PRIVATIZACIONI UDAR NA EPS

Pored najave angažovanja novog procenitelja vrednosti Naftne industrije Srbije AD, pre finiša pregovora sa Gazpromom, najave pa odlaganja potpisivanja ugovora sa italijanskim Fijatom oko Zastave, raspisivanja tendera za JAT i okončanja upisa besplatnih akcija za građane Srbije koji se nisu ovajdili u privatizaciji društvenih preduzeća - gotovo neprimetno su prošli saopštenje Ministarstva rudarstva i energetike da je kod ministra, Petra Škundrića u radnoj poseti bila delegacija firme Inter RAO, ruske kompanije koja je zainteresovana za EPS, i vest da je državni sekretar za ekonomiju, Nebojša Ćirić najavio privatizaciju tog istog javnog preduzeća.

Petar Škundrić, ministar energetike i rudarstva

“Privatizacija Elektroprivrede Srbije još nije ni razmatrana a kamoli dogovorena u Vladi Srbije,“ kaže Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u novoj Vladi Srbije, komentarišući za Balkanmagazin izjavu Nebojše Ćirića, državnog sekretara za ekonomiju koji je prvog dana avgusta na konferenciji za štampu najavio da će „pored Telekoma i Aerodrom Beograd i Elektroprivreda Srbije biti prodati putem javne ponude”.

Stara namera Dinkića

Ćirić je, prema izveštaju agencije Fonet sa konferencije za štampu, precizirao da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja „stalo pri ideji da u toku 2010. godine sprovede privatizaciju i za EPS koje je, pojedinačno gledano, preduzeće sa najvećom vrednošću”.

Nebojša Ćirić, državni sekretar za ekonomiju

Ovom izjavom Ćirić je, zapravo, samo precizirao najave svog resornog ministra i podpredsednika Vlade, Mlađana Dinkića koji je do sada u više navrata najavljivao privatizaciju EPS-a. Javna je tajna da se Dinkić za privatizaciju EPS-a zalagao i u vreme svojih ministrovanja u prethodnim vladama. Bilo je čak i pokušaja tajnog dogovaranja i potpisivanja nekavnih papira sa nemačkim RV-om, koje je stopirao tadašnji ministar energetike Radomir Naumov, intervenišući ni manje ni više već kod nemačkih vlasti. Naslednik Naumova, njegov partijski kolega iz DSS-a Aleksandar Popović takođe se protivio brzopletoj privatizaciji EPS-a.

„EPS neće biti privatizovan za mandata ove vlade,” bio je kategoričan Popović dok je, doduše kratkotrajno, bio na čelu Ministarstva energetike u Vladi Srbije. Njegov naslednik, Škundrić takođe je jasan:

Kako sačuvati državni interes

„Protiv sam brzoplete privatizacije EPS-a, koja ne bi imala za cilj da država sačuva kontrolni paket akcija. Pre nego što uđemo u privatizaciju EPS-a moramo mu povećati vrednost. U Nacionalnom savetu za infrastrukturu ćemo razgovarati o najboljim mogućim rešenjima za EPS tek po usvajanju strateških prioriteta za ovo javno preduzeće.”

Škundrić, takođe, podseća da se EPS najpre mora restrukturirati u akcionarsko društvo a da će se u Nacionalnom savetu za infrastrukturu, kao i u samoj Vladi Srbije, „doneti odluka o ulozi države kako da sačuva poslovnu supstancu EPS-a.”

Pojašnjavajući da tek treba da se odluči kada i koliki deo EPS-a će biti privatizovan, Škundrić za Balkanmagazin kaže da je jedan od mogućih modaliteta ako država zadrži takozvanu zlatnu akciju i pravo veta na odluke budućeg većinskog vlasnika EPS-a.

Ruska ponuda

U šturom saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike o poseti ruske delegacije kaže se da je sa Škundrićem razgovarao Mikalajunas Dangiras, član Upravnog odbora Inter RAO koji je zadužen za Evropu. U saopštenju se navodi da su Rusi ministra informisali „o projektima koje Inter RAO razvija na Balkanu, u Kini, Zakavkazju, Ukrajini, Moldaviji i Skandinaviji”. Ističe se da su „izrazili interes za realizaciju grinfild projekata u Srbiji, kao i za nastavak saradnje sa EPS-om, na osnovu Sporazuma o saradnji koji je potpisan proletos.”

U saopštenju se dalje kaže da je „ministar Škundrić najavio da će u najskorije vreme u okviru Nacionalnog saveta za infrastrukturu biti definisana lista prioritetnih projekata u sektoru energetike, čija je realizacija predviđena u srednjoročnom (četvorogodišnjem) i dugoročnom (petnaestogodišnjem) periodu, te da će nakon toga biti razmotreni mogući oblici saradnje sa Inter RAO, kao i sa drugim kompanijama zainteresovanim za saradnju u oblasti energetike.”

"Postoje solidne mogućnosti za valjanu saradnju o konkretnim stvarima sa kompanijom Inter RAO", kaže ministar Škundrić, ne želeći, ipak, da otkriva više konkretnih detalja.

Dragan Tomić, zamenik generalnog direktora EPS-a, koji je u ime svoje firme 14. aprila ove godine potpisao Protokol o saradnji između JP EPS i Inter RAO, kaže da su Rusi verovatno čekali formiranje nove Vlade da bi nastavili sa pregovorima o daljoj saradnji. Inter RAO je, prema Tomićevim rečima „načelno zainteresovan za izgradnju više elektrana: reverzibilnih hidrocentrala (RHE) Đerdap 3 i Bistrica, hidroelektrana Ribarići i Gornja Drina, izgradnji termoelektrana Kolubara B i Nikola Tesla B3, za rekonstrukciju ili izgradnju novog bloka na lokaciji termoelektrane – toplane (TE TO) Novi Sad i za izgradnju bloka sa sagorevanjem kolubarskog uglja u fluidizovanom sloju.

TE Kolubara B u izgradnji

"Predstavnici Inter RAO su posetili lokacije RHE Bistrica, Rudarski basen Kolubara i lokacije za izgradnju TE Kolubare B i Nikola Tesla B3. Pripremili smo im informacije koje su tražili i sada očekujemo njihov odgovor", kaže Tomić komentarišući da „ne treba bežati od Rusa jer, oni su svetska sila u energetici. Voljni su i raspoloženi da ulažu u Srbiji.”

Ministar – kamen spoticanja

Govoreći o Dinkićevoj najavi privatizacije EPS-a Tomić je kategoričan: "Ministar Dinkić je kamen spoticanja svake Vlade Srbije pa i ove. EPS ne treba prodavati. U to su se uverili i Mađari koji su najpre prodali svoje distribucije a potom ih skupo otkupljivali. U elektroenergetici država mora da ima većinski paket ili bar zlatnu deonicu. EPS sigurno nema para da izgradi sve elektrane koje smo osmislili ali, uz izbor strateških partnera, to se može uraditi. EPS, međutim, mora da ostane vertikalno integrisano preduzeće u kom će država biti većinski vlasnik ili imati zlatnu akciju, kaže Tomić, potvrđujući tako da ima isti stav sa ministrom Škunrićem.

Tomić za Balkanmagazin navodi da je Inter RAO državna firma i da bi Vlada Srbije mogla direktno da se dogovori sa njima, kao sa Gazpromom za NIS.

"To ne bi bilo dobro. Za EPS je bolje da ide na tender za izbor strateškog partnera za izgradnju ovih elektrana. Sa novim kapacitetima Srbija, odnosno EPS može da postane energetski lider. Nikako ne smemo prodavati distribucije i hidroelektrane jer, to bi bio kraj za EPS", smatra Tomić.

Sa novom cenom struje, koja se potrošačima računa od 1. avgusta EPS neće moći da finansira izgradnju novih elektrana. Iz nove Vlade se nezvanično čuje da će mesto generalnog direktora EPS-a u preraspodeli direktorskih fotelja u javnim preduzećima pripasti SPS-u. Nije još sigurno da li će istoj partiji pripasti i ključna menadžerska mesta u EPS-ovim preduzećima. U samoj priči o eventualnoj privatizaciji to, zapravo, i nije ključni argument jer EPS-om će i dalje, ne samo kroz cenu struje, upravljati Vlada. Ostaje da se vidi da li će Škundrić, kao resorni ministar za energetska državna (javna) preduzeća, uspeti da sačuva EPS od propadanja i rasprodaje.

Trebalo bi da u tome ima podršku iz Demokratske stranke, čiji lider i predsednik države Boris Tadić je tokom predizborne kampanje, takođe, tvrdio da se neće žuriti sa prodajom EPS-a. Ali, političke koalicije su čudo. A DS je u koaliciji sa G 17 plus, partijom čiji lider je Dinkić.