Pola veka hidro džina

BM

Tokom pola veka proizvodnje energije - do 6. avgusta ove godine Hidroelektrana „Đerdap 1“ proizvela je 273.942.525.000 kWh „zelene energije“. Dva su osnovna cilja gradnje hidroenergetskog i plovidbenog objekta: zelena energija od oko 11 milijardi kWh godišnje i trajno rešenje plovidbe đerdapskom klisurom.

Četvrtak, 6. avgust 1970. godine ostaće zapisan velikim slovima u istoriji srpske energetike. Duboko u noći, oko 1.40, na energetsku mrežu sinhronizovan je agregat 1 snage 172,3 megavata i novim 400-kilovoltnim dalekovodima ka potrošačima je krenula energija. Ovo je veliki uspeh za sve stručnjake koji su radili na montaži jednog od najvećih hidroagregata tog vremena u svetu. Uspeh je još veći ako se ima u vidu da je ovo prvi objekat ovakve vrste na ovim prostorima, piše EPS Energija.

Zaposleni su jednostavno nadmašili sebe. Put do kraja je ogroman, ali su stručnjaci puštanjem prvog agregata dobili samopouzdanje i veliki motiv da posao privedu kraju. Do kraja godine (8. decembra 1970.) na energetsku mrežu sinhronizovan je i drugi agregat. Naredne godine elektrana je jača za još dva nova agregata (A3 3. marta1971. i A4 14. juna) i konačno 14. maja 1972. godine, posle osam godina gradnje, u pogon su ušla i dva preostala agregata, da bi dva dana kasnije hidroenergetski plovidbeni sistem „HE Đerdap“ zvanično bio pušten u rad.

Danas, posle pola veka rada, rezultati koje je ostvarila elektrana su impresivni. Proizvodnja električne energije iskazuje se u milijardama i iznosi 273.942.525.000 kWh (do 6. avgusta 2020. u šest časova).

Bogata istorija

Vratićemo se malo u istoriju da ukratko sumiramo značajne događaje iz bogate istorije gradnje betonske superstrukture koja pregrađuje Dunav. Ideja o gradnji elektrana datira iz devedesetih godina 19. veka. Sam Đorđe Stanojević, rodonačelnik elektrike u Srbiji, putujući iz rodnog Negotina ka Beogradu, govorio je: „Tamo na Đerdapu u nepovrat odlazi ogromna snaga.“ Tridesetih godina prošlog veka švajcarska grupacija ponudila je Jugoslaviji i Rumuniji izgradnju elektrane, ali i tridesetogodišnju eksploataciju. U nacističkim planovima Đerdap je mesto od strateškog interesa. U pohodu na Jugoslaviju Nemci su najpre zauzeli Sipski kanal. Plovni kanal je dug 2.133 metra, širok 73, dok je dubina 3,9 metara (početak kanala je na mestu elektrane). Posle toga zauzeli su i ostatak zemlje. „Simens“ je od 1941. do 1943. godine u sektor Đerdapa poslao grupu geologa i ostalih stručnjaka radi istraživanja. Vojnički porazi na Istočnom frontu naveli su Nemce da obustave istraživanja.

U drugoj polovini 1954. godine beogradski „Energoprojekt“ izradio je elaborat u kome je iskazana vrednost hidropotencijala Dunava u đerdapskom sektoru. Izradom projektne dokumentacije i potpisivanjem nekoliko konvencija i sporazuma sa susednom Rumunijom, radovi na izgradnji hidroelektrane počeli su 6. septembra 1964. godine. Dva su osnovna cilja gradnje hidroenergetskog i plovidbenog objekta: zelena energija od oko 11 milijardi kilovat-časova godišnje (dve strane dele potencijal Dunava na dva jednaka dela) i trajno rešenje plovidbe Đerdapskom klisurom.

Dve države dogovorile su se da svaka strana gradi svoj deo objekta i da se susretnu na sredini Dunava, odnosno na polovini prelivne brane. Danas je ovde državna granica. Objekat je građen u tri zagata. U zagatima na levoj i desnoj obali građene su brodske prevodnice elektrane i deo prelivne brane. U zagatu na sredini Dunava građen je ostatak prelivne brane. Gigantski projekti ovakve vrste povlače za sobom velika ulaganja u priobalnom području. Šest naselja (Sip, Tekija, Malo i Veliko Golubinje, Donji Milanovac, Mosna, Dobra) ostala su pod vodom. Nove domove sa savremenom infrastrukturom dobilo je 8.400 stanovnika. Sva ostala naselja od Đerdapa do Beograda zaštićena su nasipima i drenažnim sistemima.

“Ljudi su gradili Đerdap, ali je i Đerdap gradio ljude. Elektrana ne poznaje improvizacije, već traži kompletnog stručnjaka. Da bi se posao uradio stručno, morali smo da se dobro razumemo, da imamo zajednički jezik, ovo se posle preinačilo kao „đerdapska škola“, kažu stručnjaci koji su gradili ovaj objekat.

Ljudi su najveća vrednost

Voda je čoveku oduvek značila život i opstanak. Obilje vode donosi Dunav u ovom negostoljubivom području dubokih useka, stvarajući virove i podvodne stene, kao veoma osetljivi instrument prirode. Ali snaga vode je ono što je čovek vekovima hteo da iskoristi. Takva je sudbina Dunava. Industrijski razvoj je jednostavno tražio energiju. Mnogo tragova su ostavile civilizacije koje su izabrale ovo mesto za ostvarenja životnih i vojnih ciljeva.

Najviše tragova su ostavili stanovnici Lepenskog vira, sedišta jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije (oko 7.000. godine stare ere) i rimski osvajači, koji su za potrebe širenja carstva, ali i života, izgradili neverovatne građevinske objekte svog vremena. Danas je Đerdap, pored toga što je ovo najlepša klisura u Evropi i galerija na otvorenom, jasan znak da je suživot čoveka i prirode, uprkos njegovoj težnji i razvoju, neophodan za opstanak. Održivom eksploatacijom obnovljivog izvora energije, poštujući zakone i snagu prirode, jasno pokazujemo da je moguće sačuvati iskonsku lepotu ove čudesne klisure za generacije koje dolaze.

Najveća snaga i najvredniji resurs elektrane su njeni zaposleni. HE „Đerdap 1” kao sastavni deo „Elektroprivrede Srbije“ posebnu pažnju poklanja planskom i organizovanom unapređenju stručnih znanja i veština. Oprema i postrojenja ne dozvoljavaju improvizaciju, već traže stručnog i odgovornog čoveka, spremnog da se u svako doba dana i noći bude na raspolaganju u rešavanju najtežih problema. Budućnost je ovde počela onog trenutka kada je 21. juna 2011. godine na mrežu sinhronizovan prvi revitalizovani agregat A6. Danas, posle devet godina, revitalizovano je pet agregata, a poslednja etapa, odnosno revitalizacija A3, prema planovima, počeće 1. oktobra ove godine. Adaptacija brodske prevodnice je u toku, dok se planovi za saniranje slapišta na prelivnoj brani uveliko rade. Đerdap je sistem koji se proteže na Dunavu do Novog Sada, na Savi do Šapca, Tisi do Bečeja. A hidroelektrana je kao čovek – radi, živi, diše punim plućima, stvara nove generacije.

Đerdapski vir

Vajar Frane Delale, inspirisan pričom o čudesnom Đerdapu, na bočnom zidu mašinske hale prema prelivnoj brani napravio je skulpturu ogromnih dimenzija, odnosno likovnu instalaciju od metala, i nazvao je „Đerdapski vir“. Prema rečima autora, skulptura predstavlja pretvaranje snage Dunava u energiju i svetlost. Autor se pozvao i na Bibliju, prema kojoj je sve nastalo od svetlosti i u svetlost se pretvara.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...