Šta nam donosi otvaranje tržišta energenata 2015.

Pravo iz poštanskog sandučeta Nišlijke Milene Petronijević (58) januarski račun za struju završio je u poslednjoj fioci kredenca, zajedno sa zaostalim uplatnicama još od septembra. Među kovertama sa znakom distribucije “Jugoistoka” čak nekoliko ih je neotvoreno. Ona ne brine da će jedne večeri ostati u mraku, jer zna da joj neće isključiti struju dokle god povremeno plaća.

Slično stanje je i u jednoj vojvođanskoj ciglani gde je obračun za plaćanje gasa “Srbijagasu” završio neplaćen u registratoru.

I tako kilovat za kilovatom, kubik za kubikom, i dug građana i privrede za struju, gas i grejanje premašio je 168 milijardi dinara. Toliku sumu moraće kako znaju i umeju da isplate građani i privrednici za manje od tri godine, jer toliko je ostalo do otvaranja tržišta energenata u Srbiji, kada se sa dolaskom stranih kompanija višegodišnja neplaćanja gasa i električne energije neće tolerisati. Sve to donosi novi Zakon o energetici, u kojem je 2015. godina označena kao prelomna, a predviđanja stručnjaka pokazuju da će i cene energenata znatno biti povećane, jer će ih određivati tržište.

Sve manje naplaćenih računa

Kada Elektroprivreda Srbije sabere sve neplaćene račune za struju domaćinstava, privrede i javnih institucija, zbir prelazi 80 milijardi dinara. Računica je gotovo ista i sa gasom, pošto poslednji podaci iz “Srbijagasa” pokazuju da su ukupna potraživanja porasla na 82 milijarde dinara. Na sve to građani i privreda nisu platili više od šest milijardi dinara toplanama za grejanje. Presek stanja pokazuje da su dugove gotovo ravnopravno podelili građani sa preduzećima i javnim institucijama.

Za to vreme električni šporet i TA peć u kući Milene Petronijević uredno rade, jer joj struja nije isključena ni posle četiri meseca neplaćanja. Seća se i da je pre 2000. godine iscepala po nekoliko računa kako bi pokazala građansku neposlušnost tadašnjem režimu.

“Sad moja penzija ne prelazi 13.000 dinara, prvo dajem pare za hranu, a struju platim ako mi nešto pretekne. To se, nažalost, ne dešava često, pa vučem dugove. Platim ponekad 2.000 ili 3.000 dinara, iako mi je mesečni račun veći od 6.000 dinara”, objašnjava svoju situaciju Milena.

Njena priča podudara se sa sve više porodica u Srbiji, jer prema rečima generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovića u poslednje vreme sve je manje naplaćenih računa od građana i privrede.

“Uočavamo smanjenje naplate poslednjih meseci, pa je sada uredno plaćeno tek 88 odsto dugovanja. EPS utužuje dužnike i na sudu pokušava da naplati račune, i to je jedina mera koja može da omogući rezultate, ali sada to mora da se radi ubrzano, jer novi Zakon o zaštiti potrošača predviđa kraće rokove za zastarevanje dugova. Nisku naplatu prati i niska cena struje, koja će do kraja 2014. godine morati da bude veća za 60 odsto. To će moći da nastupi odjednom ili postepeno, jer će od 2015. godine otvoreno tržište regulisati cenu. EPS je potpuno spreman za otvaranje tržišta i priželjkuje ga već godinama. Najgori način upravljanja cenom i cenovnom politikom jeste administrativni način”, kaže Marković.

Prema poslednjem izveštaju Svetske banke, među glavnim zamerkama energetskom sistemu u Srbiji su slaba disciplina plaćanja računa i niska cena kilovata, što bi u sledećih nekoliko godina moglo da izazove manjak struje u zemlji. To predviđanje upozorava da trenutna situacija odvraća potencijalne ulagače od izgradnje velikih elektrana, pa je zato više od polovine kapaciteta za proizvodnju struje u Srbiji starije od 30 godina.

“Cenu struje treba podići od 40 do 80 odsto u sledećih nekoliko godina, a disciplinu plaćanja povećati da bi se smanjili gubici i dostigla komercijalna održivost elektroenergetskog sektora. Bez toga za nekoliko godina rast potrošnje premašiće mogućnosti domaćih elektrana”, piše u toj studiji.

Neodrživo poslovanje

Nameće se pitanje kako je Srbija, koja ima velike zalihe lignita i odličan hidrološki potencijal, došla u takvu situaciju. Poslednja velika elektrana u Srbiji sagrađena je pre više od četvrt veka. Socijalna politika države već više od decenije ne vodi se primenom socijalnih karata stanovništva (koje u Srbiji nikada nisu napravljene), već držanjem niskih cena struje i gasa, zbog očigledne nebrige da se nađe bolje rešenje. Konačnu reč o svakom poskupljenju daje Vlada Srbije, koja se više vodi sopstvenim rejtingom, nego stvarnim razlozima. Tako električna energija u Srbiji košta najmanje u Evropi, što doprinosi tome da je domaćinstva i privreda rasipaju nemilice. Sve nabavke gasa od ruskog “Gasproma” moraju da budu plaćene tačno prema ugovoru, pa se zbog slabe prisile za naplatom, i cene koja je za oko 20 odsto niža od tržišne, tekuća likvidnost “Srbijagasa” održava komercijalnim kreditima. Sve to dovodi do potpuno neodrživog poslovanja domaće elektroprivrede i distributera gasa, koji treba da se spreme za dan “D” 2015. godine.

Usvajanjem Zakona o energetici prošlog leta, uz pritiske Evropske unije, država je odlučila da od početka sledeće godine formiranje cena gasa i struje prepusti Republičkoj agenciji za energetiku, koja će cenovnike određivati na osnovu propisane metodologije, na koju politika ne bi trebalo da utiče. Privreda će od sledeće godine moći da bira od koga će kupovati struju, dok će domaćinstva o tome morati da se izjasne sa potpunim otvaranjem tržišta. EPS očekuje da će njihovi glavni konkurenti u prodaji struje u Srbiji biti velike energetske kompanije koje sada posluju u Bugarskoj i Rumuniji, kao što su CHEZ, “Enel”, E.ON i RWE. Stručnjaci, međutim, smatraju da će EPS i dalje držati primat, jer još nema uslova za otvaranje tržišta.

“Zamisao je da se potrošači liše jednog monopoliste i da se time proizvođači i snabdevači prisile da se kvalitetom svojih usluga i što nižom cenom bore za potrošače kao svoje klijente”, kaže za “Akter” dr Slobodan Ružić, direktor energetske konsultantske firme “Energy saving group”.

“Osnovna ideja je veoma dobra, jer tako se ide na minimizaciju troškova i maksimizaciju kvaliteta usluge ka korisnicima. Bojim se da je otvaranje tržišta preraslo u cilj sam po sebi, i da su razni nadrikonsultanti, a pogotovo političari koji tumače deregulaciju energetskog sektora, zaboravili na potrošača kao osnov i svrhu svega. EPS u tome vidi priliku da popravi svoju finansijsku situaciju, jer će tržište i dalje biti pod njihovim monopolom. Elementarni uslovi za otvaranje tržišta ogledaju se u postojanju nekog viška proizvodnih kapaciteta, kojih kod nas nema. Potrošači će tako biti gurnuti na tržište gde će ih ucenjivati EPS ili trgovci strujom. Pre otvaranja tržišta trebalo je izgraditi nekoliko novih elektrana u vlasništvu različitih kompanija kao što su RWE, E.ON, CHEZ, EDF, koje bi bile konkurenti EPS-u u proizvodnji”, kaže Ružić.

Prema njegovim rečima za to vreme tarife je trebalo dovesti na ekonomski opravdan nivo, koji EPS-u omogućava ne samo održavanje i amortizaciju nego i budući razvoj, a tek tada treba pustiti kupce na tržište ili da ostanu na tarfinom sistemu i plaćaju nešto skuplje bez ikakvog sopstvenog angažovanja.

“Naplata će se disciplinovati, što je dobro, a trebalo bi je poboljšati i pre otvaranja tržišta. Nema opravdanja za neplaćanje i da siromašne treba štititi posebnim merama. Pri tome treba imati u vidu da penzioneri i druga sirotinja u ovoj zemlji plaćaju račune mnogo redovnije i savesnije nego većina drugih”, kaže Ružić.

Cena raste bez pitanja

Struja u Srbiji poskupeće bar za 60 odsto do početka 2015. godine, i to prvenstveno zbog usklađivanja cena sa Rumunijom i Bugarskom, koje izvoze kilovate. Analiza sadašnjih cenovnika pokazuje da je kilovat-čas, koji se u Srbiji prodaje za 5,5 evrocenti, jeftiniji za 69 odsto u odnosu na bugarsku cenu, dok je od rumunske niži za 2,2 puta. Prema rečima Slobodana Ružića, poskupljenje struje trebalo je omogućavati u proteklih šest ili sedam godina.

“Ne treba dozvoliti da pitanje cene električne energije opet bude faktor političkih i predizbornih obećanja koja zavaravaju narod i sigurno vode ceo energetski sistem u sve veće probleme. Cena struje, definisana tarifnim sistemom, treba da bude na ekonomski razumnom nivou koji omogućava EPS-u da pokrije sve opravdane troškove poslovanja, i da konačno započne i neki razvojni projekat. Umesto toga naši stratezi drže neopravdano nisku cenu, ugrožavaju funkcionisanje i razvoj EPS-a, a onda otvaraju tržište i guraju nesretne potrošače u jednu bezizlaznu situaciju u kojoj energiju moraju da kupuju pregovarajući sa monopolistom, koji je opet u situaciji da preko onih na tržištu pokriva gubitke koje ima na tarifnim potrošačima”, kaže Slobodan Ružić iz “Energy saving group”.

Neplaćanje računa vodi isključenju struje

Zakon je ipak jasan, pa će tržište biti otvoreno koliko god bili nespremni, jer to je i obaveza Srbije na osnovu sporazuma sa Energetskom zajednicom jugoistočne Evrope. Do tada će, po svemu sudeći, biti uvedena i “pametna” brojila, preko kojih će prodavci struje moći da isključuju potrošače iz svojih centrala kad duže od odobrenog perioda ne plate račun. Sudeći prema iskustvima iz okolnih zemalja, taj rok neće biti duži od jednog meseca. U kompaniji za distribuciju struje “E.ON Bugarska” kažu da je 84 odsto tržišta u ovoj zemlji regulisano, a njemu pripadaju domaćinstva, javne institucije i mala i srednja preduzeća, a cenu određuje državna regulatorna komisija za energetiku i vode.

“Isključenje struje potrošačima, naročito domaćinstvima, predstavlja krajnju meru, kada su iscrpljene sve mogućnosti za naplatu”, objašnjava za “Akter” Aleksandar Vladkov iz kompanije E.ON.

“Krajnji rok za plaćanje računa je 25. u mesecu, a onda čekamo još deset dana, tokom kojih opominjemo potrošača pismom ili SMS porukom. Samo posle tih 10 dana možemo da isključimo struju. Naš klijent može da zatraži pomeranje roka plaćanja u tom periodu, a ako ne možemo da postignemo dogovor pokrećemo postupak za prekid isporuke električne energije i pravni postupak naplate. E.ON mora da plati unapred za svu struju koju kupuje od nacionalne elektroprivrede. Oko 20 odsto naših potrošača plaća sa zakašnjenjem, a tek nešto manje od 10.000 klijenata isključujemo svakog meseca”, kaže Vladkov.

U rumunskom ogranku kompanije E.ON navode da je rok za plaćanje računa 15 dana od datuma izdavanja računa. Posle mesec dana počinju da zaračunavaju kazne, dok struju isključuju kada prođe 45 dana.

“Većina naših kupaca u Rumuniji uredno plaćaju, a najveći problem sa naplatom imamo sa kompanijama i institucijama koje su u vlasništvu lokalnih samouprava ili države. Bilo je, nažalost, mnogo situacija kada smo bili prinuđeni da obustavimo isporuke struje i gasa toplanama, ali to je bilo nužno da bi se pokrio dug”, objašnjavaju za “Akter” u rumunskom E.ON-u.

To je u Srbiji i dalje nezamisliv scenario, zato što zbog socijalnog mira sistemi daljinskog grejanja već dve godine žive na infuziji “Srbijagasa” i Republičkih robnih rezervi. Zbog začaranog kruga niskih cena grejanja i slabe naplate toplane duguju za gas 23 milijarde dinara, dok mnoge ne mogu da vrate još ni prošlogodišnju pozajmicu mazuta Robnim rezervama. Država na taj način veštački održava u životu daljinske sisteme, koji nemaju načina da nateraju potrošače da plate ili da ih isključe. Lako je zavrnuti ventil pred porodičnom kućom, ali za to ne postoje uslovi na šestom spratu solitera, kada bi grejanje nestalo celoj vertikali. Prekid isporuke toplotne energije biće moguć tek kada bude usvojen Zakon o racionalnom korišćenju energije, koji će naložiti naplatu grejanje prema utrošku i lakše isključivanje neplatiša.

Povlastice onima sa manjim primanjima

Za razliku od Srbije, gde nisku cenu energenata plaćaju i bogati i siromašni, u okolnim zemljama tu povlasticu imaju samo domaćinstva sa izuzetno malim primanjima. U Bugarskoj država je napravila program za porodice koje imaju teškoće da plate struju i grejanje tokom grejne sezone. Svako domaćinstvo može da zatraži tu pomoć za period od novembra do marta. Ako ispuni zadate uslove dobija oko 150 evra tokom cele sezone.

“Rumunska Vlada određuje granicu primanja, ispod koje porodice mogu da zatraže socijalne povlastice. To može da se primenjuje samo na dom u kojem porodica živi, a važi za potrošnju do 100 kilovat-časova mesečno. Sa prekoračenjem te granice socijalna tarifa prestaje da važi”, objašnjavaju u rumunskom ogranku kompanije E.ON.