „Bajina Bašta“.

Planirani su i produženi remonti u TENT A1, A2, u TE „Kolubara“ blok A5, kao i za železnički transport TENT i 15 agregata. Standardni remonti su predviđeni za 10 blokova TE, četiri bloka TE-TO i za 31 agregat u HE. Planirani su i remonti u rudnicima na pojedinim sistemima za otkrivku, proizvodnju i preradu uglja.