Srbija i RS u zajedničkom projektu izgradnje hidrocentrala na Drini

Izvor:   BM/Agencije

Potpisivanjem zajedničke izjave sa Republikom Srpskom, Srbija je zvanično ušla u projekat izgradnje tri hidrocentrale koje će činiti hidroenergetski sistem “Gornja Drina”. Srbija postaje većinski vlasnik preduzeća HES „Gornja Drina”, nosioca ovog projekta, čija je ukupna vrednost 520 miliona evra. Za narednu godinu se najavljuje početak izgradnje prve od tri hidroelektrane “Buk Bijela”. (foto, YouTube/screenshot)

Prošlonedeljnim potpisivanjem izjave u Banjaluci, što su u ime Srbije i Republike Srpske učinili premijerka Ana Brnabić i premijer Radovan Višković, ispunjeni su svi uslovi za početak zajedničkog poduhvata, izgradnju tri hidroelektrane, koje će činiti budući hidroenergetski sistem „Gornja Drina “, a prva će biti „Buk Bijela “.

Najavljuje se da će izgradnja hidrocentrala trajati šest godina, s tim da se početak radova na sistemu „Buk Bijela" očekuje dogodine.

Prema podacima sa zvaničnog portala Elektroprivrede Republike Srpske, “Buk Bijela” je pribransko akumulaciono postrojenje instalisane snage 93,52 MW, koje može da proizvede 332,34 GWh. Vrednost investicije za izgradnju iznosi 196,14 miliona evra.

Osim “Buk Bijele”, planirana je i izgradnja hidrocentrala “Foča” i “Paunci”, instalisane snage 44,15 MW odnosno 43, 21 MW, a početak radova se očekuje 2023. godine.

Kada je reč o investicijama, za izgradnju HE “Foča” procena je da će izgradnja koštati 119,09 miliona evra, dok je za HE “Paunci” potrebno 125,54 miliona evra.

Prilikom potpisivanja zajedničkog dokumenta, premijerka Brnabić je rekla da su Srbija i Republika Srpska osnovale zajedničko preduzeće za izgradnju tri hidroelektrane, u kojem je “Elektroprivreda Srbije” većinski vlasnik sa 51 odsto, a preostali udeo ima “Elekroprivreda RS”.

Premijer Višković je uoči, kao i po potpisivanju zajedničke izjave sa premijerkom Brnabić, izjavio da će “u narednih nekoliko dana” Elektroprivreda Srbije uplatiti osnivački ulog od 39 miliona KM (19,94 miliona evra).

Suvlasništvo u preduzeću HES “Gornja Drina”, uglavnom bosanski mediji, a među njima prvi portal Capital.ba, okarakterisali su kao ulazak na mala vrata “Elektroprivrede Srbije” u “Elektroprivredu RS” i neku vrstu tihe privatizacije. Premijer Višković je to negirao, a prenela, između ostalih i agencija Srna.

"Nema apsolutno priče o privatizaciji ‘Elektroprivrede RS’. Kada je razgovarano o projektu izgradnje ‘HES Gornja Drina’, rečeno da će Srbija imati udeo 51 odsto, a Republika Srpska 49 odsto, kako bi kao strani investitor išli sa ubrzanim procedurama, a u samoj gradnji taj odnos će biti vraćen na 50:50”, rekao je premijer Višković.

Preduzeće HES “Gornja Drina” nastalo je odlukom Vlade Republike Srpske iz septembra 2019. godine i to spajanjem firmi “Hidroelektrana Buk Bjela” i “Hidroelektrane Foča i Paunci”, ali sa većinskim udelom “Elektroprivrede RS” (ERS) od 51 odsto.

Prošle godine su vlasti Srbije i Republike Srpske dogovorile zajedničku izgradnju ovog sistema, a vlasnički udeli su se “obrnuli” ove jeseni, pošto su Komisije za zaštitu konkurencije Srbije i Bosne i Hercegovine odobrile promenu vlasničke strukture.

“Elektroprivreda RS” je, inače, nosilac koncesije za izgradnju i korišćenje sve tri hidrocentrale. Koncesioni ugovor za “Buk Bijelu” na 50 godina ova kompanija je dobila 2016, dok joj je za “Foču” i “Paunce” na isti period, Vlada RS dodelila koncesiju krajem januara prošle godine.

Projektom HES "Gornja Drina" predviđena je zapravo gradnja četiri hidrocentrale “Foča”, “Sutjeska”, “Buk Bijela” i “Paunci” a cela priča seže još iz 1974. kada je planirana gradnja HE “Buk Bijela” i kada se nije mogao postići politički dogovor između bivših jugoslovenskih republika.

Projekat je aktiviran 2012. kada je urađena Studija o uticaju na životnu sredinu, nakon čega je izdata ekološka dozvola, koja je istekla 2018. godine.

Posle toga je Republika Srpska našla rešenje spajanjem dva pravna lica “Hidroelektrana Buk Bijela” i “HE Foča i HE Paunci” u jedno preduzeće, koje je nazvala HES “Gornja Drina”, a sada je aktivno istoimeno sa drugačijom vlasničkom strukturom.

U svetlu višedecenijskih pokušaja da se iskoristi hidropotencijal Drine, zajednički poslovni poduhvat Srbije i Republike Srpske bi se mogao možda sagledati i iz drugačije perspektive.

U tom kontekstu, resorna ministarka Zorana Mihajlović ukazala je na potrebu za energetskim umrežavanjem, koja obuhvata čitav region i to u eri energetske transformacije, ultimativnog pravca prisutnog u celom svetu.

U izjavi RTS-u ocenila je da je svaki kilovat električne energije koji se proizvede važan za ceo region.

"To nije pitanje samo Srbije. To je pitanje i Bosne i Hercegovine odnosno Republike Srpske, da kao region budemo stabilni. Hidroelektrane su zelena energija. Mislim da je mnogo jednostavnije biti konstruktivan i naći uvek zajedničko rešenje, a ne biti protiv", ističe Mihajlovićeva.

Naglaslia je da ovaj region mora da ima zelenu energiju i da će plaćati milijarde evra ako ima samo termoelektrane na ugalj.

Zajednički poduhvat Srbije i Republike Srpske otvorio je niz drugih tema. Uglavnom onih koji se tiču legislative, ali i posledica po ekologiju, pre svega uticaja na kanjon Drine, ali i kanjon Tare, iako se u studiji navodi da ne bi bilo prekograničnog uticaja na Crnu Goru.

U pogledu prava, stručnjaci ističu da je korišćenje reka, u nadležnosti Federacije, a ne entiteta.

Danas se tim povodom oglasio i visoki predstavik u BiH Valentin Incko, rekavši da pozdravlja investicije u BiH, ali da ugovor o izgradnji tri hidroelektrane u gornjem slivu reke Drine sa Srbijom ne može potpisivati Republika Srpska, već samo država BiH.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...